RAD -MARKROEKONOMIJA
Državni intervencionizam u makroekonomskoj politici
Zadatak
Na osnovu raspoloţivih informacija, navedite konkretan primer drţavnog
intervencionizma u vođenju makroekonomske politike i objasnite na koji način je ovim
merama drţava uticala na obezbeđenje makroekonomske stabilnosti.
Poštovani,
Dugo sam razmišljala o tome šta da napišem...no odlučila sam se za sledeće.
Pre svega navodim izvor a nakon njega ću napisati komentar.
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da
NBS obećava makroekonomsku stabilnost.
Međutim, za to je kako kaţe, potrebna podrška drţave kroz fiskalniu konsolidaciju i
smanjenje drţavnog sektora.
Ona je, na skupu "Kvantni skok", rekla da je za to potrebna i podrška banaka, naročito
onih koje gledaju na Srbiju kao na mesto gde treba dugo trajati.
"Ţivimo u perspektivnoj Srbiji, koja tarenutno ima problema, koje moţe da reši kvantnim
skokom", rekla je Tabakovićeva.
Ona je dodala da treba razvezati likvidni čvor u privredi Srbije i da je za to je potrebno
mnogo zakonskih izmena, navodeći da se o tome razgovara sa bankama.
Tabaković je dodala da banke u Srbiji imaju četiri puta više sopstvenih izvora kapitala za
finansiranje od proseka EU, i da imaju bolje pokazatelje u odnosu na banke u Evropi.
Objašnjenje:
Guverner,pre svega ističe „fiskalnu konsolidaciju“ što znači da bi drţava pre svega morala
da plaća svoje obaveze,kako prema inostranstvu tako i unutar zemlje. To dovodi do
zaključka da sada drţava ne izmiruje svoje obaveze, odnosno da ih ne izmiruje
kontinuirano i uredno.
Dalje, smanjenje drţavnog sektora! Ova promena se godinama najavljuje , no nikako da
se sprovede...naime, šta se dešava: npr. pre par godina smanjen je broj radnih mesta/
zaposlenih u Republičkoj PU ali su sva lica prebačena na lokalni nivo, organizovala se
Gradska/ Lokalna poreska uprava i svi su ostali da rade,samo na drugom nivou vlasti!
Napravili su prividno smanjenje drţavnog sektora! Iskreno, nadam se da će skorašnje
najave „smanjenja drţavne uprave“ zaista biti sprovedene za dobrobit svih građana
Srbije.
Realna ekonomija je danas u Srbiji u jako lošem stanju, dok je finansijski sektor u
relativno dobrom stanju. To se vidi iz navoda guvernera.
Pre svega u Srbiji treba odraditi industrijalizaciju, sa kojom se krenulo, a zatim stalo za
vreme tranzicije. Industrijalizacija je jedini put odrţivog ekonomskog razvoja. Trenutno u
Srbiji finansijski sektor i sektor usluga čine najveći deo bruto domaćeg proizvoda- to je
bila strategija naše tranzicije i dovela nas je u ovakvo stanje u kome jesmo.
Smatra se da je zemlja industrijalizovana kad je doprinos industrije u bruto domaćem
proizvodu najmanje 50 odsto, i kad izvoz ove privredne grane čini više od sedamdeset
odsto ukupnog izvoza. Naravno kod nas je ućešće BDP-a na izuzetno niskom nivou,koji
iznosi oko 17%.
Na osnovu trenutne situacije, guverner najavljuje tzv.kvanti skok, šta god on značio
(mogao bi se tumačiti i kao nagli rast privrede, no...). No uzmimo da razumemo
guvernera i pretpostavimo da to znači „rast koji je spor ali stabilan i odrţiv“!
Dakle, akcenat je na reindustrijalizaciji Srbije i obezbeđivanju pretpostavki za istu.
Prva od tih pretpostavki je: fiskalna konsolidacija (kako je i najavljeno), ova vlada je u
prva tri meseca svog mandata obezbedila fiskalnu konsolidaciju i odrţiva je do sada.
Cena konsolidacije je pak, rast duga jer su prihodi u Srbiji i dalje manji od troškova.
Druga pretpostavka je porast ekonomskih aktivnosti: kod nas su od devedesetih do sada
zabeleţena suprotna kretanja, naime pad proizvodnje. Morali bi da se ugledamo na
istočnoevropske zemlje,koje beleţe rast proizvodnje, pa da se na njihovom primeru i mi
potrudimo da učinimo isto. U ovom trenutnu treba iskoristiti sve raspoloţive resurse koje
imamo,a koje smo zapostavili. Za početak to trebaju biti energetika i poljoprivreda,kao i
sa njom usko povezana prehrambena industrija. U ovim granama je moguće podiči nivo
proizvodnje investicije, a u nekim oblastima npr.u prehrambenoj industriji čak uz
minimalne investicije ( povezano sa tim: pospešiti izvoz) jer imamo industiju koja nema
trţište. Za nove investicije, gde su one nuţne , nije potrebno novo zaduţivanje drţave jer
već postoji zainteresovanost ino-partnera za ulaganja tipa 50-50%.
Ukoliko se navodi guvernera budu sproveli, zaista moţemo očekivati sporu,ali ipak
dostiţnu makroekonomsku stabilnost.
Što se tiče naše drţave, zaista nemam primer drţavnog intervencionizma koji je
realizovan, te sam opisala ovaj koji je najavljen a moguć je!
AUTOR: NATASA NIKOLIC LUKOVSKA
JANUAR-2014
