Uprvni postupak i upravni spor

UVOD

Upravni postupak je pravno regulisan način rada organa uprave pri rešavanju u upravnim stvarima. Čine ga pravna pravila o obaveznom postupanje državnih organa i organizacija kada u upravnim stvarima, neposrednom primenom materijalnih propisa, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinaca, pravnih lica ili drugih stranaka.

Pravna država koja počiva na modernim evropskim načelima kora da obezbedi svojim građanima i privatnim licima pravnu zaštitu od delovanja vlasti. Zaštita njihovih prava ostvaeuje se pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.Zakonom su propisane precedure za realizaciju tih prava.Sudska kontrola uprave obavlja se u uprvnom sporu.

Predmet upravnog spora je zakonitost upravnog akta u cilju njegovog poništavanja ukoliko je nezakonit.Predmet upravnog spora može biti i ponašanje organa uprave, čija je svrha naterati organ da donese upravni akt ukoliko je to njegova zakonska obaveza. Ustavom Kneževine Srbije od 1869. Godine prvi put he predviđena sudskakontrola uprave Funkciju administrativnog suda obavljao ke državni savet, koji potiče još iz vremena prvog srpskog ustanka.

Administrativni spor razrađen je 1870.Godine donošenjem Zakona o poslovnom redu u Držanom savetu.Državni savet je zadržao poziciju upravnog suda i u kasnijim ustavima Srbije. Donošenjem Vidovdanskog Ustava 1921. Godine ustanovljavaju se upravni sudovi.Uredbom o poslovnom redu u Državnom savetu i upravnog sudstva.Uređenje upravog sudstva se nastavlja 1922.God.

Donošenjem Zakona o Državnom savetu i upravin sudovima koji je izmenjen 1929.God.Za upravni spor u Srbiji nadležni su Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi.Odlučivanje u prvom stepenu je u najvećem delu nadležnosti Vrhovnog suda Srbije, kao i odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima u upravnom sporu.

Dva osnovna koncepta zakonskog regulisanja nadležnosti suda za rešavanje u upravnom sporu. Dva osnovna koncepta zakonskog regulisanja nadležnosti suda za rešavanje u upravnom sporu Francuske, u kome postoje specijalizovani administrativni sudovi odvojeni od redovnog sudsta i Anglosaksonska u kome su za upravne sporove nadležni redovni sudovi. Postoji takozvani mešoviti koncept sudske kontrole uprave tj.Germanski koncept u kome sudska kontrola uprave vrše upravni sudovi, Savezni ustavni sud i redovni sudovi.

1.VRSTE UPRAVNOG POSTUPKA

U materiji upravnog postupka razlikuju se opšti upravni postupak i posebni upravni postupci.

Opšti upravni postupak je regulisani način rada, odnosno rešavanja u upravnim stvarima, koji važi za sve organe uprave i sve oblasti upravnog rada i njega uređuju norme Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). Tačnije, opšti upravni postupak obuhvata pravila postupanja prilikom rešavanja o pojedinačnim upravnim stvarima koja su zajednička za sve oblasti uprave, sa izuzetkom onih oblasti za koje su propisana posebna pravila postupka.

Posebni upravni postupci obuhvataju pravila postupka koja se odnose na pojedine, specifične upravne materije (porezi, carine, devizno poslovanje, komasacija, arondacija, unutrašnji poslovi itd.). Do potrebe za takvim postupcima dolazi zbog same prirode pojedinih upravnih stvari u datim oblastima. Svi posebni postupci unekoliko odstupaju od pravila opšteg upravnog postupka, ali oni nisu celoviti postupci već takođe okvirno primenjuju pravila ZUP-a.

Svi upravni postupci (opšti i posebni) uvek se uređuju zakonom. Odnos između opšteg i posebnih upravnih postupaka je takav da su posebni postupci primarni, a opšti postupak supsidijaran i primenjuje se na ona pitanja koja nisu uređenja pravilima posebnih postupaka. Uz to, svi posebni postupci moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ZUP-a.