Prve igre sa mamom i tatom

PRVE IGRE SA MAMOM I TATOM

Zaista je neverovatno koliko promena dete tokom prve godine života, napravi. Od bebe, koja ne može da kontroliše svoje telo, ono postaje radoznali mali čovek koji već poseduje šetnje i razgovore sa odraslima ne samo gestovima i zvucima, već i koristi prve reči.
Svi roditelji sanjaju da podignu svoju decu u zdrave i srećane ljude. Savremene mame i tate su dobro svesni ogromnog uticaja faktora okoline na razvoj malog čoveka. Sunčeva svetlost i toplota, svež vazduh čist, pun kiseonika i raznovrsna ishrana, ljubav i pažnju odraslih. Sve ovo je plodno tlo u kome raste zdravlje ne samo fizičko već i emotivno. Međutim, mnogi još uvek potcenjuju značaj predloga za malu decu. Često se mogu čuti: “Ja imam divnu bebu, tako je mirna.” Da, to je zgodno, kada dete leži mirno u krevetu, tiho sedi u fotelji ili stoji u areni, sa odraslom osobom poslušno ide za ruku. Ali to ograničava prirodnu pokretljivost, nedostatak fizičke aktivnosti se odražava kao smrtonosni uticaj na zdravlje bebe, i formiranje njene ličnosti. Ovaj problem je posebno važan za gradsku decu koja su primorana da provode većinu svog vremena u zatvorenom prostoru. Nedostatku motornih aktivnosti može da pomogne, kombinacija vežbi koja savršeno razvija sve organe i sisteme,i ima efekat na celo telo deteta. Pored toga, nežni dodiri roditeljskih ruku u obliku vežbi a u formi igre je veliko zadovoljstvo detetu, jačaju emocionalnu vezu između njega i odraslih. Kao rezultat redovnog vežbanja zdravo dete će postati sofisticiranije, a zaostali u razvoju brzo će prestići vršnjake.
Predložene vežbe u knjizi profesora Ivanovića „Prve igre sa mamom i tatom“ su igre za decu od rođenja do jedne godine života. Svako poglavlje knjige posvećeno je vežbama za zdravu bebu, ona poseduje detalje psihomotornog razvoja dece od prvih dana života do jedne godine, prema kojem je predložena granica vežbi. Knjiga može da koristiti kao dnevnik psihofizičkog razvoja deteta u periodu dojenja, može se obeležavati ono što dete ume da radi, kako i gde zaostaje u odnosu na prosečne vrednosti u razvoju. Vežbe su odličan alat za prevenciju, ali i najvažniji deo sveobuhvatnog lečenja mnogih bolesti. Naravno, u slučaju lečenja, roditelji bi trebalo da se konsultuju sa lekarom. Profesor Ivanović je u ovoj knjizi istakao sve što je potrebno, i što mogu koristiti oba roditelja i svi oni koji rade sa malom decom. Prezentacija je dostupna u velikom broj crteža koji omogućavaju lakše učenje tehnike i specifičnih vežbi kao i kako da primene svoje znanje u kući i u dečijim ustanovama.
Dete se rađa bespomoćno. Dete je rođeno sa skupom bezuslovnih refleksa koji pomažu da se prilagodi na spoljašnju sredinu: regulatorne biološke potrebne funkcije (sisanje, uslovno); motorni refleksi (hvatajući, podršku, refleks korak). Na veliki deo spoljnih uticaja dete reaguje pokretima ruke i noge.
• 1-3 meseca – dete drži glavu, ležeći na stomaku.
• 2-4 meseca – hvata, pokreti i rukovanje predmetima; percepcija postaje objektivnost i postojanost.
• 2-4 meseca – ispituje i hvata predmet rukom.
• 3-5 meseca – dostiže za ruku subjekta.
• 4 meseca – okreće se sa leđa na stranu.
• 5-5.5 meseci – samo se okreće od nazad ka napred; uz podršku obe ruke; pokušava da puzi; jasno uzima objekat iz ruku odrasle osobe.
• 5-7 meseci – pomera objekat iz ruke u ruku.
• 5-8 meseci (obično 6-6.5 meseci.) – beba može da sedi bez podrške, više od 30 sekundi.
• 7-13 meseci – počinje da hoda uz pomoć.
• 9-14 meseci – drži objekat između palca i kažiprsta.
• 10 meseci – ponavlja za odraslim; stavlja prste u rupu.
• 9-17 meseci (obično 12-13 meseci.) – sopstvena šetnja, stoji

Svako dete prolazi kroz prirodne faze razvoja motoričkih sposobnosti. Na primer, dete treba da nauči prvo da sedi, onda će samo biti u stanju da se kotrlja preko, zatim ustane, držeći nešto, i konačno, da hoda uz pomoć odraslih. Ono mora da prođe sve korake dosledno – pre nego što počne da samostalno hoda. Sve ove faze su različite kod dece sa različitim brzinama, zato je nemoguće reći tačno šta dete treba da bude u stanju da uradi u ovo ili ono doba.
Vrlo važne stvari koje se mogu uraditi kako bi pomogli detetu da dobije pouzdanu bazu motorike. Ukoliko uzmemo situaciju u domu koja je prijatna i zabavna za dete od rođenja i da je ono svesno okruženja. Napraviti razvoj motoričkih sposobnosti je zabavna razonoda za dete, nikada ne treba dozvoliti detetu da mu je nešto teško. Gimnastika razvija motoriku i promoviše obrazovanje u smislu ravnoteže, tako da deca, počev od pola godine i stariji, mogu imati velike koristi od pažljivo odabranih sportskih vežbi.