Medjunarodne organizacije i zaštita na radu

Međunarodne izvore radnog prava čine akti međunarodnih organizacija (pre svega Međunarodne organizacije rada i Organizacije ujedinjenih nacija), te međudržavni ugovori. Najznačajniji međunarodni izvori radnog prava su akti Međunarodne organizacije rada(konvekcija i preporuka). Potreba međunarodnog regulisanja uslova rada i radnih odnosa je vrlo stara. Ovo je logična posledica činjenice da je radnički pokret, po ciljevima i praktičnoj borbi u realizaciji tih ciljeva, imao integracionalno obeležje. Moglo bi se reći da se ideje za međunarodno uređenje zaštite radnika rađaju paralelno sa borbama za poboljšanje uslova rada radnika u pojedinim zemljama.
Zaštita radnika javlja se kao predmet mnogih naučnih disciplina u okviru sistema nauka o radu i filozofija rada. Radno pravo, takođe, može smatrati delom sistema nauka o radu, te kao takvo u izučavanju i regulisanju problema zaštite radnika ono se mora oslanjati na druge delove tog sistema.