Pojam, nivo i tipovi planiranja

UVOD

Od kraja XIX veka vladala je opšta praksa da se menaždment definiše kao proces koji se sastoji iz četiri osnovne funkcije.
To su:
1.Planiranje
2.Organizovanje
3.Vođenje
4.Kontrola
Planiranje predstavlja, kao proces, menadzersku funkciju kojom se odredjuju ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, zatim predvidjanje i definisanje budućih zadataka, kao i uslova u kojima ti zadaci treba da se izvršavaju a ciljevi ostvaruju. Ono predstavlja osnovu za obavljanje drugih menadzerskih aktivnosti: Organizovanja, vodjenja i kontrole.
PLANIRANJE KAO FUNKCIJA MENADZMENTA

Planiranje predstavlja početnu fazu upravljanja u kojoj se definišu ciljevi preduzeća i mere i akcije za dostizanje unapred postavljenih ciljeva. To je dinamičan i kompleksan proces koji se sastoji od niza podprocesa, faza i aktivnosti. Obuhvata sve delove i sve funkcije preduzeća, što znači da svaka organizaciona jedinica i svaka funkcija u preduzeću vrši izradu svojih planova radi dostizanja svojih ciljeva.
Osnov planiranja jeste predvidjanje. A predvidjanje je spojeno sa rizikom i neizvešnošću, što znači da je dostizanje ciljeva koje treba realizovati u budućnosti podložno mnogim promenama koje nastaju unutar i izvan preduzeća.
Pored toga što je planiranje jedna od funkcija procesa menadžmenta, ono je i naučna disciplina koja ima svoju metodologiju i koncepte. Menadžeri definišu šta je potrebno da se uradi, kada, kako i ko to treba da učini.
Na primer:
Menadžer proizvodnje planira način korišćenja kapaciteta, marketing menadžer planira način uvođenja novog proizvoda, kanale distribucije i cenu proizvoda, finansijski menadžer izvore i alokaciju sredstava.
Potreba za planiranjem postoji na svim nivoima organizacione strukture, a izraženija je na višim nivoima zbog većeg uticaja na uspeh preduzeća. Planovi se mogu razlikovati po fokusu, formi, stepenu obuhvaćenih detalja, vremenskom horizontu, funkcionalnom području, pristupima.
Kao polazna funkcija menadžmenta, proces planiranja se može posmatrati na osnovu sledećih faza:
1. definisanje ciljeva (na svim nivoima preduzeća),
2. procena realne pozicije preduzeća u funkcionalnom okruženju,
3. predviđanje budućih događaja,
4. postupak izrade planova,
5. implementacija planova i ostvarivanje rezultata poslovanja.

Planiranje je povezano sa ostalim menadžerskim funkcijama, a posebno sa funkcijom kontrole. Bilo kakav pokušaj kontrole bez plana besmislen je i nerealan. Pravi plan u praksi postoji tek kada menadžment donese odluku o ulaganjima i pokretanju ljudskih ili materijalnih resursa. Sve dotle postoje samo planska studija ili projekcija, analiza ili predlozi rešenja.

NAČELA (PRINCIPI) PLANIRANJA
Osim što je specifičan pogled u budućnost, planiranje i pripremanje za buduće dogadjaje i kao takvo ono je sastavni deo menadzmenta na svim nivoima. Naravno, što je menadzerski nivo viši, to je vremenska dimenzija dugoročnija a poslovna orjentacija globalnija i šira. Medjutim, uvek i svuda, planiranje mora da poštuje nekoliko polaznih stvova, odnosno principa ili načela. Medju njima se izdvajaju sledeća:
– Načelo doprinosa ciljevima: svrha je svakog plana postizanje ciljeva preduzeća,
– Načelo ciljeva: ciljevi moraju biti jasni, dostižni, proverljivi,
– Načelo prvenstva planiranja: planiranje logički predhodi svim ostalim funkcijama u upravljanju,
– Načelo efikasnosti planova: odnos između ostvarenih doprinosa i troškova.

Takodje postoje i drugi principi kao što su:
– Detaljiziranje plana ostvaruje se u zavisnosti od raspoloživih sredstava,
– Ne treba planirati predaleko u budućnost zbog nemogućnosti preciznog sagledavanja događaja,
– Treba razmotriti sve alternativne pravce delovanja,
– Plan treba da sadrži mere, načine, sredstva i definisane nosioce izvršenja,
– Planovi treba da budu koncizni, jasni i lako razumljivi,
– Sprovođenje planova treba nadzirati i prema potrebi ih modifikovati.