UVOD
«
Naši snovi, treba da prouče i nauče naše budno neznanje,
svestan deo ličnosti, jer san vidi i dublje i dalje nego dan
»
Šopenhauer
San je stanje u koje organizam čoveka dolazi postepeno i neprimetno prekidajući pri tome
vezu sa spoljnim svetom. Za vreme sna u organizmu se obavljaju samo najvažnije funkcije,
neophodne za život: disanje, rad srca i maštanje psihe. To je biološka potreba i služi za odmaranje
ljudskog organizma.
Za vreme sna psiha čoveka radi i čoveku se pričinjavaju razni mogući i nemogući doživljaji.
Sve ono što čovek doživi na javi, ostaje zapisano u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha čoveka
prezentuje i zapisane događaje, malo izmenjene, doterane ili izmešane, pod određenim uslovima i
u određenim momentima. Ali postoje i događaji koji se jave u snu, a koje čovek nije nikad doživeo
i događaji koji nemaju nikakve veze ni sa našom prošlošću ni sa stvarnim životom. U tim
nestvarnim, nikad doživljenim, fizički, psihički i tehnički nemogućim događajima i doživljajima
koje čovek proživi u snu leži tajanstvenost čovekovih snova. Ti misteriozni, nemogući i na javi
nikada nedoživljeni snovi dali su čoveku povoda da se pozabavi snovima i da ih pokuša
odgonetnuti.
Snovi nam najpotpunije pomažu u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe. Većina
ljudi odrasta u pogrešnom uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, ali to je netačno. U snu
mi nemamo kontrolu nad događajima, kao dok smo budni. Sve dok smo budni kontrolišemo stvari
i utičemo na njih, ali u snu mi nismo gospodari događanja u vlastitom životu. San prelazi granicu
naše moći i naše svesti, i mi, dotadašnji život koji smo čvrsto držali u rukama, prepuštamo
nesvesnom da ga vodi i proživi po svojoj volji. Svaka misao koja zakorači u svesno automatski
prestaje da bude san.
San po scenariju nije moguć. Svaki san je u početku nepoznat; nepoznavanje sna vodi
nemiru. San kome ne možemo dati objašnjenje i koji ne razumemo, stvara duboki nemir. Nemir je
tačka s koje se polazi u traženje značenja sna. San čoveka vodi u istraživanje.....
Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i
značaj snova. Neki od njih su ostavili veliki trag u istoriji proučavanja snova, poput Frojda i Junga,
i došli do zaključka da značenje sna treba najpre tražiti u životu onoga koji sanja. San je pojava
koja je posebna za svakog čoveka, u kojoj se samo ponekad sreću elementi iz kolektivne svesti. Da
bi sanjao čovek mora da živi, da aktivno posmatra svet oko sebe, a san je taj koji će čoveka staviti
pred vlastiti život, oči u oči sa njegovom istinskom stvarnošću.
ISTORIJA SNOVA
1
bogova, demona ili heroja. Međutim, Grci su se razlikovali po tome što nisu negovali kult proroka,
tj. nisu priznavali pravo tumačenja snova samo određenim pojedincima
.
Snovi su oduvek bili i tema razgovora, pa je u narodu ili usmenoj književnosti sačuvano
mnogo načina njihovih tumačenja. I u našoj narodnoj književnosti snovi nagoveštavaju buduće
događaje. Snovima se i dan danas bave umetnici, slikari i književnici. San ima « burnu » prošlost
poput kakvog besmrtnika koji odvajkada živi, ne odaje tajnu svog postojanja do kraja, i nikada ne
umire.
Mnogi od savremenih književnika koriste motiv snova u svojim delima, a pojedini pišu o
naučnicima i psiholozima koji su se bavili izučavanjem snova u prošlosti. Snovi su pronašli svoje
mesto u književnosti katkad kao simboli nečeg lepog « kao najlepši san » , a nekad kao simbol zla
« kao najgora nočna mora ».
