Završna revizija i revizorski izveštaj

Pod završnom revizijom podrazumevaju se poslovi koje revizor radi pred kraj poslovne godine za koju vrši reviziju ili posle njenog završetka, a pre izdavanja revizorskog izveštaja. To je vreme kad se kod klijenta u računovodstvu i drugim funkcijama vrše predžaključna knjiženja, sprovode pripremne radnje za izradu finansijskih izveštaja i sastavljaju i obelodanjuju konačni finansijski izveštaji.
Do ove faze rada revizor je stekao osnovnu sliku o klijentu, pouzdanosti internih kontrola, procenio i prihvatio rizik revizije, izvršio uzorkovanja. U ovoj fazi revizoru su na raspolaganju i sve računovodstvene i druge informacije na osnovu kojih će izraziti nezavisno mišljenje o finansijskom izveštaju.
3. Revizija konslodovanih finansijskih izveštaja

3.1 Računovodstveni aspekti konslodacije finansijskih izveštaja

Suština konsolidovanja je u nameri da se grupa entiteta povezanih vlasništvom prikaže kao jedno pravno lice. Konsolidovani finansijski izveštaji namenjeni su pre svega većinskom vlasniku matičnog pravnog lica kako bi stekao uvid u imovinu, kapital, obaveze, prihode i rashode svih pravnih lica kojima on direktno ili indirektno upravlja.
Konsolidovani finansijski izveštaji se značajnije pojavljuju u našoj praksi u relativno skorije vreme. Osnovni događaji koji dovode do stvaranje uslova i potrebe za izradom konsolidovanih finansijskih izveštaja u našem okruženju su sledeće:
ƒ Kupovina akcija jednog pravnog lica od strane drugog pravnog lica što se u najvećoj meri dešavalo u procesu tranzicije,
ƒ Razvijanje poslovanja pravnih lica kroz ulazak u nove delatnosti i poslovne aranžmane kroz registrovanje novih firmi,
ƒ Podela velikih privrednih sistema u manja preduzeća u cilju lakšeg upravljanja i dr.