Pojam metodoloske osnove i osnovni principi menadzmenta

1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Prvi zapisi o menadzmentu nas vode 5000 godina pre Hrista kada su ziveli Sumeri I Sumarci -razvili kulturu zasnovanu na razvijenoj poljoprivredi , zatim gradnja Keopsove piramide  koja je zahtevala planiranje , organizovanje , vodjenje I kontrolisanje  ucestvovalo preko 100000 ljudi, zatim gradnja Kineskog zida jedine ljudske tvorevine na Zemlji koja se vidi sa Meseca ,Hamburijev  zakon koji je regulisao mnoge odnose u Vavilonskoj drzavi 2.200-1.700 god. pre nove ere ….
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta i organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je nove forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa velikim brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menadžerskoj funkciji i menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom 16-og veka).Kao znacajniji autor za izucavanje principa menadžmenta spominje se Adam Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kaže da izmedu nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.Proucavajuci opseznu literaturu iz vremena industriske revolucije, moguce je navestiveliki broj autora koji su dali svoj doprinos proucsavanju nauke o upravljanju.od svih je moguce izdvojiti Roberta Ovena(1771-1858),socijal utopistu koji je bio dosta ispred svog vremena ,bankrotirao u Americi u drzavi Indijana “Nova Harmonija”;Carls Babidz(1792-1871) po struci ucitelj i informaticar konstruktor “analiticke masine’,sto se tada smatralo promasajem a kasnije konstruktori IBM-a  iskoriscavaju njegove ideje!Definisao je neophodnost specijalizacije kako fizickog tako i umnog rada, a posebnu paznju proucavanju  i  kontroli troskova i  profita.Danijel Mek Kolum(1815-1878) Njegova teorija uspesnosti menadzmenta zasnivala se na principima : pravilna podela odgovornosti  i ovlascenja ;postavljanje sposobnog autoriteta ;definisanje nacina za utvrdjivanje da li suobaveze izvrsene u potpunosti;izvestavanje o svim povredama duznosti;informacije koje se dostavljaju sistemom dnevnog izvestavanja I provere;prihvatanje jednog sistema kao celine
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom ovog veka.O naucnom menadžmentu (Scientific managment) prvi je više govorio u svojim delima govorio F.Tejlor(1856-1915),dajuci mnoge orginalne ideje u ovoj oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadžmenta u industrijskoj organizaciji, a svoju pažnju naucnog rada usmerio je na efikasnost radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Tejlorov sledbenik Henri L.Gant  zalagao se za adekvatniji status radnika !Poznat po grafikonima -gantagramima koji se i danas primenjuju . Govoreci o znacaju Tejlora u oblasti naucne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže „Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran i proucen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva cela zgrada modernog menadžmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.