ANALIZA SNOVA
U knjigama psihologije mnogo se piše o snovima. U njima se pre svega pričaju i analiziraju
snovi bolesnika. Kroz san, osoba priča o prostoru u kojem se nalazi njena intima; priča o onom sto
je proživela, o prošlosti, o onome što oseća, o svojim očekivanjima, željama, nadanjima,
strahovima. San tako otkriva život. Poznavanje sna vodi poznavanju života. Svrha analize sna, u
ovom je slučaju, razumevanje života. Razumevajući život lakše razumemo i snove; tako se lakše
može doznati koju terapiju primeniti u određenom slučaju. Čini se da je san samo doživljaj u
kojem
se
nalazi
ono
sto
proživimo
dok
smo
budni.
Ipak smo svesni da je san područje koje ne podleže zakonima razuma koje koristimo dok
3
smo budni. Stoga je nužno pogledati ga iz drugog ugla.
Snovi nam govore u slikama. Te slike imaju neku čudnu povezanost jer se u stvarnosti nikada nisu
pojavile takve niti su se događaji, koji se pojavljuju u slikama, zbivali zajedno. San ima svoju
logiku kojom povezuje događaje; san stvara svoj sled događaja. On uzima delove i trenutke iz
raznih faza života i slaže ih jedne uz druge te tako nastaje nelogičan sled slika koje mi nazivamo
snovima. Te slike, koje u datom trenutku izlaze na površinu kroz san, dolaze iz područja u kojem
su ostale zapisane. Slike su doživljaji iz života. San kao doživljaj više nije samo ono sto smo
videli, proživeli, nego i ono sto smo osetili, ono čega i nismo svesni, ali nam se urezalo duboko u
sećanje. Ono sto je doživljeno ostaje najživlje zapisano u osećajima. Čim malo zađemo u vlastitu
intimu, ona nam ponovno otvara našu podsvest. Ona budi osećaje. Čim se setimo nekih stvari iz
naše prošlosti, sa sećanjem se probude i osećaji. Osećaji su upravo ti koji najviše i najduže « pamte
». Osećaj ne zaboravlja ono što se događalo. Osećaj ne zaboravlja kada smo bili povređeni, kada
nam je naneseno zlo, ko nam je šta učinio. Osećaj je takav da, i nakon dugo vremena, vrlo precizno
govori o tome šta se događalo s nama i kako smo proživljavali određene životne trenutke. Osećaji
su tako plodovi naše prošlosti. Kroz san upravo govore osećaji kojih često i nismo svesni. San je i
trenutak oslobađanja, jer govori i o onome sto nas pritiska, a da ne znamo pravi razlog tog pritiska
u
samim
snovima.
Osećaji su ti koji stvaraju slike, stvaraju snove. Za razumevanje sna potrebno je razumeti i ono
što nose osećaji. Taj unutrašnji, skriveni svet zapisan u osećajima pomaže nam u razumevanju
snova. Psihologija nastoji otkriti smisao snova da bi pomogla u razumevanju života i ozdravljenju
bolesnog stanja, jer kroz snove upoznaje čovekovo nesvesno i njegovu intimu.
San možemo povezati s našim osećanjima, možemo ga povezati s našim određenim
proživljenim iskustvima, možemo ga povezati i s našom podsvešću, a ipak nismo u stanju jasno
reći zašto se neki san upravo tada pojavljuje. Frojd i Jung su smatrali da se snovi mogu razumeti
jedino na temelju prethodnog poznavanja potpune životne priče čoveka čiji je san, pa uz pomoć
budnih asocijacija pacijenta na zbivanje u snovima.
FROJDOVA TEORIJA SNOVA
«Snovi su kraljevski put u nesvesno»
Frojd Sigmund
Frojd Sigmund, austrijski lekar rođen je 1856. u današnjoj Moravskoj, a umro u Londonu,
1939. godine. Frojd je utemeljivač psihoanalize. Nakon njega, svest predstavlja samo deo
psihološkog života, čiji se drugi deo nalazi u nesvesnom. Zasniva novu disciplinu, psihoanalizu i
4
