EKONOMSKI FAKULTET
S E M I N A R S K I R A D
OPERATIVNI MENADžMENT
Upravljanje zalihama
Ime i prezime profesora:
Slobodan Župljanin
Ime i prezime studenta:
Nahida Šećkanovic
Broj indeksa:R15/13
Banja Luka, (04.2014)
1
1. Uvod
......................................................................................................
.
3
Ciljevi upravljanja zalihama
.................................................................4
Troškovi upravljanja zalihama.
.............................................................
.
6
2. Modeli upravljanja zalihama
..............................................................
7
2.1 Stohastički postupak ............................................................................7
2.2 Deterministički postupci......................................................................8
3. Planiranje nabavke
..............................................................................9
3.1 Planiranje resursa................................................................................10
4.Implementacija sistema za upravljanje zalihama
..............................11
4.1 Preduslovi za uspešnu implementaciju sistema za upravljanje zalihama
4.1.1 Sistem vrednosti................................................................................11
4.1.2 Nivo informatičke kulture.................................................................12
4.1.3 Kvalitet postojećih podataka.............................................................12
4.2 Mera tačnosti podataka o zalihama......................................................13
4.3 Ciklično prebrojavanje.........................................................................13
5.Literatura.................................................................................................15
2
CILJ UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Cilj upravljanja zalihama je da udovolji svakom zahtevu korisnika / kupca,
vodeći pažnju pri tome da troškvi nabavke i posedovanja zaliha budu na
prihvatljivo niskom nivou, kako bi organizacija ostvarila profit iz svog
poslovanja. Pri ovome treba biti jako pažljiv, pošto obraćanje pažnje na samo
jedan od ova dva međusobno suprotstavljena kriterijuma, može biti pogubno po
poslovanje organizacije. Stoga je potrebno izuzetno pažljivo pristupiti problemu
ustanovljavanja dinamike nabavke, kao i količine koja se pri tome
nabavlja.Svako ko se bavi zalihama stavlja naglasak na ovaj problem
kontradiktornih zahteva – kriterijuma za optimiranje termina nabavke i količina
za nabavljanje. Čak i oni menadžeri zaliha koji imaju preterane količine zaliha,
svesni su da im to uzrokuje velike troškove, ali su nevoljno pristali na to, pošto
su na taj način pokušali da ublaže neke druge probleme, koje im je okruženje
(okolnosti) nametnulo. Ovi problemi uglavnom dolaze usled sledećih razloga:
•Zahtevi tržišta
: Svaka organizacija izrađuje neke proizvode, koje kupci
očekuju da mogu odmah dobiti, direktno iz prodavnice, sa police. Tipični
primeri za ovakve proizvode u prehrambeni proizvodi – hleb, mleko ili dnevne
novine, pa čak i belu tehniku, elektroniku, automobile itd. U ovakvoj situaciji,
proizvođači su primorani da vrše procenu potražnje i da na osnovu te procene
određuju količinu za proizvodnju, a time i količine potrebnih sirovina i
poluproizvoda. Ovde je očigledno ključna sposobnost orgnanizacije da napravi
pravilnu procenu količine i asortimana robe koje će tržište tražiti.
•Sigurnosne zalihe
: Sigurnosne zalihe su dodatna količina zaliha, koje se
poseduju sa ciljem da posluže kao kompenzaciju u slučaju da dođe do povećane
tražnje ili problema u proizvodnji ili u isporuci narudžbine ili bilo kog drugog
razloga koji može uticati da se proizvodnja i distribucija ne odvijaju po planu.
Ukoliko nebi postojali ovi elementi koji unose neizvesnost u proizvodnju,
distribuciju i prodaju, ne bi bilo ni potrebe za sigurnosnim zalihama.
Proizvodnja minimalne isplative serije
: Pri serijskom načinu proizvodnje koji
je uobičajen kod nas, ekonomska računica diktira veličinu serije. Ukoliko se
proizvodi u manjoj seriji, režijski troškovi po jedinici proizvoda su preveliki i u
tom slučaju je cena proizvoda tolika da ga tržište neće prihvatiti. Stoga je
definisan minimalna serija, ispod koje se ne sme proizvoditi, čak i ako tržište /
kupac traži manju količinu. Ono što ne bude isporučeno kupcu, biće smešteno u
skladište i čekaće nekog drugog kupca.
•Zalihe u transportu
: Ovo su zalihe koje postoje gotovo u svakom trenutku.
Uvek postoji neko prevozno sredstvo koje je na putu i transportuje gotove
proizvode ili sirovine od, odnosno, ka preduzeću. Nivo tih zaliha je najčešće
diktiran veličinom (zapreminom, nosivošću...) prevoznog sredstva.
4
•Zalihe u distributivnim centrima
: Zalihe u distributivnim centrima
predstavljaju zalihe gotovih proizvoda, koji se čuvaju blizu potrošača, kako bi se
što brže odgovorilo na zahtev kupaca.
•Zalihe za planirane aktivnosti
: Ovo je najčešće prekomerni nivo zaliha koje
se prave kako bi proizvoda bilo dovoljno za neki specijalni događaj. Kao dobar
primer može da posluži neka promotivna aktivnost, kada se očekuje daleko veći
promet proizvoda nego što je to uobičajeno.
•Spekulativne zalihe
: Ovo su zalihe koje se prave sa ciljem da se iskoriste
očekivane promene na tržištu. Najčešće je to očekivani skok cena usled neke
nestašice ili usled nekih sezonskih promena. Želja je da se kupovinom veće
količine od uobičajene, ostvari profit kada dođe do očekivanog povećanja cena.
Pri ovome se očekuje da će taj profit biti veći od povećanih troškova čuvanja
prekomernih zaliha. Primer za ovakve situacije je nafta tokom kriznih događaja
u nekoj od zemalja koja je veliki proizvođač nafte.
Osnovni cilj svake
profitabilne organizacije jeste sticanje profita, a to se postiže zahavljujući
zadovoljnim kupcima, a kupac će biti zadovoljan ako dobije proizvod kakav želi
u trenutku kada to želi. Da bi drugi uslov bio zadovoljen, organizacija mora
imati pripremljene proizvode za kupca (ako kupac očekuje da priozvod dobije
odmah). Ovo, dalje, podrazumeva da organizacija uloži novac i vreme u izradu
proizvoda koje će biti smešten u skladište, dok ga kupac ne zatraži, skladišni
prostor za taj proizvod, radnike i sredstva rukovanja materijalima za odlaganje, a
kasnije i preuzimanje proizvoda sa skladišta, administrativni sistem koji će to
sve dokumentovati i voditi računa o tim podacima i dokumentima povremeno
proveravati usklađenost dokumentovanog i stvarnog stanja i mnogo drugih
stvari koje zahtevaju značajna finansijska sredstva. Čak i ako organizacija sve
ovo obezbedi, opet niko ne može da garantuje da će svaki kupac, koji zatraži
neki prozvod iz proizvodnog programa organizacije, i dobiti traženi proizvod.
Razlog za to je stohastička priroda potražnje i ograničeni resursi organizacije.
Naime, ni jedna organizacija ne može imati neograničen nivo zaliha, tako da se
uvek može dogoditi da u jednom trenutku, bez ikakvog očiglednog razloga,
bude zatražen velik broj istog proizvoda. Takođe, ako organizacija odluči da
drži velike količine svog proizvoda na zalihama, kako bi udovoljila zahtevu što
je moguće većem broju kupaca, to će zahtevati ogromna finansijska sredstva,
čak toliko velika da će premašiti profit ostvaren prodajom tih proizvoda.
5
