Zakon o genetski modifikovanim organizmima Republike Srbije

Apstrakt
Genetska modifikacij predstavlja ciljanu promeni tj izmenu naslednog genetskog materijala koja ne nastaje prirodnom rekombinacijom i indukcijom mutacija. Genetska mutacija označava unos stranog genetskog materijala u genetski materijal ili uklanjanje dela genetskog materijalaveštačkim putem u labaratoriji. Genetska modifikacija podrazumeva svaku promenu u genomu, što može da bude posledica rekombinacije roditeljskih gena u potomku, a dobija se ukrštanjem roditeljskih parova – hibridizacijom u postupku oplemenjivanja i selekcije organizama.
Ključne reči
Genetski modifikovani organizmi (GMO), Zakon o genetski modifikovanim organizmima, genetski modifikovana (GM) hrana,

1. UVOD
U doba renesanse, na Zapadu, rođena je moderna nauka koja uvodi eksperiment u svoju metodologiju. Njen uticaj na društvo dolazi kasnije sa pojavom industriske revolucije. I pored velike koristi koju je nauka donela društvu, prema njoj i novom znanju oduvek je postojalo nepoverenje, skepticizam, pa čak i strah.
S obzirom na strah, svet je danas podeljen na dva dela – na onaj koji misli da nauka može sve i onaj koji se boji da će se to i ostvariti. Stalno se postavlja pitanje da li je nauka dobra ili loša? Da li je za ili protiv čoveka? Da li je opasna? Da li nas vodi u katastrofu?…
Veliki broj naučnih otkrića, posebno poslednjih decenija, doživela su brz transfer u veoma moćnu, pa i zastrašujuću tehnologiju.
Vekovima čovek genetski modifikuje i biljke i životinje. Međutim, u prošlosti je postojala samo jedna metoda i to selekcija.
Kad se pojavila ideja o genetskoj modifikaciji organizama, obećanja su bila zaista velika. Smatralo se da će genetski modifikovani organizmi omogućiti da se dobije hrana veće nutritivne vrednosti, da će se dobiti hrana sa određenim osobinama pogodnim za ljude koji zbog alergije ili iz nekih drugih razloga ne mogu da konzumiraju uobičajnu hranu. Smatralo se da će se dobiti voće koje će proizvoditi vakcine, tako da će deca i odrasli lakše moći da se vakcinišu: pojedete bananu, i budu vakcinisani! Da će se dobiti poljoprivedni proizvodi koji će moći da uspevaju u limitirajućim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Očekivalo se da će se dobiti mikroorganizmi putem kojih će se jeftinije proizvoditi lekovi, hormoni i slično. Zatim se očekivalo da će se uzgajati životinje sa organima pogodnim za transplantaciju, tako da neće biti odbacivanja od strane ljudskog organizrma. Problem gladi u svetu je trebao biti rešen ovom metodom jer se ovom metodom postiže duže trajanje proizvoda, bolja otpornost na transport proizvoda, kao i bolja otpornost useva na bolesti, korove… Pojava genetiski modifikovanih organizama trebala je da bude početak efikasnijeg biloškog puta rešavanja problema sa kojima se čovek suočio.
Kontraverze oko kreiranja GMO podelile su naučnike, političare, medije, eksperte i društvo u celini.
2. Genetski modifikovani organizmi
Genetski modifikovan organizam predstavlja biljni ili životinjski organizam na kom su pri uzgoju metodom genetičkog inžinjeringa uneti geni drugog organizma Promene genoma mogu da budu i promene u broju hromozoma, ili krupnije promene u njihovoj strukturi. Genetička modifikacija može da bude izvedena na nivou gena, ili manje grupe gena, tehnikama molekularne genetike, odnosno genetičkog inženjeringa.
Prvi genetski modifkovani organizmi bili su mikroorganizmi koji su proizvodili insulin. Oni su ga proizvodili daleko jeftinije nego ranije, pa samim tim i pristupačnije. Danas smo došli do toga da se genetski modifikovani organizmi najčešće upotrebljavaj u poljoprivredi.
Genetski modifikovani organizmi (GMO) ili transgeni organizmi provociraju raspravu i razdvajanje na dva tabora – za i protiv proizvodnje ovakvih organizama, prirodno protiv neprirodnog, organska i frankenštajn hrana.