Рат је брутално насиље људи према људима и кроз историју био извор озбиљних
етичких дилема. Иако су многе древне државе, народи и културе, исто као и неке данас,
на рат гледали као племениту делатност и углавном позитивни друштвени феномен, с
временом су се појавиле дилеме о етичкој оправданости рата.

Данас се на рат генерално гледа као на непожељну, а за неке и морално неприхватљиву
делатност. С друге стране многи верују како је рат, или барем приправност за њега у
сврху одвраћања, нужан за одбрану земље и других вредности. Пацифисти, пак, верују
да је рат по природи неморалан, те да се не би смео никада водити под било каквим
околностима. Тај је став страствено проповедао индијски вођа Махатма Ганди.

С друге стране, негативан приступ према рату је у историјском смислу тек релативно
недавно постао широко уврежен. Пре тога су многи велики мислиоци, као Хенрих фон
Трејчке, видели рат као најплеменитију делатност човечанства, односно ону у којој
врлине као храброст и част играју много важнију улогу него неке друге. На самом
почетку Првог светског рата је познати писац Томас Ман написао, „Није ли мир ништа
друго до процес грађанског загађења, а рат елемент прочишћења, ослобођења и велике
наде?“ Овакав став је био службено прихваћен код многих древних друштава као што
су Спарта и Рим, а 1930-их у фашистичким државама.

Пораз   агресорских   фашистичких   држава   и   милитаристичких   режима   у   Другом
светском рату, шок због дотада незапамћених разарања и употребе нуклеарног оружја,
те   послератни   пораст   дужине   и   квалитета   живота   је   доста   допринео   да   се   створи
[Организација   уједињених   нација]   и   на   рат   гледа   као   негативну   и   по   човечанство
крајње опасну појаву.

Многи данас сматрају да је једино тзв. праведни рат легитиман, односно верују да се
може водити једино кроз међународне организације попут УН које би требало да
зауставе ратове и неправедну агресију. Други, пак, сматрају да су међународне
организације, с обзиром на њихову праксу последњих деценија, оптерећене истим оним
етичким проблемима као и суверене државе, па немају никакво право да суде шта јесте,
а шта није праведан рат.

О узроцима рата не постоји консензус, с обзиром да се рату као феномену често
приступа из искључивих перспектива, било да је реч о једној јединој грани науке, било
да је реч о специфичној идеологији.