1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI
ODELJENJE U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: BANKARSKO,
BERZANSKO PRAVO I HARTIJE OD VREDNOSTI
TEMA: CENTRALNI REGISTAR, DEPO I
KLIRING HARTIJA OD VREDNSTI
Mentor: Student master studija:
Prof. dr Miroslav Vitez Dajana Vindžanovi
ć
V304/07
Novi Sad, jun 2008. godine.
2
CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING
HARTIJA OD VREDNOSTI
Rezime: Centralni registar hartija od vrednosti igra zna
č
ajnu ulogu u poslovanju sa hartijama
od vrednosti. Svetska me
ñ
unarodna zajednica koja funkcioniše na tržišnim principima uveliko
koristi pogodnosti Cenralnog registra hartija od vrednosti kao institucije koja vodi jedinstvenu
evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i
pravima tre
ć
ih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti je skoro
osnovan kod nas i u ovom radu bi
ć
e objašnjen zna
č
aj, ciljevi i funkcija registra i kliringa hartija
od vrednosti.
Klju
č
ne re
č
i: centralni registar hartija od vrednosti, depo i kliring hartija od vrednosti.
Abstract: Central register of securities plays significant role in business with securities. World
international community wich works on market principles uses advantages of Central register of
securities as institution wich manages unique evidence of legal holders of securities, evidence
about rights from those papers and rights of third party on securities. Central register of
securities is recently found in our country and in this paper I will explain significance, objectives
and functions of central register and clearing of securities.
Key words: central register of securities, depot and clearing of securities.
UVOD
Pre formiranja Centralnog registra hartija od vrednosti tržište hartija od vrednosti je
funkcionisalo u problemati
č
nom okruženju zbog neblagovremene i ponekad nepostoje
ć
e
evidencije o transakcijama hartija od vrednosti i neusaglašenih baza podataka. Me
ñ
utim, sistem
Centralnog registra hartija od vrednosti je svojim instrumentima funkcionisanja doprineo
sre
ñ
ivanju odnosa u domenu transakcija i evidencije hartija od vrednosti.
Projekat konstitucije Centralnog registra hartija od vrednosti formalno je zapo
č
et u prole
ć
e 2002.
godine i pošto je pored registra hartija od vrednosti podrazumevao i objedinjavanje klirinške
funkcije, dobio je radni naziv «Beokliring» po ugledu na «Euroclear». Iako je postojao kao
organizacioni deo Narodne banke Srbije od 19.11.2001. godine, Centralni registar hartija od
vrednosti kao samostalna institucija osnovan je 10.12.2003. godine izdvajanjem iz Narodne
banke Srbije kao i prenosom baze podataka o vlasnicima akcija iz Agencije za privatizaciju –
Privremenog registra u januaru 2004. Godine (prema [2]).
Centralni registar hartija od vrednosti nastoji da bude baza podataka registrovanih akcija,
obveznica i svih drugih hartija od vrednosti koje su do sada emitovane kod nas. Slede
ć
a karika je
Berza na kojoj se odvija trgovanje harijama od vrednosti i nakon toga povratne informacije s
Berze da bi se krug ponovo zatvorio preknjižavanjem u Centralnom registru.
4
1.
POJAM CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja vodi jedinstvenu
evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o
pravima tre
ć
ih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i
poslove kliringa i saldiranja
1
transakcija zaklju
č
enih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši
prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa pla
ć
anjem tako da ne može da se
dogodi situacija u kojoj neko proda hartiju od vrednosti i ne dobije novac.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a. d. Beograd je institucija na finansijskom
tržištu,
č
iji je osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima hartija od vrednosti, da vodi
evidenciju o pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti (npr. pravo glasa, pravo na isplatu
dividende, pravo na isplatu kamate), kao i da vrši prenos vlasništva sa prodavca na kupca.
Pored toga, zaloga, odnosno založno pravo tre
ć
ih lica na hartijama od vrednosti se konstituiše
upisom u Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar na
č
in za otklanjanje rizika
banaka u procesu kreditiranja, naro
č
ito zbog toga što se u slu
č
aju neblagovremenog izvršenja
obaveza dužnika, založene hartije od vrednosti mogu lako prodati (bez sudske procedure).
