Sadržaj
1.Uvod
2
2.Zadatak i cilj MMF-a
3
3.Finansijska osnova MMF-a
3
4.Kvote i glasanje - pojam i značaj
4
5.Operacije MMF-a
5
6Organizacija MMF-a
5
7.Uloga zlata u MMF-u
6
8.Valutni sistem MMF-a
7
9.Dogovaranje i konsultacije u MMF-u
7
10.Finansijka funkcija MMF-a
8
11.Finansijka pomoć
8
12.Finansijske olakšice
9
13.Specijalna prava vučenja SDR – pojam i suština
10
(Special Drawing Rights)
14.Politika uslovljenosti fonda
11
15.Stand-by aranžmani
13
16. Zaključna razmatranja
14
17.Literatura
15
1
1. Uvod
MMF je međunarodna kooperativna institucija koju čine 182 zemlje,dobrovoljno učlanjene,jer
prednost vide u zajedničkom dogovaranju u okviru ove institucije,a sve u cilju postizanja što stabilnijeg
međunarodnog sistema poslovanja.
Takođe, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim članovima koji imaju probleme sa
finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih poteškoća. MMF
nema nikakav autoritet nad domaćom ekonomskom politikom svojih članova.
Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-
ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na čelu moralo je da napušta zlatno
pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo
je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a
druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos
između novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna
devalvacija.
Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost međunarodnog poslovanja za 63%.
Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko međunarodnih konferencija sa ciljem da se spreče monetarni
problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji će se baviti monetarnim pitanjima i rešavanju monetarnih
problema. Zahtev za takvim sistemom su zatražili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes
iz UK. Međunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Međunarodnog
monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.
Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je počeo zvanično sa radom u
Vašingtonu maja 1946 godine sa 39 članova
2
4 .Kvote i glasanje – pojam i značaj
Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica deponuje određenu sumu novca,zvanu “
quota
subscription
”.Kvote imaju različite uloge i služe za:
Utvrđivanje broja glasova
Utvrđivanje maksimalnog iznosa sredstava na korišćenje
Bazu za dodelu SDR
Kvote određuju glasačku snagu članova,pa iz neravnomernog učešća kvota proističe isto takva
neravnomernost u glasovima. Broj glasova se utvrđuje na taj način što sve svakoj zemlji dodeljuje 250
glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplaćene kvote. Bogatije zemlje imaju veću
glasačku moć. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke fonda.
Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Nemačka, Japan, Francuska i
Velika Britanija. Učešće glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60% a
ZUR oko 40%,tako da ZUR mogu da utiču na odluke ako deluju kao grupa jer se mnoge značajne odluke
u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%.
One stvaraju određeni fond novca koji se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova.
One su osnova za određivanje koliko član može da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u
periodičnim alokacijama specijalnih pomoći, poznatim pod nazivom “specijalna prava vučenja”. Ovo
nam govori da, što je više član finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada mu je potrebno.
Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti povećane ili smanjene prema potrebama MMF-a
i prema ekonomskom prosperitetu zemalja članica. U 1946 godini MMF je imao $7,6 milijardi, a u 1998
godini $193 milijarde. Predlog da se kvote podignu na $280 milijardi čeka na odobrenje. SAD, kao
najjača ekonomska sila, učestvuje u fondu sa oko $35 milijardi, što im daje oko 265.000 glasova
(18,25%), a Palau koja je postala član u Decembru 1997 godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko
$3,8 miliona, i ima 272 glasa (0,002%).
Određuju alokaciju “specijalnih prava vučenja”.Udeo zemlje članice u alokaciji “specijalnih
prava vučenja”, određuje se u odnosu na njene kvote.
U januaru 1998 godine došlo je do predloga da se podigne nivo kvota za 45%. Da bi se ovaj potez
odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15-og Avgusta 1999 godine, 153 zemlje
članice (što predstavlja 96,9% svih glasova) su se saglasile sa povećanjem. “Board of governors” svakih 5
4
godina preispituje kvote i ukoliko je potrebno menja njihovu strukturu. Takođe, svaka zemlja može u bilo
kom momentu tražiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje članice se određuje prema njenoj
ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Različiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri
determinisanju kvote – GDP određene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanične rezerve određene
zemlje.
5 .Operacije MMF-a
Pri uključenju u MMF, zemlja članica se obavezuje da će informisati ostale članove o vrednosti
svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da će izbegavati restrikciju zamene domaće valute za
stranu,da će negovati takvu ekonomsku politiku koja će voditi povećanju nacionalnog bogatstva i
bogatstva celog čovečanstva.
MMF ne može naterati članice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada može izvršiti
moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su dobrovoljno potpisale.Ukoliko zemlja članica
konstantno ignoriše svoje obaveze,ostale članice mogu,kroz instituciju MMF-a,da zabrane toj zemlji
pozajmljivanje novca od MMF-a,ili da,u krajnjem slučaju,zamole zemlju članicu da izađe iz
institucije.Tokom vremena obaveze članova su es menjale prema potrebama.
Što se tiče samog MMF-a, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne
i pravilne razmene nacionalnih valuta,pozajmljivanje novca članovima da bi reorganizovale svoje
ekonomije da bolje kooperišu sa sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehničku pomoć i obuku.
6 .Organizacija MMF-a
Organi upravljanja u Fondu su:
Odbor guvernera
Odbor izvršnih direktora
Generalni direktor fonda
Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i čine ga po jedan guverner i njegov
zamenik iz svake zemlje članice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamenike.Oni su občno
guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja članica. Oni su predstavnici svojih vlada i
5
