VESTACKA INTELIGENCIJA 2

U doba informacionih tehnologija, kada je svet zakoračio krupnim koracima u elektronske komunikacije, kada se svakodnevni razgovori zamenjuju elektronskom poštom i životne navike postaju nezamislive bez kompjutera, tada se menja i način obavljanja svih poslova pa i način na koji se prevode tekstovi. U novo doba svi su postali prevodioci i svi se smatraju dovoljno stručnim da se bave procesom prevođenja. Laka dostupnost mašinskog (kompjuterskog ) prevođenja je svela ovaj proces na nivo kopi-pejst.
Ljudi međusobno komuniciraju na razne načine i raznim sredstvima. Jedno od najvažnijih sredstava komunikacije među ljudima je jezik. Da bi komunikacija bila uspešna, učesnici se moraju međusobno razumeti, to jest treba da na isti način interpretiraju ono što žele reći. U tom smislu možemo reći da je prevođenje oblik komunikacije među ljudima, jer je glavna svrha prevođenja razumevanje poruke.
Prevođenje je termin koji se koristi da izrazi oblik delatnosti pretvaranja neke poruke sa jednog jezika na drugi. Kada kažemo poruka, mislimo na sve ono što ta poruka sa sobom nosi: misli, osećanja, emocije, želje. Suština prevođenja je da poruka u oba jezika mora ostati ista, što bi značilo da sadržaj prevedene poruke primaoci moraju razumeti na isti način na koji su je razumeli i primaoci izvorne poruke.
Kroz istoriju, u procesu prevođenja glavnu ulogu je igrao čovek, dakle, prevođenje je bio isključivo ljudska delatnost. Međutim, pojavom računara, šezdesetih godina HH veka, pojavljuje se i novi oblik prevođenja pod nazivom mašinsko ili automatsko prevođenje, kada se za prevođenje koriste posebni računarski programi.