studenti
Mesto za uspešne studente

Zagađenje i zaštita životne sredine od uticaja tehnoloskog sistema proizvodnje alkoholnih pica

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Alkoholna pića(slika1) su prirodni i veštački proizvodi koji sadrze manji ili veći procenat etil alkohola a koji se mogu konzumirati za piće.Alkoholna pića su u našem društvu prisutna jos od prastariji civilizacija,prvobitna proizvodnja počela je nedestilisanim pićima od grožđa,voća,kobileg mleka.Današnja proizvodnja se znatno razlikuje od probitne ,prvenstveno po tehnoloskom procesu proizvodnje,većem izboru sirovina koje se upotrebavljaju za proizvodnju alkoholnih pića,velikom broju proizvođača i raznovrsnom asortimanu gotovog proizvoda.Alkoholna pića u današnje vreme spadaju među masovne proizvode prehrambrene industrije.Ova pića se proizvode i ambalažiraju tako da se bez ikakve pripreme mogu koristiti za piće..Zauzimaju značajno mesto u ugostiteljstvu kao predmet široke potrošnje.
Konzumiranje alkoholnih pića u malim količinama ima okrepljujuća svojstva i prestavljaju srestva za uživanje.Vino je jedno od pića čije konzumiranje pozitivno utiče na čoveka,prvenstveno poboljšava pamćenje,suzbija stres i usporava starenje,doprinosi boljem funkcionisanju srca,jetre.Ovo su samo neka od blagotvornih uticaja vina čije konzumiranje preporučuju i naučnici.Pivo takodje pozitivno utiče na čoveka,dokazano je da doprinosi pravilnoj razmeni materija i povećava iskorišćenje pojedinih sastojaka hrane u organizmu.
Alkoholna pića sem svojih pozitivnih delovanja na čoveka imaju svoju negativnu stranu koja dolazi do izražaja kada se alkohol konzumira u većim količinama odnosno zloupotrebljava se.U ovakvim situacijama moze doći do štetnih nezeljenih posledica a vremenom moze izazvati alkoholizam,zato je vrlo bitna umerenost pri konzumiranju alkoholni pića.
Proizvodnja alkoholnih pića sa gledišta pojedinih privrednih oblasti i zemnje u celini ima više struki značaj.obogaćuje se asortiman proizvoda,pruža veću mogućnosi iskorišćavanja osnovnih sirovina ,stvara mogućnost zaposlenja radne snage različitog profila i stepena stručnosti. Brojni statistički podaci međunarodnih organizacija pokazuju da iz godine u godinu proizvodnja, a sa njom i potrošnja alkoholnih pića naglo raste. Koncentracija stanovništva, porast standarda i razvoj saobraćaja zahtevaju i uslovljavaju proizvodnju i potrošnju alkoholnih pića

2. KLASIFIKACIJA I OSNOVNA SVOJSTVA ALKOHOLNIH PIĆA

Alkoholna pića se, prema načinu proizvodnje i negovanju, zatim prema sastavu, poreklu alkohola, senzornim svojstvima )boji, mirisu, ukusu, konzistenciji) i drugim osobinama, dele na:
– pivo
– vina,
– jaka alkohona pića (prirodne rakije i žestoka alkoholna pića),
– likeri.
Pivo je slabo alkoholno piće dobijeno alkoholnim vrenjem zahmeljene sladovi- ne primenom pivskog kvasca. U proizvodnji pivske sladovine može se deo ječmenog slada zameniti nesladovanim žitima (ječam, kukuruz, pšenica, pirinač) ili njihovim prerađevinama, odnosno odgovarajućom količinom ugljenih hidrata.Proizvode se sledeće vrste piva: svetlo i tamno pivo (standardno, specijalno i regionalno), lako pivo, bezalkoholno pivo, dijetalno pivo i pšenično pivo.
Svetlo i tamno pivo proizvodi se iz osnovne sladovine koja ima vipe od 10% ekstrakta u osnovnoj sladovini.
Lako pivo se proizvodi iz osnovne sladovine sa sadržajem ekstrakta ispod 10%. Deklariše se energetskom vredno-šću koja mora biti manja od 120kJ/100 g.
Bezalkoholno pivo proizvodi se sa sadržajem alkohola maksimalno 0.5% vol. Deklariše se sadržajem alkohola.
Dijetalno pivo se proizvodi sadržajem ugljenih hidrata maksimalno 0.75g/10g i sadržajem alkohola maksimalno 4% vol. Deklariše se sadržajem ugljenih hidrata.
Pšenično pivo se proizvodi sa najmanje 50% pšeničnog slada. Može biti bistro ili zamućeno kvascem.
Pivo se pretače u boce zapremine 0.5l i 0.33l, u plasticnu ambalažu zapremine 1l, 1.5l i 2l, te u burad od 5l, 10l, 25l i 50l iz kojih se pivo toči u čaše i krigle. Točema piva iz buradi mogu vršiti samo one ugostiteljske radnje okje poseduju uređaje za točenje piva (šank aparate).

