Inflacija – pojam i teorije
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
Дипломски рад
Тема:
Инфлација - појам и теорије
Предмет:
Монетарна економија
Ментор: Студент:
Проф. др
Новембар, 2022. године
1
Садржај

3
Увод
У првој половини деведесетих година прошлог века, управо због огромних поремећаја у
домаћој привреди, забележена је највећа хиперинфлација која се икада десила.Према
неким подацима око 68% у једном сату. Да ли ће хиперинфлације бити, зависи од
политике и њених одлука.а какве ће бити одлуке, не знају ни они који ће их доносити,
што најбоље илуструје стање српске привреде.Три специфична фактора допринела су
убрзању наше инфлације и њеном преласку у хиперинфлацију у пролеће 1993.
I Дошло је и до масовне експанзије новчане масе услед драстичног смањења цене кредита
у априлу 1993. Смањење је последица одлуке Народне банке Југославије да снизи своју
есконтну стопу. Стопа инфлације је завршена 100 одсто месечно, док је дисконтна стопа
смањена на 34 одсто годишње.
II Требало је донети одлуку о финансирању жетве 1993. Свака нова берба у Југославији
представља трауматично искуство са становишта финансирања. Обично се чека до
последњег тренутка да се одреди заштитна цена коју ће држава обезбеди своје набавке
за Дирекцију робних резерви.
III Дубоко импресионирани брзином раста цена у мају и почетком јуна 1993. године и
хаосом који је настао на тржишту роба услед гомилања залиха, власти су повукле
погрешан потез прогласивши опсежно замрзавање цена скоро у Замрзавање цена 19. јуна
1993. уместо заустављања берзанских шпекулација, само их је појачало.
Негативни економски ефекти инфлације се пре свега огледају у процесу прерасподеле
прихода и имовине. Сви су оријентисани ка краткорочним циљевима, интересима и
одлукама, покушавајући да се заштите од губитка или да присвоје вишак који нису
зарадили.
Настојећи да уместо производње остваре што повољнији положај запослених у
примарној дистрибуцији, они све своје потенцијале усмеравају на процес дистрибуције
и кретања цена, који постепено прелази у трку без циља, што доводи до смањења
продуктивности рада и економска ефикасност.
Стална девалвација домаће валуте и угрожен интегритет унутрашње валуте доводе у
питање могућност функционисања целокупног привредног и друштвеног система.
Посебна пажња се скреће на однос номиналних и реалних зарада.
4
1. Контролисање инфлације
1.1 Монетарна политика
Монетарна политика је политика коју доносе монетарне власти у циљу контроле каматне
стопе или еквивалентно новчане масе како би се контролисала инфлација и обезбедила
стабилност цена.
Више каматне стопе смањују понуду новца у привреди јер мање људи тражи кредите.
Када банке дају кредите, средства зајма се углавном депонују на банковне рачуне који су
део новчане масе, чиме се она проширује.
Слика број 1: Ефективна стопа федералних фондова САД зацртана током педесет
година
Извор: https://www.chicagofed.org/research/dual-mandate/the-federal-funds-rate
Када банке дају мање кредита, смањује се износ банкарских депозита, а тиме и новчана
маса. На пример, почетком 1980-их, када је стопа федералних фондова САД премашила
15%, количина долара Федералних резерви пала је за 8,1%, са 8,6 билиона долара на 7,9
билиона долара.
1
1
Brown, A. (2017): Controlling inflation, Reflector, Daram, стр. 200

6
1.2 Друге методе
1.2.1 Фиксни курсеви
Под режимом валуте са фиксним курсом, валута земље је везана у вредности за другу
јединствену валуту или за корпу других валута. Фиксни курс се обично користи за
стабилизацију вредности валуте, у односу на валуту за коју је везана.
Може се користити и као средство за контролу инфлације. Међутим, како вредност
референтне валуте расте и пада, тако расте и валута везана за њу. То у суштини значи да
је стопа инфлације у земљи са фиксним курсом одређена стопом инфлације земље за коју
је валута везана. Поред тога, фиксни курс спречава владу да користи домаћу монетарну
политику за постизање макроекономске стабилности.
Према споразуму из Бретон Вудса, већина земаља широм света имала је валуте које су
биле везане за амерички долар. То је ограничило инфлацију у тим земљама, али их и
изложило опасности од шпекулативних напада.
Након што се споразум из Бретон Вудса распао почетком 1970-их, земље су постепено
прешле на променљиве курсеве. Међутим, у каснијој половини 20. века, неке земље су
се вратиле на фиксни курс као део покушаја да контролишу инфлацију. Ова политика
коришћења фиксног курса за контролу инфлације коришћена је у многим земљама Јужне
Америке крајем 20. века.
3
1.2.3 Златни стандард
Златни стандард је монетарни систем у коме су заједнички медиј размене у региону
папирне новчанице које се нормално могу слободно конвертовати у унапред одређене,
фиксне количине злата.
Стандард прецизира како ће бити примењена златна подлога, укључујући количину
врсте по јединици валуте. Сама валута нема урођену вредност, али је трговци прихватају
јер се може откупити за еквивалентну врсту. Амерички сребрни сертификат, на пример,
може се заменити за стварни комад сребра.
3
Brown, A. (2017): Controlling inflation, Reflector, Daram, стр. 206
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti