Značaj podataka o varijabilnim troškovima za potrebe alternativnog poslovnog odlučivanja

UVOD

Opstanak jedne privrede, i društva u celini, zavisi od poslovanja privrednih jedinica, tj. Preduzeća. Postoje mnoge definicije preduzeća, ali ono što je zajedničko za svaku je da je to organizacija ljudi, materijalnih i finansijskih sredstava koji posluju sa određenim ciljem.
Cilj, odnosno željeno stanje u koje bi voleli da dovedemo preuzeće, je glavni razlog osnivanja istog. Zato je jako važno na početku poslovanja definisati ciljeve zbog kojih preduzeće postoji. To nije nimalo lak zadatak ako uzmemo u obzir da treba uskladiti mogućnosti i želje, interno i eksterno okruženje i još mnogo faktora kako bi obezbedili opstanak preduzeća.
Ali definisanjem ciljeva se ne završavaju poslovi u preduzeću. Naprotiv, poslovi tek počinju. Ono sa čim se menadžment preduzeća susreće svakodnevno u poslovanju preduzeća jeste donošenje odluka. Bilo koja aktivnost u preduzeću mora biti izazvana nekom odlukom, a menadžment se stalno trudi da ta odluka bude najbolja moguća za opstanak preduzeća.
U borbi sa konkurencijom, napredovanjem tehnike i tehnologije, zahtevima kupaca, preduzeće večito ima probleme, i večito na njih traži odgovore. Na svaki problem ima više mogućih odgovora, alternativa između kojih treba odabrati najbolju. Tema ovog rada jeste da se pokaže značaj varijabilnih troškova prilikom odabira najbolje alternative. Da bi se uspešno obavio taj zadatak, menadžment preduzeća vrednuje svaku alternativu i prema određenim kriterijumima bira najbolju. Prilikom vrednovanja on se služi relevantnim troškovima, koji po svojim osobinama (koje ćemo kasnije navesti) u mnogome odgovaraju varijabilnim troškovima. Takođe, često se preduzeća služe konceptom marginalne analize kada donose odluke, a varijabilni troškovi i u tom segmentu igraju bitnu ulogu. U daljem tekstu temu ćemo, prezentovanjem uopštenog pregleda troškova učinaka, sistema obračuna troškova i marginalne analize, obraditi značaj varijabilnih troškova za potrebe alternativnog poslovnog odlučivanja.

POJAM I VRSTE TROŠKOVA

Glavni razlog poslovanja preduzeća je ostvarenje profita. Profit predstavlja pozitivnu razliku prihoda i rashoda. Tema na koju se mnogo govori jesu upravo rashodi. Na početku ove analize treba naglasiti da rashodi i troškovi nisu isti pojam. Troškovi nastaju u momentu utroška proizvodnih činilaca, a rashodi u momentu realizacije. Ono što nas ovde najviše zanima jeste da su to negativne komponente rezultata, i da njima, kao takvima, treba oprezno upravljati. Svaka greška značila bi smanjenje profita, a to nam nikako ne ide u prilog.
U ovom radu nešto bliže ćemo se upoznati sa troškovima. Naime, troškovi predstavljaju vrednostno izraženo trošenje ekonomskih dobara, odnosno proizvodnih činilaca, u cilju proizvodnje i prodaje učinaka preduzeća i ostvarenja dobitka na tom osnovu.
Ova važna komponenta uslovljena je postojanjem učinaka, cenovnom i količinskom komponentom. Logična je veza troškova i učinaka, troškovi su izazvani nastankom učinka, a učinak nastaje trošenjem. Cenovna i količinska komponenta, kao što sam naziv kaže, određeni su cenom i količinom proizvodne komponente koja se troši u postupku proizvodnje.
Osnovni koncepti troškova su ukupni, prosečni i marginalni troškovi.

• Ukupni troškovi predstavljaju ukupno potrošenu vrednost ekonomskih dobara u procesu proizvodnje.
• Prosečni troškovi prestavljaju ukupne troškove po jedinici proizvoda i dobijaju se deljenjem ukupnih troškova i ukupne količine proizvoda koja je izašla iz procesa proizvodnje.
• Koncept marginalnih troškova je specifičan jer se ne odnosi na celokupni obim proizvoda već na jednu, dodatnu jedinicu. Oni predstavljaju promenu ukupnih troškova poslovnog subjekta uslovljeno povećanjem ili smanjenjem obima aktivnosti za jednu jedinicu aktivnosti (o ovom konceptu ćemo nešto više reći tokom kasnijeg izlaganja).

Posebno zanimljiva podela troškova za ovo izlaganje je podela troškova prema reagovanju ukupnih troškova na promene obima aktivnosti. Prema ovoj podeli, troškove delimo na fiksne, varijabilne i mešovite.

• Fiksni troškovi su oni troškovi koji se u ukupnom iznosu ne menjaju s promenom obima aktivnosti, ali se promena aktivnosti odražava na prosečan nivo ovih troškova, i to, degresijom prosečnog fiksnog troška usled povećanja obima aktivnosti i obrnuto. U ukupnom iznosu ovi troškovi zavise od raspoloživog kapaciteta, dok prosečni fiksni troškovi zavise od stepena iskorišćenja kapaciteta. Vremenska amotrizacija, troškovi plata režije, troškovi osvetljenja, grejanja, neproizvodnih usluga, sve su to fiksni troškovi.
• Varijabilni troškovi su svi troškovi koji se u ukupnom iznosu menjaju srazmerno (proporcionalno) promeni obima aktivnosti. Na osnovu ovoga vidimo da varijabilni troškovi u ukupnom iznosu zavise od stepena iskorićenja kapaciteta. Prosečni varijabilni troškovi su isti za svaku jedinicu proizvodnje, bez obzira na stepen iskorišćenja kapaciteta (i ovim troškovima ćemo se detaljnije baviti u daljem izlaganju). U ove troškove ubrajamo troškove materijala izrade, troškove zarade zaposlenih u proizvodnji, troškovi pogonske električne energije, gasa, materijala za pakovanje i sl.
• Mešoviti troškovi su specifična vrsta jer u sebi sadrže elemente varijabilnog i elemente fiksnog karaktera. Zavise od stepena iskorišćenja kapaciteta i menjaju se:
  • stepenasto u okviru relativno uskih zona zaposlenosti raspoloživih kapaciteta
  • pravolinijski, ali ne u direktnoj srazmeri sa obimom aktivnosti
  • krivolinijski po opadajućoj stopi rasta u odnosu na rast obima aktivnosti
  • krivolinijski po rastućoj stopi rasta u odnosu na rast obima aktivnosti

U ove troškove ubrajamo troškove transportnih usluga, troškove energije, troškove održavanja itd. Zadatak obračuna je da ove troškove podeli na fiksnu i varijabilnu komponentu, a onda fiksni deo pripojiti fiksnim troškovima a varijabilni varijabilnim troškovima, i kao takve ih koristiti u daljim obračunima.