SEMINARSKI RAD
Predmet: Tehnološki Sistemi
Ljudski resursi u tehnološkim sistemima
1
SADRŽAJ
I
Uvod...............................................................................................................................3
1.1
Nastanak I razvoj................................................................................................4
II
Ljudski kapital……………............................................................................................7
III
Tehnoloski sistemi………..............................................................................................8
IV
Zaključak……………………………………………………………………………...14
V
Literatura…………………..........................................................................................15
2
1.1
Nastanak i razvoj
Tehnologija integralno obuhvata odnos čoveka prema prirodi i društvu i napore koje
preduzima u cilju zadovoljenja svojih potreba. Tehnologija je skup veština, znanja i
sposobnosti da se prave i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija je opšte tehnička
disciplina koja izučava tehničke i materijalne elemente proizvodnje i to kako sa aspekta
meñusobnog dejstva sredstava za rad i predmeta rada, tako i sa gledišta promena na
predmetima rada do kojih dolazi u toku proizvodnog procesa, ali i vrste i kvaliteta proizvoda.
Porieklo rieči tehnologija je u grčkim riečima tehne, koja označava veštinu, umeće ili znanje
da se nešto uradi ili obavi odreñeni posao, i logos, koja znači nauka. Proizilazi da tehnologija
predstavlja veštinu i umeće koje čovek primenjuje da bi u prirodi i društvu zadovoljio svoje
potrebe. Dakle, tehnologija obuhvata sredstva, načine i oruña koja su rezultat čovekovih
napora da, prie svega, opstane kao živo biće, tj. zadovolji egzistencijalne potrebe, a zatim da
zadovolji i ostale potrebe, kao što su potrebe za obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom,
kreativnošću i dr.
Čovekove potrebe mogu biti:
Materijalne
- Fiziološke (biološke), zdravstvene, sigurnosne i dr.
Nematerijalne
- Potrebe za samopotvrñivanjem (kreativnošću), autonomijom, obrazovanjem, statusne
potrebe, ljubav i pripadnost i dr.
Istoriju ljudskog društva karakterišu stalni napori usmereni ka unapreñenju korišćenih alata,
materijala, tehnike i tehnologije. Pojedine etape u razvoju - kameno, bakarno, bronzano i
gvozdeno doba - razlikuju se po materijalima, oruñima i korišćenim tehnologijama. Termin
tehnologija se često upotrebljava kada su u pitanju pronalasci iz najnovijeg perioda kao npr.
radar, laser, ultrazvuk, infracrveni zraci, mikroprocesor, magnetna rezonanca, telefaks,
internet, digitalne tehnogije i sl. Meñutim, i prastari izumi kao što su: vatra, koplje, luk i
striela, klin, poluga, čekrk, točak, dizalica, barut, ralo, slova i sl. su primeri tehnologije,
odnosno tehnoloških otkrića. Ljudi su počeli da koriste tehnologiju pretvaranjem bogatih
prirodnih resursa u jednostavna oružja i oruña (nalazišta kremena, gline, bakra, gvožña i dr.).
Tako, na primjer, samo praistorijsko otkriće vatre je veoma značajno povećalo količine
raspoložive hrane za ljude iz tog perioda. Dakle, može se zaključiti da je tehnologija širok
pojam koji u sebe uključuje kako jednostavne alate (kao što su npr. nož, sekira, lopata,
ćuskija, kosa i sl.), tako i najsloženije mašine koje su proizvod savremenih tehnologija
(npr.kompjuter, svemirski brod, akcelerator čestica, skener i sl.).
Imajući u vidu da je tehnologija danas veoma rasprostranjena, značajna i zastupljena u svim
aktivnostima kojima se čovek bavi, različiti autori različito definišu i objašnjavaju pojam
tehnologije.
Tehnologija, u najširem smislu predstavlja koriščenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih
dobitaka. Tehnologija predstavlja primenu naučnog znanja u praktične svrhe ljudskog života.
Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja čoveka na prirodu i društvo i, pri tome,
iznalaženja najpogodnijih oblika instrumenata, metoda i sredstava za prilagoñavanje prirode i
društva svojim potrebama, tj. za unapreñenje njegove kreativnosti i djelovanja u svojoj
prirodnoj i društvenoj okolini.
