Platon
O Platonu
Rođen 427., a umro 347.g.p.n.e. On je najčuveniji Sokratov učenik. Kad mu je bilo 23
godine, njegov ujak Kritija je bio na čelu tiranije Tridesetorice koja je u Atini ubila oko
1500 ljudi i oduzela im imanja. Mnogi ljudi su prebegli u Tebu koja je pomagala atinske
demokrate.
403.g.p.n.e. su Tridesetorica zbačeni sa vlasti i opet je uspostavljena
demokratija. Od 393. do 362. bila su mnoga ratna i društvena previranja. Mnoge borbe i
nesigurnosti su ostavile jak uticaj na Platona što ga je navelo na razmišljanje kako da se to
zaustavi.
Posle Sokratove smrti 399. je napustio Atinu, jer nije bio pristalica demokratije, i
sklonio se u Megaru. Tokom godina upoznao se sa Sokratovom, Heraklitovom I
pitagorejskom filozofijom.
Posle puta u Megaru prekinuo je školovanje i krenuo u upoznavanje sveta. U severnoj
Africi, u Kireni, je upoznao Pitagorinog prijatelja, čuvenog matematičara, Teodora koji je
sagovornik u njegovim dijalozima “Sofisti” i “Državnik”. Kasnije, posle puta u Egipat, se
vratio u Atinu gde ostaje od 395. do 390.godine.
U želji da bolje upozna matematiku odlazi u Tarent, gde upoznaje Arhita- državnika,
matematicara i fizicara. 388. odlazi na Siciliju kako bi pridobio Dionizija za svoju
filozofiju. Da bi ostvario svoju teoriju države još dva puta odlzi na Siciliju, ali bez uspeha.
Čak je, po Dionizijevom naređenju, zavrsio kao rob na trgu u Egiptu. Tu ga je prepoznao
kirenjanin Anikerd koji ga je otkupio i pustio na slobodu. Platonovi prijatelji iz Atine su
skupili novac da vrate Anikerdu, ali on nije hteo to da prihvati. Taj novac je iskorišćen za
kupovinu imanja na kome je otvorena Platonova škola- Akademije 387.godine.
Platonov problem
Problem Platonove filozofije predstavlja hronološko sređivanje njegovih dijaloga, jer
nigde nije sacuvan redosled njegovih spisa. Sve do dvadesetog veka filozofi su pokušavali da
odrede njihov redosled. Iako nije postignuta saglasnost za sve dijaloge, filozofi se slažu za
glavne dijaloge.
Prema podeli koju je dao Iberveg, u koju je uvrstio i rezultate ostalih istrazivača, Platonovi
spisi se mogu svrstati u 4 grupe:
1. Spisi Sokratovskog perioda gde se drži etičko- pojmovnog raspravljanja zastupajući
Sokratovu misao da je vrlina identična sa znanjem.
2. Spisi prelaznog doba. U tim dijalozima Sokrat tj. Platon se bori protivu sofista. U njima
se takođe vidi uticaj orfičko- pitagorejskog učenja o duši i njenoj preegzistenciji.
3. Spisi zrelog doba,gde se vraca na logičko
Kasni spisi, gde napušta metafizičko značenje ideja i približava se pitagorejcima i učenju o
brojevima.
Na osnovu ovog istraživanja i podele redosled Platonovih dijaloga je:
Sokratovski period
:
1. Apologija- Sokratova odbrana na sudu
1
2. Kriton- poslušnost zakonima
3. Protagora- govori o jedinstvu vrline i da li se ona može naučiti
4. Ijon- pesništvo nije zasnovano na svesnom razumskom znanju
5. Lahet- o hrabrosti
6. Država I knjiga- o pravednosti
7. Lisid- o prijateljsvu
8. Harmid- o razboritosti
9. Eutifron- o pobožnosti
Prelazno doba
1. Gorgija- protiv retorike
2. Menon- teorija sećanja- anamnesis
3. Eutidem- o pogrešnom zaključivanju sofista
4. Manji Hipija- dijalog o Homerovim junacima, o namernom i nenamernom grešenju
5. Kratil- o filologiji, protivu sofista
6. Veći Hipija- o pojmu lepog
7. Meneksen- o retorici
Spisi zrelog doba
1. Simposion- o erosu kao filozofskom nagonu za spoznaju
2. Fedon- o besmrtnosti duse
3. Država II do X- sadrži Platonov glavni pogled
4. Fedar- o retorici prema kojoj se pozitivno odnosi, podela duše na tri dela
Spisi kasno doba
1. Teetet- o znanju
2. Parmenid- platonova dijalektika, ideje
3. Sofist- nastavak teeteta
4. Državnik- nastavak “Države”
5. Fileb- o dobru
6. Timej- kosmologija
7. Kritija- o političkim pitanjima
8. Zakoni- reforma “Države”
9. Dodatak zakonima- Epinomis
Razvoj Platonove filozofije
U dijalozima prvog sokratovskog preioda Platon se drži shvatanja svog učitelja i zato se
bavi pojmovnim istraživanjem na polju etike. Kao i Sokrat, Platon smatra da je za ljudsku
svakodnevnicu vrlo važno da ljudi spoznaju pojmove u etici jer se do vrline dolazi znanjem.
Za razliku od Sokrata, Platon nije širio svoju pojmovno- etičku filozofiju po trgovima već je
predavao u svojoj školi.
U dijalogu “Protagora” Platon pokazuje, suprotno sofistima, da je vrlina znanje i da je
prema tome jedinstvena i da se moze naučiti. Njegovo mišljenje da filozofija konstantno uči i
popravlja ljude je zadržao i obradio.
Delio je Sokratovo mišljenje da sofisti kvare ljudske duše i zbog toga im se stalno
suprotstavlja. U “Gorgiji” odbacuje retoriku (koju koriste sofisti) kao samo prividnu
umetnost koja nije zasnovana na znanju, i upotrebljava se za nepravedne stvari. I kroz spise
prelaznog doba Platon se suprotstavja sofistima.
2