U Centralnom registru je napravljen indirektan holding, što zna
č
i da svi klijenti otvaraju ra
č
une
preko
č
lanova Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke korporativnih agenata -
č
lanova
Centralnog registra koji
ć
e im elektronskim putem otvarati ra
č
une.
U potpunosti je eliminisano kašnjenje u saldiranju, znatno redukovan rizik saldiranja, a
transakcioni troškovi dovedeni na prihvatljiv nivo. Pouzdanost i efikasnost sistema je privukla i
nove emitente tako da se pored obveznica stare devizne štednje i blagajni
č
kih zapisa Narodne
banke Srbije, od aprila 2003. godine u Centralnom registru hartija od vrednosti se vrši
registracija i primarna prodaja kratkoro
č
nih hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija –
obveznice Trezora.
Centralni registar hartija od vrednosti je osnovan kao institucija za potrebe razvoja finansijskog
tržišta u Srbiji. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju razli
č
itih vrsta hartija od vrednosti u
koje spadaju: obveznice, blagajni
č
ki zapisi i akcije koje nastaju iz procesa privatizacije koji se
odvija u Srbiji.
Razvoj finansijskog tržišta uticao je na organizacionu strukturu Centralnog registra hartija od
vrednosti. Usvojeni Zakon o tržištu hartija od vrednosti (koji se primenjuje od maja 2003.
godine) definiše Centralni registar kao nezavisnu instituciju i akcionarsko društvo, u kojem je
51% akcija u vlasništvu države. Statutom registra definisan je nov
č
ani deo osnovnog kapitala
Centralnog registra u iznosu od 47.000.000 dinara, koji je podeljen na 4700 obi
č
nih akcija
pojedina
č
ne nominalne vrednosti od 10.000 dinara. Organi upravljanja Centralnog registra su:
Skupština akcionara, Upravni odbor i Generalni direktor koji obavljaju aktivnosti koje su
propisane u Statutu (prema [9]).
1
Kliring i saldiranje – radnje koje se obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje, odnose se na
me
ñ
usobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti sa starog na novog
vlasnika i istovremeno prenos novca sa ra
č
una kupca na ra
č
un bivšeg vlasnika hartija od vrednosti.
5
Poslovi Centralnog registra hartija od vrednosti obuhvataju: otvaranje emisionih ra
č
una,
otvaranje ra
č
una hartija od vrednosti za fizi
č
ka i pravna llica, preknjižavanje hartija od vrednosti
sa ra
č
una prethodnog na ra
č
un novog vlasnika, registrovanje prava tre
ć
ih lica na hartije od
vrednosti (npr. prava zaloge itd.), kao i obavljanje poslova kliringa i saldiranja hartija od
vrednosti i nov
č
anih transakcija nastalih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti (prema
[7]).
2.
PRAVILA POSLOVANJA CENTRALNOG REGISTRA,
DEPOA I KLIRINGA H.O.V.
Na osnovu Zakona o tržistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i na
osnovu Statuta Centralnog registra, depoa i kliringa h.o.v. Upravni odbor Centralnog registra,
depoa i kliringa h.o.v. donosi Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa h.o.v..
Centralni registar, depo i kliring h.o.v. jeste akcionarsko društvo koje obavlja poslove
jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima h.o.v. i o pravima iz tih hartija, zatim o pravima
tre
ć
ih lica na h.o.v., kao i poslove obra
č
una i poravnanja obaveza i potraživanja u h.o.v. i novcu
nastalnih na osnovu poslova sa h.o.v. (kliring i saldiranje). Centralni registar obavlja i druge
poslove u skadu sa odredbama Zakona o tržištu h.o.v. i drugih finansijskih instrumenata.
Pravilima poslovanja Centralnog registra propisuju se: poslovi koje obavlja Centralni
registar, na
č
in otvaranja i vodjenja ra
č
una h.o.v., na
č
in otvaranja i vodjenja ra
č
una
č
lanova CR,
nacin kliringa i saldiranja obaveza i potraživanja u h.o.v. i novcu nastalih na osnovu zaklju
č
enih
poslova sa h.o.v., nacin prenosa vlasništva i drugih prava iz h.o.v., kao i sadržina naloga za
prenos prava iz h.o.v., na
č
in upisa prava tre
ć
ih lica na h.o.v. kao i sadržina naloga za upis prava
tre
ć
ih lica na h.o.v., na
č
in vršenja korporativnih radnji, na
č
in formiranja i koriš
ć
enja garantnog
fonda i drugi na
č
in otklanjanja rizika u slucaju neizvršenja obaveza
č
lana CR, na
č
in
č
uvanja
h.o.v. i druga pitanja o radu Centralnog registra (prema [2]).
