Deca kao žrtve seksualne delinkvencije

1.    UVOD

Nasilje nad decom nije nova pojava. S tim u vezi, oblici u kojima se javlja kao i metodi koji ga omogućavaju, poprimili su zapanjujuće razmere širom sveta. Svakako da u tom smislu seksualno nasilje ostavlja najteže i najkomplikovanije posledice na žrtvu. Imajući u vidu svu složenost seksualnog nasilja prema deci, u radu ćemo, kroz analizu bića pojedinih krivičnih dela kojima se štiti seksualni integritet deteta od različitih oblika seksualnog nasilja, kao i kroz statističke podatke i pozitivna rešenja kod nas i u Evropi pokušati da ovu temu približimo i skrenemo pažnju na nju. Deca žrtve seksualnog nasilja trpe mnogo više od nedopustive povrede njihovog telesnog integriteta. Nasilje utiče na njihovo mentalno zdravlje i uništava njihovo povrenje u odrasle. Podaci govore da je jedno od petoro dece žrtva nekog oblika seksualnog nasilja.

2.    POJAM SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA DECE

Zlostavljane dece je prema savremenim koncepcijama posledica nasilja u porodici koje spada u najteže oblike traumatskog iskustva iz detinjstva sa trajnim posledicama po celokupan posebno emocionalan razvoj deteta. Forme zlostavljanja dece mogu biti: emocionalno, seksualno i kombinovano. Pojam sekusualnog zlostavljanja dece različito se određuje. Po jednim autorima sekualno zlostavljanuje dece je izdaja poverenja i zloupotreba moći od strane bliskog srodnika ili neke druge odrasle osobe kojoj dete veruje, a koja je u poziciji moći i predstvlja autoritet za dete. Drugi autori seksualno zlostavljanje dece određuju kroz odnos normi materjanog krivičnog zakonodavstva koje inkriminišu seksualnu viktimizaciju dece i morfologije tj. ispoljavanja te viktimizacije.

   2.1. SEKSUALNA ZLOUPOTREBA

Seksualna zloupotreba deteta je iskorišćavanje deteta od strane starije osobe za seksualno zadovoljavanje. Svaka seksualna aktivnost sa detetom, bez pristanka deteta ili, čak, i uz njegov pristanak, ako je mlađe od četrnaest godina, a radi postizanja seksualnog zadovoljstva kod počinioca je seksualna zloupotreba. Seksualna zloupotreba deteta podrazumeva uključivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shavata u potpunosti, sa kojom nije saglasno ili za koju nije razvojno doraslo i nije u stanju da se sa njom saglasi, ili onu kojom se krše zakoni ili socijalni tabui društva.
Najzad, seksualnom zloupotrebom smatra se i navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima bilo da se radi o kontaktnim (npr. seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili nekontaktnim (npr. izlaganje pogledu, egzibicionizam i sl.); eksploatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje.
Seksualna zloupotreba deteta obuhvata čitav niz ponašanja, od verbalne zloupotrebe, bez fizičke grubosti, poput opscenih telefonskih poziva, razgovora i aluzije na seks i seksualnost, voajerizma ili pak čitav dijapazon ponašanja, kao što je dodirivanje deteta, gledanje, „pregledanje“ tela deteta, sa ili bez fizičkog kontakta, pokazivanje detetu svojih genitalija i slično. Ona može da se dogodi samo jednom ili pak da je reč o ponavljanoj, hroničnoj zloupotrebi, koja traje godinama, sve do silovanja, sa prinudom na različite oblike polnog akta (oralni snošaj ili pokušaj, vaginalni ili analni snošaj ili pokušaj snošaja).
Žrtve seksualnog nasilja, bez obzira na pol, mogu biti sva deca od rođenja do adolescencije. Međutim, smatra se da određeni činioci kao što su stepen naivnosti, nezrelosti i poverenja, koja deca imaju u odrasle osobe, utiče na to da su u najvećem riziku deca između četvrte i devete godine života.
Upravo ovi faktori dovode do toga da se kao počinioci javljaju najčešće osobe koje su u stalnom i bliskom kontaktu sa decom, kao što su roditelji, srodnici ili najbliži poznanici, dakle svi oni kojima deca veruju, sa kojima provode vreme i prema kojima gaje određene emocije. To takođe podrazumeva da se iz navedenih razloga ova dela teško prijavljuju i još teže otkrivaju. Kada su u pitanju veoma mala deca, ona niti su u stanju da ovakva dela prijave, niti su često svesna šta im se događa, pa mogu da prođu godine dok ne postanu svesni činjenice da su zlostavljani. Kod starije dece, koja su toga svesna, pak, javlja se strah da će biti osramoćena, ili da su i sama kriva, odnosno da učestvuju u nečem što je „prljavo“, zbog čega imaju osećaj stida i srama.