Uticaj ekonomske krize na razvoj osiguranja

Rezime:
U turbulentnim uslovima poslovanja, prouzrokovanim svetskom ekonomskom
krizom tržište osiguranja u Republici Srbiji beleži pozitivan, ali relativno usporen
trend rasta. Zahvaljujući konzervativnoj politici osiguravajućih kompanija i
merama Narodne banke Srbije, tržište osiguranja je za sada stabilno, ali još uvek
nedovoljno razvijeno. Učešće osiguranja u bruto nacionalnom proizvodu od 1,9%
je nedovoljno i stagnira poslednjih godina. Posebno je nedovoljno razvijeno životno
osiguranje, koje i pored blagog rasta u velikoj meri zaostaje za zemljama sa sličnim
makroekonomskim uslovima.

1. UVOD
Savremena svetska ekonomska kriza koja je nastala
kao rezultat kontrakcija na tržištu nekretnina u
SAD, nije imala toliko snažan uticaj na osiguravajuće
kompanije, kao kriza tridesetih godina prošlog veka.
Krah Njujorške berze 1929. godine, doveo je do pada
tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti, usled
čega je bankrotiralo oko 40 osiguravajućih kompanija
koje su se bavile poslovima životnog osiguranja.
Glavni uzrok zbog koga je došlo do bankrotstva ovih
osiguravajućih kompanija bio je propust u upravljanju
rizikom.
Upravljanju rizicima u osiguranju treba posvetiti
posebnu pažnju. U prvi plan se mora staviti adekvatno
upravljanje rizicima, pa tek onda prodaja, što nije
bio slučaj u vreme ekspanzije. Aktuelna kriza je kriza
likvidnosti koja se transformisala u krizu solventnosti,
što je dovelo do pada poverenja u celokupni finansijski
sektor (Barjaktarović i Ječmenica, 2010).
2. OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE U
REPUBLICI SRBIJI
Reforma tržišta osiguranja, koju Narodna banka
Srbije (u daljem tekstu NBS) sprovodi od kraja 2004.
godine, a koja je imala za cilj zaštitu korisnika usluga
osiguranja, dovela je do značajnog smanjenja broja
društava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2009.
godine broj društava za osiguranje smanjio se sa 40
na 26. Od navedenih 26 društava, isključivo poslovima
osiguranja bavi se 22 društva, a poslovima reosiguranja
4 društva. Od toga se, životnim osiguranjem
bavi 7, a neživotnim osiguranjem 9 društava, dok se
životnim i neživotnim osiguranjem bavi 6 društava
(NBS, 2010).