9
Visoka tehni
č
ka škola strukovnih studija
Kragujevac
SEMINARSKI RAD
PREDMET
:
Programski jezici
Student:
Profesor:
9
Sadržaj:
1. Uvod…………..............................................................................................................3
1.1. Istorijat .....................................................................................................................3
1.2. OOM............................................................................................................................6
1.3. Struktura klase ……......................................................................................8
2. Arhitektura aplikacije……….......................................................................................10
3. NET Framework………...............................................................................................19
3.1. Verzije. NET Framework-a.................................................................................20
4. Clas Library – Namespaces …. ...................................................................................23
5. System.Windows.Forms...............................................................................................25
6. Kontrole …............................................................................................................29
6.1. Radio Button………………………………………………………………29
6.2. Check Box…………………………………………………………………31
7. Klasa Path……………………………………………………………..…33
8. Literatura…………………………….…………………………………………..36
1. Uvod
9
Java
Logo
Fortran
Primer prevodilačkog(interpretiranog) programskog jezika bio bi Basic (izvršava se unutar
posebnog programa tzv. prevodioca(eng. interpreter) koji stoji između računarai
programa
).
Postoje niži i viši programski jezici. Npr. assembler ilimašinski kod je primer nižeg programskog
jezika (obično se radi o direktnom pozivanju "naredbi centralne jedinice" (
CPU
)
ili
instrukcija
kao npr. INC (uvećanje), MOV (kopiranje registara itd.). Primer višeg
programskog jezika je C koji se mora prvo prevesti, a potom prilagoditi da radi na određenom
operacijskom sistemu(eng. compile & link).
Postoje drugi oblici klasifikacija i tipovi programskih jezika od čega je verovatno bitno
spomenuti
objektno-orjentisane jezike
(C++, Java, ...) koji su danas najrašireniji u primeni
koristeći razne mehanizme kakvi nisu bili u upotrebi u npr. C-u i Pascal-u. Najbitniji pojmovi u
tom slučaju su objekt, enkapsulacija, nasljeđivanje itd.
Pri programiranju se također koriste razne
metodologije razvoja
software
-a (programske
podrške) pri kojima je dobro početi od vodopadnog modela, spiralnog, prototypinga i sličnih kao
jednostavnih modela razvoja. Standardi za razvoj i osiguranje kvaliteta software-a takođe postoje
od kojih je bitno spomenuti
ISO
standarde. Veće firme koje se bave razvojem software-a obično
koriste svoje metodologije razvijene godinama ili prilagođavaju postojeće kako bi pratile njihovu
filozofiju razvoja, a sve u svrhu osiguranja kvaliteta i uniformnosti razvoja.
U programiranju postoje razni stilovi i filozofije programiranja koje se zovu šablonima(eng.
paradigm). Izbor pojedinog šablona imaće direktan uticaj na programski jezik koji je koristi (jer
neki programski jezici direktno podržavaju određeni predlošak). Razlikujemo sledeće šablone:
sekvencijalno programiranje
proceduralno programiranje
funkcijsko programiranje
9
objektno orijentisano programiranje
.
Za pojedine programske probleme potrebno je korisiti pojedine šablone. Ni jedan od navedenih
predlošaka nije stvoren da riješi svaki zadatak.
C programski jezik spada u proceduralne programske jezike koji je razvijen u ranim 70-im
godinama 20. veka. Autor ovog programskog jezika je Dennis Ritchie, no značajan doprinos
nastanku C-a dali su Ken Thompson kao autor programskog jezika B i Martin Richards, autor
programskog jezika BCPL. Dennis Ritchie je stvorio ovaj programski jezik za rešavanje
praktičnih problema kodiranja sistemskih programa i jezgro
operativnog sistema
UNIX
, koji je
praktično u celosti napisan u C-u.