Vino je alkoholno piće srednje jačine, koje se dobija alkoholnim vrenjem šire ili kljuka od svežeg grožđa plemenite sorte vinove loze (Vitis Vinifera)
Vino se deli u grupe zavisno od vrste grožđa od koga se dobija, načina proizvodnje i sastava koji ima. Prema načinu proizvodnje razlikuju se sledeća vina:
Prirodna vina. Dobijaju se alkoholnim vrenjem šire (mošta) ili kljuka od svežeg grožđa plemenite vinove loze.
Specijalna vina. Dobijaju se specijalnom preradom svežeg ili polusuvog grožđa plemenite vinove loze., koncentrisane šire ili prirodnog vina sa dodatkom šećera, alkohola, aromatičnih materija i drugih sastojaka koji nisu štetni za ljudsko zdravlje.
Penušava vina. To su prirodna specijalna vina koja sadrže ugljen dioksid pod pritiskom. Zbog toga se pri točenju ovih vina stvara pena.
Prema kvalitetu razlikuju se sledeća vina:
Stono vino, proizvodi se od grožđa jedne ili više sorti plemenite vinove loze bez određenog geografskog porekla.
Stono vino sa geografskim poreklom¸ proizvodi se od grožđa jedne ili više sorti plemenite vinove loze, koje je ubrano i prerađeno u određenom vinogradarskom rejonu. U proizvodnji se može upotrebiti i do 15% grožđa iz susednog rejona.

Kvalitetno vino sa geografskim poreklom, proizvodi se od grožđa jedne ili više sorti plemenite vinove loze sa izrazitim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte, koje je ubrano i prerađeno u određenom vinogradarskom rejonu.
Vrhunsko (čuveno) vino sa geografskim poreklom, proizvodi se po posebnom postupku od jedne ili više sorti plemenite lvinove loze sa naročito izraženim karakteristikama za sortu ili sorte u okviru određenog vinogorja.

Prema boji, vino se deli na:
Belo vino koje je po pravilu, proizvedeno od grožđa belih sorti.
Ružičasto vino (ružica, opolo, roze) koje je proizvedeno od grožđa crvenih, crnih i belih sorti vinove loze.
Crno (crveno) vino koje je proizvedeno od crnih sorti vinove loze.
Prema količini neprevrelog šećera vina se dele na:
suva vina, koja sadrže do 0,4 g/l neprevrelog šećera.
polusuva vina, koja sadrže 0,4 do 12 g/l neprevrelog šećera,
poluslatka vina, koja sadrže od 12 do 50 g/l neprevrelog šećera i
slatka vina, koja sadrže više od 50 g/l neprevrelog šećer
Prirodna rakija je proizvod dobijene destilacijom (pečenjem) prevrele komine ili kljuka od voća ili grožđa, odnosno destilacijom prevrelih plodova voća ili grožđa.
Prirodne rakije se dele, prema vrsti sirovine od kojih su proizvedene na:
– rakije od voća (šljive, kruške, breskve, kajsije, jabuke, dinje, trešnje, smokve)
– rakije od grožđa: vinjak, komovica, lozovača i grožđenka;
– specijalne prirodne rakije, oplemenjene dodacima biljnog porekla (klekovača, travarica , brinjevec, anisonka, mastika, orahovača itd.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.