Značaj Svetske banke u međunarodnim odnosima,i program Svetske banke u BiH

Uvod

Dugo sam razmišljao o temi čijoj obradi ću pristuiti prilikom izrade seminarskog rada iz predmeta Ekonomska diplomatija. Onda sam se koncentrisao na neke aktualne teme koje bi bile zanimljive za obradu. Najzanimljivija tema mi se činila upravo ova koju ću pokušati kroz ovaj rad analizirati, to je tema o kojoj se danas dosta piše u svakodnevnim novinama i koja je jako aktuelna u Bosni i Hercegovini. Radi o se Svetskoj banci kao finansijskoj instituciji i njenom uticaju u Bosni i Hercegovini.
U seminarskom radu govoriću o Svetskoj banci kao značajnoj specijalizovanoj organizaciji. Njen glavni cilj je da upotrebom svojih finansijskih resursa, osoblja i ogromnog iskustva, pomogne siromašnim ljudima i siromašnim zemljama. U današnjem svetu koji je ujedno i veoma bogat i veoma siromašan, izazov za smanjenje siromaštva je veoma veliki. Svetska banka radi na premošćavanju ovih razlika, i to putem pomaganja vladama zemalja članica u njihovim naporima da investiraju u školstvo i zdravstvene centre, da obezbede vodu i električnu energiju, kao i u naporima u borbi protiv bolesti poput HIV-a i malarije i u zaštiti životne sredine. Rad je podeljen na nekoliko celina u kojima ću pokušait reći nešto o ovoj organizaciji i njenom uticaju kod nas.
Savremeni sistem međunarodnih ekonomskih odnosa i procesi globalizacije i integracije nameću potrebu intenzivne ekonomske diplomatske aktivnosti, usmerene na realizaciju i zaštitu ekonomskih prioriteta i interesa, u čemu zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji moraju da se ugledaju na najrazvijenije zemlje i time se rukovode u održavanju svojih spoljnopolitičkih i spoljnoekonomskih prioriteta. U tom kontekstu opredeljivanje za što jaču ekonomsku diplomatiju se nameće kao neminovnost. Stoga je od posebnog značaja uključivanje BiH u multilateralne monetarne i trgovinske sisteme (Svetska banka, MMF, STO, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka).

Organizacija Svetske banke

Svetska banka je osnovana 1. jula 1944. na konferenciji 44 vlada u Bretton Woods-u, New Hampshire, SAD, kao Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj. Kada je prvi put počela sa funkcionisanjem imala je 38 zemalja članova. Taj broj je naglo narastao 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, kada je veliki broj zemalja dobio nezavisnost i pridružio se Svetskoj banci.
Svetska banka je razvijena kao korporacija sa njenih 184 zemalja članica i dioničara. Organizovana je po principu akcionarskog društva u kojem svaka država ima svoje udele. Veličina udela određena je veličinom ekonomije te zemlje u poređenju sa svetskom ekonomijom.
Dioničare predstavlja Odbor guvernera, koji predstavlja i glavnog kreatora politike Svetske banke. Generalno gledano, guverneri su ustvari ministri finansija i ministri razvoja zemalja članica. Oni se sastaju jednom godišnje na Godišnjem sastanku Odbora guvernera Svetske bankarske grupe i Međunarodnog Monetarnog Fonda. Zbog retkog sastajanja guvernera, jednom godišnje, oni delegiraju svoje specifične dužnosti na 24 Izvršna direktora, koji rade u prostorijama same banke. Pet najvećih deoničara ( Francuska, Nemačka, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjene države ) imenuju svojih 5 izvršnih direktora, dok ostale zemlje članice predstavljaju preostalih 19 direktora.
Predsednik Svetske Banke, Paul Wolfowitz, predsedava sastancima Odbora Direktora i odgovoran je za sveukupno upravljanje bankom. Po tradiciji, predsednik banke je nominovan od strane najvećeg dioničara banke, Sjedinjenih Američkih Država. Predsednika bira Odbor Guvernera, na period od 5 godina, sa mogućnošću ponovnog mandata. Po pravilu predsednik Banke je predsednik zemlje koja ima najveći akcionarski udeo.
Izvršni direktori čine Odbor direktora Svetske Banke. Oni se normalno sastaju najmanje 2 puta nedeljno ne bi li nadgledali poslovanje banke, uključujući i odobrenja za zajmove i garancije, novu politiku banke , administrativni budžet, strategiju pomoći zemljama, kao i pozajmice i finansijske odluke.Banka posluje iz dana u dan pod liderstvom i po uputstvima predsednika, menadžmenta, starijeg osoblja i podpredsednika zaduženih za regione, sektore, mreže i funkcije. Podpredsednici su vodeći menadžeri Svetske banke.
Oko 10 000 stručnjaka za razvoj iz gotovo svih zemalja sveta radi u sedištu Svetske banke u Vašingtonu ili u njenim kancelarijama u 109 zemalja sveta1. Osoblje Svetske banke je multidisciplinarno i raznoliko i uključuje ekonomiste, edukatore, specijaliste za životnu sredinu, finansijske analitičare, antropologe, inženjere i mnoge druge.