Tehnologiju odreujemo kao skup tehnika i metoda koje proširuju mogućnost ljudskog
delovanja i pomažu njegovom upravljanju društvenim procesima, a proizvod su naučnih
4
rešenja, ili drugačije rečeno - tehnologija se može odrediti kao skup programa, putem koga se
realizuju ljudske potrebe. Program je tada skup aktivnosti koje vode ostvarenju nekog cilja, a
pod aktivnostima se podrazumijeva interakcija subjekata i objekata.
Svaka aktivnost koja stvara vriednost koristi neku tehnologiju pomoću koje kombinuje
kupljene inpute i ljudske resurse da bi proizvela neki output. Svaka aktivnost koja stvara
vriednost uključuje tehnologiju, bez obzira da li su pitanju stručna znanja, postupci ili
tehnologija ugrañena u procesnu opremu.
Tehnologija je prisutna u čitavom društvu, u oblasti materijalne proizvodnje i u društvenim
delatnostima. Tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad, proizvodne postupke,materijale,
ali tehnologija predstavlja i društveni odnos, kao i smisao za organizovanje iupravljanje
znanjem u cilju njegove korisne primene. Tehnologija je sadržana u svim operacijama u
kojima se stvara nova vriednost, bez obzira da li se radi o novom proizvodu ili
usluzi.Tehnologija se oduviek bazirala na osnovnim prirodnim naukama: fizici, hemiji,
biologiji, geologiji i dr. Meñutim, tehnologija je velikim dielom bazirana i na matematici, a
sve veći značaj dobijaju i veze sa psihologijom, sociologijom, medicinom, naukom o radu i
dr. Isto tako, tehnologija je usko povezana sa ekonomijom i organizacijom. Veze tehnologije i
ekonomije su veoma tiesne i kompleksne. Može se reći da danas praktično nema naučne
discipline koja nije od interesa za modernu tehnologiju.Tehnologija ima jednu veoma
značajnu osobinu: naime, tehnologija sama sebe razvija, odnosno tehnologija omogućuje da
bude sve više tehnologije, što konačno ima za rezultat opšte društveno ubrzanje.Tehnološki
pronalasci sačinjeni su od tri meñusobno povezane faze u samorazvijajućem ciklusu. Prvo
postoji kreativna, primjenjiva ideja. Drugo, praktična primena. Treće, njeno rasprostiranje u
društvu. Proces je potpun kada difuzija tehnoloških izuma povratno osigurava proizvodnju
novih stvaralačkih ideja.
Periodizacija istorijskog razvoja je utemeljen na teholoskih dostignucima i
mogucnostima odredjenog vremenskog perioda. Pojedine etape razvoja ljudskog drustva
mogu se razvrstati prema razlicitim obelezjima koriscenih alata, materijala, tehnike i
tehnologije. U istoriji tehnoloskog razvoja covecanstva izrazit i intezivan razvoj tehnologije
se belezi u periodu od 1820 do 1900 godine, a to je doba “industrijskog razvoja” koje
karakterisu znacajna otkrica poput parne masine. Dosadasnji period razvoja mozemo nazvati
industrijska revolucija koja u danasnje vreme prelazi u informaticku revoluciju, a buducnost
pripada bio-tehnologijama i bio-inzenjeringu. Periodizacija se moze vrsiti po vise kriterijuma,
a evo nekoliko najcescih:Tri kljucna razdoblja u okviru industrijske revolucije:
Doba energetskog inzenjerstva
– do kraja 18og veka kada se ljudska energija menja radom masina
Doba mehanizacije
– od kraja 19og veka kada je koriscenje elektricne energije uslovilo mahanizaciju operacija
Doba automatizacije
– od 1950te zasnovano na razvoju informaticke i tehnologije mikrocipa
Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja:
Doba pred-tejlorizma
– uvode se nove radne navike, nova disciplina i novi podsticaji privrednoj aktivnosti.
Doba masovne proizvodnje
– doba u kome se zahvaljujuci Tejloru i njegovim sledbenicima uspostavlja nova profesija –
industrijsko inzenjerstvo. Razvoj naucnih metoda upravljanja namenjenih alokaciji sredstava,
za merenje, vrednovanje rada islicne. Uspostavlja se i unapredjuje kontrola i koordinacija
proizvodnih procesa.
5