Programski jezik C dosta se menjao tokom godina te je u više navrata neformalno i formalno
standardizovan. Prva važnija verzija poznata je pod nazivom "K&R C", što je engl. Skraćenica
prezimena dvaju autora najpoznatijeg C priručnika "The C Programming Language", a to
su Brian Kernighan i Dennis Ritchie. Prvo izdanje te vrlo sažeto i precizno pisane knjige koje
datira iz 1978. godine ujedno je de facto standardiziralo jezik u 70-ima. Drugo izdanje iz 1988.
godine opisuje "ANSI C", standard kojeg je 1983. godine definisao američki nacionalni institut
za standardizaciju, a koji je i danas najbolje podržan. Aktualni ISO/IEC standard skraćeno poznat
kao "C99" podržava u celosti samo jedan manji deo komercijalnih proizvođača softvera.
Kao jedan od najvažnijih jezika u istoriji komercijalne računarske industrije, C je do danas ostao
jedini programski jezik prilagođen za sve računarske platforme, od malih sistema pa do mrežnih
superračunara. Programi napisani u njemu vrlo su bliski načinu rada hardvera te u načelu
zahtevaju od programera dobro razumevanje rada procesora, memorije, ulazno-izlaznih jedinica
itd. No, rad s registrima procesora i adresiranje memorije apstrahirani su pomoću koncepta
varijabli i pokazivača što uz eksplicitne kontrolne strukture i funkcije znatno olakšava
programiranje u odnosu na izravno programiranje u masinskim jezicima.
Tokom 1980-ih, Bjarne Stroustrup zajedno s drugim istraživačima u Bell Labs
proširuje C dodavajući sposobnosti objektno orijentiranog programiranja, a naziv ovog novog
programskog jezika je C++. Nažalost, ta je 100%-na kompatibilnost ujedno i razlog što su
problemi koje programiranje u C-u nosi sa sobom naslijeđeni u C++-u. Efikasno i sigurno
9
apstrakcije. Ona zapravo povezuje bitne informacije i elemente nekog objekta i njegovog
ponašanja (metoda) u povezane, izolacione celine na taj način da unutrašnji sloj nije vidljiv
spoljnjem svetu. Ona objedinjije stanja i ponašanja u jednu celinu. Krajnji rezultat enkapsulacije
je klasa. Drugi zadatak enkapsulacije je obezbeđivanje kontrole pristupa u cilju poštovanja
principa skrivanja informacija. Enkapsulacija predstavlja prirodan način na koji mi inače
razmišljamo o objektima u svakodnevnom životu. Ako tačno znamo šta želimo kada dizajniramo
klasu lako je realizovati enkapsulaciju primenom modifikatora pristupa
public, protected
ili
private.
Najčešće korišćen modifikator pristupa je
protected
, koji po restriktivnosti pristupa stoji između
public
i
private
. Član klase deklarisan sa ovim modifikatorom pristupa (
protected
) se ponaša kao
nedostupan (
private
) drugim klasama ali je dostupan klasama koje su izvedene iz klase
Person
.
1. public – elementi su javni i dostupni su svim drugim klasama
2. private – elementi su dostupni samo klasi u kojoj su deklarisani
3. protected - elementi su dostupni klasi u kojoj su deklarisani i podklasama
Skrivanje podataka se definiše na sledeći način – sve informacije o modulu moraju biti skrivene
osim onih koje su eksplicitno deklarisane kao javne. Neposredna realizacija članova klase mora
biti nedostupna klijentu.
Nasleđivanje (inheritance)
je sledeća veoma važna osobina objektno - orijentisanog
programiranja koja izvedenoj klasi omogućava preuzimanje osobina i ponašanje osnovne klase,
modifikovanje postojećeg ponašanja i dodavanje sasvim nove funkcionalnosti.Nasleđivanje
predstavlja mogućnost hijerarhijske organizacije klasa. To je tehnika kojom se definisanje neke
klase vrši korišćenjem definicije postojeće klase (koja se naziva
bazna klasa
). Kada jedna klasa
nasledi drugu ona zadržava kompletan sadržaj klase koju nasleđuje, i taj sadržaj se može
redefinisati ili proširiti. Tako dobijena klasa se naziva
izvedena klasa
. Kada se pomoću izvedenih
klasa definiše neki objekat, njegove članice funkcije i varijable postaju funkcije i varijable koje
su kreirane u baznoj klasi.
Polimorfizam
(poli – mnogo, form - oblici => više oblika) je osobina da se objekat kome se
pristupa kao objektu osnovne klase ponaša različito – kao objekat osnovne klase ili kao objekat