7
4.
FORMIRANJE I VO
ð
ENJE CENTRALNOG
REGISTA HARTIJA OD VREDNOSTI
Formiranje i vo
ñ
enje Centralnog registra hartija od vrednosti sastoji se od elektronskog upisa
hartija od vrednosti (koji glase na ime) odobrenjem ra
č
una vlasnika, uz istovremeno zaduženje
ra
č
una emitenta. Registrovanje hartija od vrednosti zasniva se na zahtevu i nalogu emitenta sa
odgovaraju
ć
om originalnom dokumentacijom, koja se proverava pre upisa tih hartija na ra
č
un
emitenta.
5.
POSTUPAK OTVARANJA RA
Č
UNA U
CENTALNOM REGISTRU HARTIJA OD VREDNOSTI
Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti se bazira na principu indirektnog pristupa, što
zna
č
i da krajnji korisnici (izdavaoci hartija od vrednosti i vlasnici) zaklju
č
uju ugovor sa
č
lanovima Centralnog registra hartija od vrednosti, a oni pružaju usluge iz nadležnosti
Centralnog registra hartija od vrednosti. Te usluge obuhvataju otvaranje i administriranje ra
č
una
hartija od vrednosti, izdavanje izvoda sa ra
č
una, davanje naloga Centralnom registru hartija od
vrednosti za sprovo
ñ
enje željenih radnji u ime svojih klijenata. To zna
č
i da vlasnici ne mogu
direktno otvoriti ra
č
un u Centralnom registru hartija od vrednosti, ve
ć
to za njih radi jedan od
č
lanova Centralnog registra hartija od vrednosti. Za otvaranje ra
č
una je potrebno doneti li
č
nu
kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu iz kojih
č
lan Centralnog registra hartija od vrednosti
unosi informacije u bazu podataka i otvara ra
č
un klijentu.
Postoje dve vrste evidentiranja prometa hartija od vrednosti posle njihovog registrovanja:
Prva vrsta je preknjižavanje hartija od vrednosti (prenos vlasništva) izme
ñ
u ra
č
una
starog i ra
č
una novog vlasnika. Postoji više osnova za prenos vlasništava i to: 1)
kupoprodaja hartija od vrednosti koja je zaklju
č
ena na berzi (na osnovu zaklju
č
nice sa berze
i naloga za preknjižavanje
č
lana Centralnog registra hartija od vrednosti), 2) po osnovu
kupoprodaje koja je zaklju
č
ena van berze (na osnovu ugovora, tj. naloga za preknjižavanje
č
lana Centralnog registra hartija od vrednosti), 3) po osnovu pravnog sledbeništva, nasle
ñ
a,
sudske odluke ili u drugim slu
č
ajevima utvr
ñ
enim zakonom (na osnovu naloga za
preknjižavanje
č
lana Centralnog registra hartija od vrednosti koji je dat na osnovu
pravosnažnog akta nadležnog organa);
Druga vrsta je preknjižavanje hartija od vrednosti izme
ñ
u ra
č
una istog vlasnika. Ovde
vlasnik hartija od vrednosti može te hartije prenositi sa svog vlasni
č
kog ra
č
una na svoj
trgova
č
ki ra
č
un kod
č
lana Centralnog registra hartija od vrednosti. Svoje hartije od vrednosti
vlasnik može preneti kod jednog ili više
č
lanova Centralnog registra hartija od vrednosti, ali
jednu hartiju može preneti samo na jedan ra
č
un kod jednog
č
lana Centralnog registra hartija
od vrednosti. Prenos hartija može se vršiti i na založni ra
č
un vlasnika (na osnovu ugovora o
zalozi koji podnosi
č
lanu Centralnog registra hartija od vrednosti). Preknjižavanje hartija od
vrednosti vrši se na osnovu naloga koji
č
lan Centralnog registra dostavlja Centralnom
registru hartija od vrednosti, uz podnošenje
č
lanu Centralnog registra odgovaraju
ć
e
dokumentacije od strane klijenta.
