Zalihe

UVOD

Normalno funkcionisanje preduzeća bez obzira na vrstu delatnosti nije moguće bez zaliha. Zalihe u kratkom roku, omogućuju prozvodnju koja je viša od nivoa nabavljenih sirovina i prodaju iznad nivoa proizvedenih gotovih proizvoda.

U ekonomskom smislu zalihe dotiču raznolika područja i prouzrokuju različite implikacije i zbog toga se kao predmet izučavanja javljaju u mikroekonomiji, poslovnim finansijama, finansijskom računovodstvu, upravljačkom računovodstvu, bilansiranju, teoriji i analizi bilansa, reviziji i dr. Svaka od ovih ekonomskih disciplina ima različite ciljeve u proučavanju zaliha. Mikroekonomija, Ekonomika preduzeća, posmatra utroške zaliha po vrstama u dinamici reprodukcije sa dva aspekta: promene visine utrošaka u odnosu na obim proizvodnje i faktora koji utiču na promenu utrošaka u odnosu na obim proizvodnje. Cilj poslovnih finansija je utvrđivanje politika i metoda efikasnog upravljanja zalihama kako bi se povećala rentabilnost i održala likvidnost preduzeća. Finansijsko računovodstvo i računovodstvo uopšte, bave se različitim aspektima tretmana zaliha kako sa knjigovodstvenog tj. računovodstvenog tako i sa finansijskog aspekta. Upravljačko računovodstvo bavi se pre svega utvrđivanjem nabavne cene za nabavljeni materijal i robu, cene koštanja za gotove proizvode, koristeći različite metode kalkulacije i različite ključeve za alokaciju opštih troškova proizvodnje na mesta i nosioce troškova . Revizija zaliha jedna je od najzahtevnijih i najobimnijih segmenata procesa revizije . To je uslovljeno različitim pojavnim oblicima zaliha, njihovom raznovrsnošću. Knjigovodstveno manipulisanje zalihama, u smislu netačnog iskazivanja bilansnih pozicija , je najučestaliji bilansni delikt.

Zalihe su sredstva preduzeća, čije držanje izaziva imobilizaciju finansijskih sredstava. Zaleđivanje finansijskih sredstava, držanjem zaliha, utiče na racionalno poslovanje. Efikasno upravljanje zalihama kao rezultat ispravne i kvalitetne politike upravljanja zalihama, jedan je od osnovnih zahteva koje treba ispuniti u cilju ekonomičnog poslovanja. Pokazatelji uspešnog upravljanja zalihama su koeficijenti obrta zaliha. Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta, u toku perioda za koji se koeficijent meri, zalihe obrnule. Održavanje likvidnosti zavisi od zaliha, jer ih je kao dugoročno vezana sredstva, neophodno finansirati iz dugoročnih izvora finansiranja. Svako finansiranje stalnih zaliha iz kratkoročnih izvora finansiranja, znači ugrožavanje likvidnosti.

Zalihe
Pojam zaliha

”Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava poslovnog subjekta koja se mogu nalaziti u novčanom obliku, u materijalnom obliku, u obliku prava i aktivna vremenska razgraničenja. Ova sredstva se troše brže od osnovnih sredstava i u jednom reprodukcionom procesu prenose ukupnu svoju vrednost na nove proizvode ili usluge“ . Uz izuzetke definisane zakonskom regulativom , ”obrtna sredstva su ona sredstva koja se u jednom ciklusu reprodukcije transformišu iz početnog pojavnog oblika-novca (N) u završni pojavni oblik novac (N1) ” .

U etimološkom smislu, reč zaliha je nastala od predloga za i glagola lišiti – uskratiti sebi nešto, odreći se, rasteretiti se, … , ostaviti. S ekonomskoga aspekta, rezerve su neiskorišteni delovi resursa ili fiksnih sredstava koji imaju sličnu funkciju kao zalihe. Pod zalihama se u ekonomiji podrazumeva uskladištena imovina spremna za daljnje neposredne poslovne namene. S računovodstvenoga, ili još određenije, s bilansnoga gledišta one su jedan od pojavnih oblika sredstava. Za razliku od dugotrajne imovine, zalihe su sredstva od kojih se koristi očekuju u neposrednoj budućnosti i koja u poslovnom procesu sudeluju jednokratno, pa ih s obzirom na namenu i stepen likvidnosti, svrstavamo u obrtnu imovinu. Od obrtne se imovine očekuje da će priliv ekonomskih koristi od njene upotrebe uslediti u kratkom roku, po pravilu, najduže u roku od godinu dana. Izuzetno, kao zalihe se mogu smatrati i sredstva koja u tom procesu učestvuju višekratno i kojima je vek upotrebe i duži od godinu dana, ali samo ako su male pojedinačne vrednosti (priručna sitna oprema ili tzv. sitan inventar).