Odlomak

Uvod:
Sami vrh svetske trgovine i same svetske privrede pretstavljaju  transnacionalne kompanije. Njihovo učešće u svetskoj trgovini se može porediti sa učešćem pojedinih zemalja. Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta mnogih zemalja. Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na značaju, a države postale drugorazredni privredni subjekti. Od sto najvećih privrednih subjekata u 2000. godini, 29 su bile transnacionalne kompanije a 71 države. Prema ovom poređenju, najveća transnacionalna kompanija u svetu u 2000. godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja i ne-finansijskih kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63 milijarde dolara. Veličina ove kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednaka je veličini država kao što su Čile ili PakistanTako velike i moćne, veće i od mnogih država, ove kompanije presudno utiču na međunarodnu trgovinu. Najveći deo međunarodnih trgovinskih tokova se odvija posredstvom ovih kompanija. One opredeljuju strukturu, obim i pravce odvijanja međunarodne trgovine. Više od polovine najvećih privrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, činile su kompanije. Pošto poređenje prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajuće, a kako je GDP mera dodate vrednosti, to je i za firme utvrđena dodata vrednost koja je definisana kao zbir plata, profita pre oporezivanja i amortizacije. Odnos međunarodne trgovine i transnacionalnih kompanija je toliko postao isprepletan da se, s pravom, postavlja pitanje njihovog međusobnog odnosa: da li su transnacionalne kompanije, odnosno sistemi njihovih mreža filijala širom sveta, supstitut međunarodnoj trgovini ili su joj komplementarne, dopunjujući je novim tokovima i oblicima saradnje.

 

Pojam transnacionalne kompanije:

Ne mozemo jednom temom opisati transnacionalnih kompanija su brojne. Razlike postoje kako u njihovom pojmovnom određenju (kompanija, korporacija, preduzeće), tako i u upotrebi različitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna, multinacionalna…), pa je neophodno napraviti razliku između različitih termina koji se koriste u literaturi. Prvo, treba napraviti razliku između pojmova korporacija i kompanija. Dok se pod pojmom korporacija podrazumeva preduzeće koje je osnovano i posluje akcionarskim kapitalom (akcionarsko društvo) i predstavlja samo jedan pravni vid organizovanja transnacionalnih kompanija, pojam kompanija je širi i označava preduzeće kao oblik organizacije poslovne aktivnosti uopšte. Iako je većina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko društvo – korporacije (jer je to pogodan način da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan državnih granica), ispravniji je termin kompanija, jer se pod njim, kao širim pojmom, podrazumevaju svi oblici, odnosno forme preduzeća, pa i korporacije. Drugo, u pogledu različitih atributa (međunarodna, internacionalna, multinacionalna, nadnacionalna, supranacionalna, globalna i transnacionalna) koji se koriste za označavanje ovih preduzeća, kao adekvatan ističe se termin transnacionalna. Izraz trans je latinska reč koja znači preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se označi poslovna aktivnost preduzeća koja prevazilazi granice u kojima je to preduzeće osnovano (i ima domicil), te je adekvatno da se za ova preduzeća koristi naziv transnacionalna preduzeća odnosno transnacionalne kompanije. Često se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i transnacionalna kompanija. Razlika između njih je u tome što se rukovodstvo multinacionalne kompanije nalazi u više zemalja, tako da matična zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije samo jedna zemlja, već je to veći broj zemalja. Može se očekivati da će se broj ovih kompanija znatno povećati usled procesa  globalizacije svetske privrede, velikog broja fuzija preduzeća i decentralizacije odlučivanja.
Tipični primeri multinacionalnih kompanija su firma Royal Dutch/Shell, britansko-holandska kompanija nastala spajanjem dve transnacionalne kompanije iz ove dve zemlje, kojom se upravlja iz dva centra, dve zemlje, zatim firma DaimlerChrysler (američko-nemačka kompanija), Unilever (britansko-holandska kompanija), itd.
Transnacionalna kompanija predstavlja stadijum u razvoju tradicionalnog preduzeća. U  početku  preduzeća  se  osnivaju  kao  male  inokosne (sa jednim vlasnikom)
firme koje posluju isključivo na nacionalnom tržištu (nekad čak samo i na lokalnom). Kako se kasnije razvija, preduzeće ima sve veće potrebe za kapitalom (prvi pravac razvoja) i neophodno mu je sve veće tržište (drugi pravac razvoja). Preduzeće, prostorno, prvo posluje na lokalnom, zatim na nacionalnom i na kraju na svetskom tržištu, jer u jednom trenutku nacionalno tržište postaje preusko za poslovanje preduzeća (bilo da postoji nedovoljna ponuda sirovina ili da tržište ne može da apsorbuje povećanu proizvodnju preduzeća). U pogledu potreba za kapitalom – one se zadovoljavaju tako što preduzeće prerasta u ortačko društvo, sa sve više ortaka, i konačno postaje akcionarsko društvo. Većina preduzeća koja se bave međunarodnim poslovanjem su organizovana kao akcionarska društva, jer međunarodna delatnost zahteva veliki poslovni kapital.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese