Značaj i uloga školskih ekskurzija za negovanje kulture sećanja učenika mlađih razreda osnovne škole

UVOD

Početkom XX veka ekskurzije su smatrane kao važna podrška prirodnim naukama. Danas se vode mnoge polemike o njihovoj obrazovnoj vrednosti i dovodi se u pitanje značaj ekskurzija za obrazovanje i negovanje kulture sećanja (Kuljić, 2006).
Ekskurzije u nastavi vaspitanja i obrazovanja imaju veliki značaj, veliku obrazovnu i posebnu vaspitnu vrednost. Pojedine zadatke i ciljeve nastave obrazovanja nemoguće je u potpunosti ostvariti bez neposrednog upoznavanja učenika sa društvenom stvarnošću. Odavno je poznato da postoje izvesne razlike imeđu rada u školi, školskoj radionici i rada u stvarnom životu. Putem ekskurzija navedene razlike postepeno se smanjuju pa se na taj način učenici brže pripremaju za život, uvažavaju kulturu sećanja, svoje nasleđe, veru, istoriju. Obrazovna i vaspitna vrednost ekskurzija obavezuju nastavnika da pravovremeno planira i izvodi ekskurzije, u zavisnosti od programskih sadržaja, mogućnosti školske sredine i samih učenika.
U obrazovnom sistemu i izvan njega, postavlja se pitanje opravdanosti đačkih eksukrzija. Suočavaju se mišljenja i iznose razlozi pro et contre (najčešće preovlađuju oni protiv). Putovanje čiji je primarni cilj bio obrazovanje, poznato je još od antičkog doba. Već tada su ljudi putovali da bi učili i obrazovali se. Na početku novog milenijuma srećemo se sa velikim promenama. Život, društvo, vreme u kome živimo sve su složeniji, nepredvidiv, prošlost nam je sve manji oslonac i putokaz za budućnost.
Dobro pripremljena, profesionalno organizovana i adekvatno izvedena školska ekskurzija je izuzetno odgovoran i veoma kompleksan posao. Ova složena i višeslojna sfera školskog rada u praksi zahteva koordinaciju rada stručnjaka iz više oblasti. Ekskurzija je, po svojoj suštini, pedagoški i andragoški problem, ali istovremeno i turistički, dokoličarski, sociološki, kulturološki, psihološki, filozofski, geografski, zdravstveni, rekreativni, antropološki, menadžerski, normativno-pravni itd.
Organizovano putovanje učenika je društveno uslovljen fenomen. Prožeto je i prelama se sa ostalim oblastima socijalne realnosti. Da bi se ova sfera školskog rada uredila, Ministarstvo prosvete Srbije je 1997. godine dalo do tada najrazrađenija uputstva za organizovanje školskih ekskurzija i nastave u prirodi. Te iste godine je Asocijacija turističkih agencija (YUTA) ustanovila standarde koje turistička agencija treba da dosegne da bi bila podobna za uključenje u realizaciju dečijeg i omladinskog turizma. Kao rezultat saradnje više institucija, izdat je tzv. Priručnik za organizovanje ekskurzija i nastave u prirodi, namenjen direktorima škola. To je bio prvi korak standardizacije i unošenja reda u haotično stanje u ovoj oblasti. Od tada su pravilnici i uputstva više puta dopunjavani i usavršavani. Bili su predmet javnih rasprava i stručnih i naučnih skupova. U cilju dopuna i izmena, Pravilnika o programu za ostvarivanje ekskurzije u prvom i drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 7/2010 od 24.8.2010. godine), Ministarstvo prosvete je formiralo komisiju od predstavnika sedamnaest raznih relevantnih institucija, udruženja i predstavnika drugih ministarstava koji su se bavili problematikom školskih ekskurzija. Dakle, u protekloj deceniji su učinjeni značajni pomaci na tom planu. Na opštem nacionalnom nivou su artikulisani ciljevi, zadaci, programi, dužine trajanja ekskurzija zavisno od nivoa školovanja, uslovi realizacije, evaluacija i slično („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 7/2010 od 24.8.2010. godine).
Ekskurzije su jedan od elemenata obrazovno-vaspitnog rada škole. Cilj ekskurzije je savladavanje dela nastavnog programa neposrednim upoznavanjem sadržaja nastavnih predmeta, pojava i odnosa u prirodnoj i društvenoj sredini, upoznavanje kulturnog nasleđa i privrednih dostignuća koja su u vezi sa delatnošću škole.
Možemo postaviti brojna pitanja koja se tiču školskih ekskurzija, poput sledećih: Da li država ima odgovarajuću strategiju za ovaj segment školskog rada? Da li su učenici svesni ukupnog značaja ekskurzije? Da li su roditelji razmišljali o mogućnosti većeg učestvovanja u kreiranju ovih aktivnosti njihove dece? Koliko je korisno da sve zainteresovane strane uzmu veće učešće pri planiranju, organizovanju i realizaciji ekskurzija, koliko se o ekskurzijama vodi računa ili ekskurzije nisu prepoznate kao veoma važna aktivnost u obrazovanju? Da li ekskurzije mogu da doprinesu negovanju kulture sećanja?
Rad se sastoji se iz pet celina. Prvi deo rada predstavlja metodologiju rada.