Uticaj demografskih faktora na svetsku privredu

PREDGOVOR

Nijedna nauka koja se u izučava u današnje vreme ne može se opravdano smatrati najvažnijom i apsolutno neizbežnom. Ljudi koji su specijalizovani za određene nauke često su veoma skloni da te “svoje” nauke nameću drugim ljudima kao nešto veoma važno uprkos tome što možda ti drugi ljudi ne dele njihovo mišljenje. Ono što možemo reći kada govorimo o važnosti pojedinačnih nauka, a da pri tom ne potcenjujemo niti vrednujemo samo određene, jeste da postoje znanja koja se provlače kroz sve oblasti ljudske delatnosti i ona koja su potrebna samo za neke uže oblasti ljudske delatnosti. Većina ljudi će se složiti da je, na primer, atomska fizika ili viša matematika potrebna samo ljudima čiji posao zahteva dobro poznavanje istih. S druge strane, mnogi će se složiti da su antički jezici poput latinskog, starogrčkog, staropersijskog, potrebni samo istoričarima, arheolozima i ljubiteljima starih znanja i umetnosti. Međutim, nauke poput geografije, ekonomije, sociologije, a u novije doba i informatike na primer, provlače se kroz sve oblasti ljudske delatnosti. To znači da se nijedan čovek ne može smatrati akademskim građaninom ukoliko ne poznaje barem osnovne pojmove tih nauka, isto kao što se smatra nedozvoljenim da visoko obrazovana osoba ne poznaje dobro svoj maternji jezik. Iz tog razloga autorke ovog rada smatraju da je tema koju su odabrale dovoljno opširna da bi bila zanimljiva za tumačenje kako ljudima koji su upućeni u ekonomiju tako i onima koji nisu.

 
UVOD

Demografija spada u discipline društvene geografije koja proučava društveno-ekonomske elemente – stanovnistvo, naselja i privredu. Pored demografije u društvenu geografiju spadaju politička, ekonomska, istorijska, medicinska i vojna geografija kao i geografija naselja i stanovnistva.
Ekonomska geografija se dalje grana na poljoprivrednu, industrijsku, saobraćajnu, trgovinsku i turističku geografiju, a navedeni pojmovi svakako spadaju u privredne sektore. Iz ove podele vidimo da su geografija i ekonomija u dobroj meri povezane, pa je, samim tim, i demografija povezana sa svetskom privredom o čijoj vezi će se detaljno govoriti u ovom radu.
Važno je napomenuti da su demografski faktori u ljudskom drustvu oduvek bili prisutni i za mnoge stvari presudni. Mnoge korenite promene u svetu desile su se upravo zbog neke od posledica demografske strukture društva u tom momentu. Na primer, seoba naroda nastupila je zbog naglog uvećanja broja stanovnika u Aziji koji je takođe bio posledica visokog prirodnog priraštaja. U nedostatku prirodnih resursa, velike narodne mase krenule su u potragu za boljim životnim okruženjem. Slično tome se, ubrzo nakon otkrića Amerike, 40 miliona Evropljana preselilo u istu, a usled donošenja velike količine zlata i srebra u Evropu tadašnji sistem vrednosti naglo je poremećen.
Dakle, demografski faktori su vanvremenska kategorija, što znači da postoje otkad i ljudska civilizacija. Jedan od razloga iz kog su autorke odabrale baš ovu temu bio je taj što je ista apsolutno u svakom vremenu aktuelna. Rad je, shodno tome, podeljen na poglavlja koja obuhvataju određene istorijske periode pošto su autorke takvu koncepciju smatrale najprikladnijom za uopšteni prikaz uticaja demografskih faktora na svetsku privredu.