Poslovna etika

Poslovna etika

I DEO – MORAL KAO DRUŠTVENA POJAVA
1. SOCIOLOŠKI POJAM MORALA
U određivanju morala sa sociološkog stanovišta, polazi se od namere da se otkriju svi oni društvenifaktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje između morala iostalih društvenih pojava. Polazeći od toga da moral nije ni biološka, ni božanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac čovek i da se njegovo postojanje vezujeza društvo, sociologija morala u najopštijem smislu moral shvata kao skup pravila, normi (običaja, predanja) koje postoje u određenim društvenim grupama i u kojima se odvijaju međusobni odnosi, bilo međusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupameđu sobom. Zato se društvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome šta je dobro a štazlo.Postoji opšta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje određujučovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i premasamom sebi. Kao skup pravila ponašanj, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestujese u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka akoje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuđuje.U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u društvu, ljudiformiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju isude i sebi i drugima.
1.1. Poreklo i osnov morala
Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa dostignutim nivoomdruštveno-ekonomskog razvoja, civilizacije.Po Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju,ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje strukture ličnosti.Sigmund tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpunaharmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostižna.Definitivno možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklomorala ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živećisa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkogživljenja. Čovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kaotvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.