Verbalno komuniciranje

UVOD

Veoma je važno dobro poznavati metode usmenog izlaganja u poslovnom komuniciranju, jer ovakav vid iskaza predstavlja polaznu osnovu kako za kvalitetan prenos informacija, tako i za razvijanje poslovne saradnje. Sposobnost dobrog govora je stvar priridne obdarenosti, ali je potrebno unapređivati kulturu izražavanja i graditi lični stil. Za svako komuniciranje potrebne su osobe, živi ljudi koji egzistiraju kao socijalna bića. osobe ne mogu egzistirati nezavisno jedna od druge, neophodne je da komuniciraju, da jedan govori i drugi sluša a onda drugi da govori a prvi da sluša. Nažalost, u ljudskoj prirodi je da govori ali kada je u pitanju slušanje obično se pada na ispitu. Mnoge nevolje bi bile otklonjene samo kada bi slušali onoga ko nam nešto govori a ne, dok osoba govori, razmišljamo o slijedećem pitanju ili o nedostacima koji dolaze van konteksta razgovora. “Govor je dar Bogova!” Kvintilijan. Počeci znanosti o jeziku i govoru datira od procvata filozofije i književnosti u antičkoj Grčkoj i starom Rimu. U XX st., lingvistika se grana u više pravaca. Platon govori kako samo reč može iskazati našu misao. Zato govornik mora imati jasnu koncepciju sadržaja i način prezentiranja u javnosti.

POJAM KOMUNIKACIJE
Početkom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, nastale su mnoge teorije i svaka od njih govori o verbalnoj komunikaciji. Šenon-Viverov matematički model, prema kome je sistem komunikacije gledan kao apstrakcija neke prirodne i društvene pojave u vidu skupa medjusobno povezanih delovakoji sačinjavaju jednu funkicionalnu sredinu, čiji sistem karakteriše nekoliko oblika:
funkcionalna celovitost, subsistemka hijerarhija, samo regulisanje, otvorenost ili zatvorenost,funkcionalna razmena sa okolinom, homeostaza i ekvifinlanost. Šramov model- polazi od tvrdnje da je komunikacija, suštinski proces uspostavljanjaneke vrste zatvorenog skupa ili zajedništva.To se postiže upotrebom znakova, koji su u suštini stvari signali koji predstavljaju neku činjenicu ili podatak iz našeg iskustva. Bitan aspekt ove teroije je fokus na povratnu spregu ili feedback, koji je zapostavljen u Šenon-Viverovom matematičkom modelu. Gerbenerov model-opisuje komunikaciju kao proces u kojem, osoba vidi neku pojavu ili događaj, reaguje na nju, u određenoj situaciji putem nekog sredstva da bi ponudila podatke u nekom obliku koji imaju neki sadržaj i posledicu.Taj proces se sastoji iz dve varijable (dimenzije) perceptivno/receptivne i dimenzije sredstva komunikacije tj sredstava kontrole Vesli-Maklinov model, predstavlja četvorostepeni model masovnog komuniciranja, kojim pokušavaju da se prevaziđu jednostranosti modela komunikacije.Ovo je razvojni deo masovnog komuniciranja, sa neograničenim brojem događaja, objekata i osoba