Uticaj buke na čoveka

1.    UVOD:

Poslednjih decenija smo svedoci naučno tehničke revolucije. Čovek je ovladao atomskom energijom, osvoio jednim delom kosmička prostranstva i uveo u svoj život najširu primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i životna sredina postaje važan element svakodnevnog života. Naučno tehnička revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske promene i na njihov svakodnevni život čoveka. Javljaju se mnogi faktori različite prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju životnu sredinu čoveka. Ti faktori mogu biti mehaničke prirode (buka i vibracije), zatim poremećaj električnosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. , što sve ukazuje da se životna sredina čoveka, u gradovima, izmenila i da zahteva kompleksno proučavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu zaštite zdravlja ljudi. Ko koristi energiju i masu na kraju umire od energije i mase.(Nikolić)
Ne treba zaboraviti da čovek ne umire, već da biva postepeno ubijan raznim, nedovoljno ispitanim agensima, koje ga okružuju, a kojih je sve više i više i tokako u radnoj, tako i u životnoj sredini. Dejstvo tih štetnih agenasa se manifestuje kroz čitavu životnu sredinu čoveka; zagađenu hranu, vodu, vazduh, buku, tlo, tako da na savremenog čoveka, naročito urbanog, deluju mnoge nepoznate stvari. (Nikolić)
Industriska buka za razliku od komunalne, traje određeno vreme, u granicama je određenog intenziteta i protivu nje se, određenim merama zaštite uspešno borimo. Ona je za određena radna mesta normirana. Norme za industrisku buku polaze od toga, da se sluh i zdravlje radnika uopšte, za vreme provedeno na radu ne ošteti trajno, tj. da se za vreme 16-časovnog  odmora organizam dovede u stanje “restitutio ad integrum“. Pošto je kod velikog broja radnih ljudi, koji imaju buku na svom radnom mestu, prisutna i u njihovim stanovima i gradska buka, do takve restitucije ne dolazi, te je zbog toga zdravlje ove populacije posebno ugroženo. (Nikolić)

Danas u svetu, a i kod nas, sve više se poklanja pažnja normama za radnu sredinu. U tom smislu treba da se vrše merenja industriske buke, eliminušići sve ostale faktore, može da se odredi stvarni stepen oštećenja psihosomatskog zdravlja ljudi koji rade u bukom ugroženom prostoru. Na osnovu takvih ispitivanja predlažu se određene norme za buku. (Nikolić)

Buka od davnina predsteavljala problem. Tako je 211. god.pre n.e. izdato u Kini naređenje Ming Tija, šefa policije, za vreme vladavine cara Šu Huan Tija sledeće sadržine: “Ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već ćemu svirači frula i bubnjeva i larmadžije besprekorno tako dugo svirati dok ne padne mrtav“. Takođe se i stari Rimljani štitili od štetnog dejstva buke (kovačke radionice, kazandžije i sl.) na taj način što su takvim zanatskim radnjama koje su se nalazile u blizini zgrada u vreme predviđeno za odmor zabranjivali rad. (Nikolić)

Prve podatke o štetnom dejstvu buke daju Šveđani Tybe i Fosbroke 1826. god. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. Ta oštećenja sluha su nazvali “kovačka nagluvost“. Kasnije se javljaju i drugi autori sa proučavanjima štetnog dejstva industriske buke na čoveka. (Nikolić)
Mere zaštite se nemogu preduzimati, ukoliko se ne poznaju fizički kvaliteti buke, te im se iz toga u poglavlju o fizičkoj prirodi buke i vibracija posvećena i odgovarajuća pažnja. (Nikolić )