Uticaj svetske ekonomske krizena funkcionisanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji

UVOD

Predmet istraživanja koji će biti prezentovan u ovom radu se odnosi na svetsku ekonomsku krizu, odnosno na uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije,odnosno na funkcionisanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Odluka o istraživanju na ovu temu proistekla je iz toga što je ekonomska kriza pogodila čitav svet, uključujući i nas.
Za vreme ekonomske krize do propadanja kompanije može doći usled brojnih faktora, među kojima je bitno istaći eksterne i interne, odnosno one koje se dešavaju u samoj kompaniji, kao i oni koji se dešavaju van nje.
Do krize preduzeća ne mora doći samo do poremećaja u eksternom okruženju. Mnoge kompanije su propadale, najvećim delom, usled svojih internih problema. U suštini, mnogo značajniji uzroci propadanja preduzeća su internog karaktera. Među interne uzroke krize preduzeća spadaju: nizak nivo produktivnosti; visoki troškovi proizvodnje, pa time i cene proizvoda; nedostatak finansijske kontrole, nedostatak obrtnih sredstava, nekvalitetan marketing i prodaja i na kraju, nekvalitetan menadžment firme.
U radu se polazi od hipoteze da je kriza razotkrila krhkost globalizacije. S tim u vezi retko da je koja zemlja sveta ostala izvan domašaja krize. Cilj istraživanja jeste da su sinhronizovane recesije, pored ove koja je u svetu aktuelna, duže i dublje od ostalih, a da je oporavak vrlo spor. Recesija je u suštini finansijska kriza koja za posledicu ima pad životnog standarda, pad proizvodnje i potrošnje, i gubitak poslova.

 
Efekti svetske finansijske krize na nacionalnu privredu

Svetska finansijska kriza je dovela do pada likvidnosti, odnosno redukovanja kreditnih plasmana. Otežan pristup finansijskim sredstvima znači manje investicija, što će se dalje odraziti na pad privredne aktivnosti i pad svetske tražnje. To svakako, nece pospešivati inflatorni pritisak. S druge strane,odlučujući faktor koji doprinosi inflaciji jeste depresijacija valute. Izloženost depresijaciji imaju sve zemlje koje beleže visok nivo spoljnog duga. Problem predstavlja struktura spoljnog duga u kome dominantno učešće ima privatni dug koji je značajno viši od raspoloživih deviznih rezervi. Dalje, najveću izloženost udaru depresijacije imaju zemlje u kojima je prisutan visko stepen indeksacije kredita. Depresijacija dovodi do povlačenja stranih investitora , a može imati za posledicu i povlačenje štednih depozita.
Usporavanje privredne aktivnosti i pad tražnje u zemljama EU i regiona, uz rast valutnog, kreditnog i kamatnog rizika, znatno će ograničiti izvozne mogućnosti domaće privrede. Drugim rečima,osnovni kanali delovanja finansijske krize na realni sektor su redukovanje kreditnih plasmana i smanjenje kako izvozne, tako i domaće tražnje. Imajući u vidu mehanizam prelivanja finansijeske krize, očekivane posledice po nacionalnu privredu ogledaće se, pre svega , u usporavanju ekonomske aktivnosti, depresijaciji nacionalne valute i mogućim inflatornim pritiscima.
Srbija u godinama unazad beleži visok deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji vuče korene u deficitu spoljnotrgovinske razmene. Sa padom deviznog priliva u zemlji, u novonastalim okolnostima dolazi do rasta tražnje za devizama. Takođe, globalna kriza je dovela do nepoverenja na međunarodnom tržištu, tako da se ranija plaćanja na odloženo,sada rade trenutno ili u vrlo kratkim rokovima i zato uvoznici traže veću količinu deviza. Dakle, svetska ekonomska kriza je samo ubrzala slabljenje vrednosti nacionalne valute, a uzroci posrnulosti nacionalne valute leže u osnovi same privrede.