III
Међунардна
Конференција
„
Безбједност
саобраћаја
у
локалној
заједници
“,
Бања
Лука
, 30.-31.
октобар
2014.
године
273
ISPITIVANJE ZNANJA VOZA
Č
A O PRAVILIMA BEZBEDNOG PONAŠANJA NA
KRUŽNIM RASKRSNICAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRPSKE
KNOWLEDGE DRIVERS OF THE SAFE BEHAVIOUR ON ROUNDABOUTS IN
THE REPUBLIC OF SRPSKA
Dalibor Peši
ć
1
, Svetlana
Č
i
č
evi
ć
2
, Aleksandar Trifunovi
ć
3
i Vanja Vožni
4
Rezime:
Uloga raskrsnica je da na bezbedan, brz i ekonomski opravdan na
č
in regulišu raspodelu korisnika na željene
smerove kretanja u saobra
ć
ajnom toku, uz minimalne negativne uticaje na životnu sredinu. Posmatrano sa aspekta
bezbednosti saobra
ć
aja, glavna prednost kružnih raskrsnica, u odnosu na klasi
č
ne trokrake ili
č
etvorokrake raskrsnice, je
redukovanje konfliktnih ta
č
aka. Pored redukovanja konfliktnih ta
č
aka, kružne raskrsnice redukuju i brzinu kretanja
vozila, pa su pogodne za postavljanje na ulazu u gradsku zonu i za prelazak sa više na nižu kategoriju puta. Rezultati
mnogobrojnih istraživanja pokazuju da se izgradnjom kružnih raskrsnica drasti
č
no smanjuje broj saobra
ć
ajnih nezgoda,
a naro
č
ito nezgode sa povre
đ
enim i nastradalim licima. Pored podizanja nivoa bezbednosti saobra
ć
aja kružne raskrsnice
doprinose redukciji saobra
ć
ajne buke i smanjenju emisije štetnih gasova. Prednost kružnih raskrsnica je i u pove
ć
anju
proto
č
nosti saobra
ć
ajnog toka, jer su vremenski gubici vozila minimalni. Savremene raskrsnice sa kružnim tokom imaju
osobine koje ih nesumnjivo
č
ine atraktivnim za primenu, a na našim prostorima su nepravedno zapostavljene. U radu su
prikazane osnovne karakteristike kružnih raskrsnica, primeri kružnih raskrsnica u Republici Srpskoj, kao i rezultati ankete
koja se odnosi na ispitivanje nivoa znanja voza
č
a o pravilima koja važe na kružnim raskrsnicama.
Klju
č
ne re
č
i:
Bezbednost saobra
ć
aja, kružne raskrsnice, ponašanje voza
č
a, Republika Srpska.
1. UVOD
1.1. Podela
raskrsnica
Raskrsnice predstavljaju vezne ta
č
ke u uli
č
noj i putnoj mreži. Omogu
ć
avaju povezivanje delova putne mreže
u jednu celinu i time funkcionisanje ukupnog saobra
ć
ajnog sistema. Zadatak raskrsnica je da na saobra
ć
ajno
bezbedan, brz i ekonomski opravdan na
č
in izvrše raspodelu korisnika na željene smerove kretanja, uz
minimalne negativne uticaje na životnu sredinu. S obzirom na oblik i na
č
in regulisanja saobra
ć
aja površinske
raskrsnic
е
se mogu podeliti na klasi
č
ne (ne)signalisane raskrsnice i kružne raskrsnice (tzv. rotore). Kružne
raskrsnice su saobra
ć
ajni
č
vorovi na kojima se regulisanje saobra
ć
aja i pravo prvenstva prolaza vrši isklju
č
ivo
primenom vertikalne i horizontalne saobra
ć
ajne signalizacije [3].
Posebne karakteristike kružnih raskrsnica, a koje ih razlikuju od klasi
č
nih raskrsnica u nivou su: kružne
raskrsnice su raskrsnice kombinovanog neprekinutog i prekinutog toka; vozila u kružnom toku imaju pravo
prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja ulaze u kružnu raskrsnicu (“pravilo desne strane“ ne primenjuje
se na kružnim raskrsnicama); vozilo koje ulazi u kružnu raskrsnicu ne zaustavlja se ako ima slobodan ulaz,
ve
ć
ulazi u kružnu raskrsnicu sa smanjenom brzinom; na malim kružnim raskrsnicama, u urbanim
sredinama, mogu
ć
e je voziti samo malom brzinom sa prednjim to
č
kovima okrenutim pod ve
ć
im uglom;
pešaci i biciklisti u kružnim raskrsnicama poštuju ista pravila kao na klasi
č
nim raskrsnicama; zabranjena je
vožnja unazad (i nepotrebna) na kružnim raskrsnicama; dugim vozilima dozvoljeno je da koriste i
neasfaltirani deo kružnog kolovoza (vozni deo središnjeg saobra
ć
ajnog ostrva); mala vozila nemaju potrebe
za tim [4].
1
Saobra
ć
ajni fakultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected]
2
Saobra
ć
ajni fakultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected]
3
Saobra
ć
ajni fakultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected]
4
Saobra
ć
ajni fakultet, Univerzitet u Beogradu,
[email protected]
III
Међунардна
Конференција
„
Безбједност
саобраћаја
у
локалној
заједници
“,
Бања
Лука
, 30.-31.
октобар
2014.
године
274
1.2. Istorijat
kružnih
raskrsnica
U knjizi "Projektovanje raskrsnica sa kružnim tokom" [1] prikazan je pregled istorije raskrsnica sa kružnim
tokom u Evropi i Sjedinjenim Ameri
č
kim Državama. U po
č
etku nisu postojala specifi
č
na pravila za ponašanje
voza
č
a u kružnom saobra
ć
ajnom toku. Kasnije je uvedeno "pravilo desne strane”. Sa pove
ć
anjem
intenziteta saobra
ć
aja, ovo pravilo je dovodilo do zastoja saobra
ć
aja u samom kružnom toku. Pove
ć
anje
broja
nezgoda uslovljeno ovom situacijom, zatim razvoj saobra
ć
ajne signalizacije, a naro
č
ito koordinisane
svetlosne signalizacije doveli su do smanjenja interesovanja za raskrsnice sa kružnim tokom, tako da su
mnoge od njih zamenjene klasi
č
nim raskrsnicama. Prvi koncept kružnog saobra
ć
ajnog toka dao je Francuz
Enar 1903. godine, a prva prakti
č
na primena kružne raskrsnice bila je “Columbus circle” koja je izgra
đ
ena u
Njujorku 1905. godine. Nakon uvo
đ
enja savremenih raskrsnica sa kružnim tokom, u Francuskoj je došlo do
njihove velike ekspanzije, kako novih, tako i rekonstrukcije starih signalisanih raskrsnica. U 1992. godini
porast implementacije savremenih raskrsnica sa kružnim tokom dostigao je broj od 1000 raskrsnica
godišnje. Rezultati koje su savremene raskrsnice sa kružnim tokom pokazale na polju bezbednosti i
kapaciteta doveli su do ogromne zainteresovanosti za njih u mnogim zemljama. U Holandiji je, po
č
evši od
1980-ih, za samo šest godina izgra
đ
eno približno 400 raskrsnica sa kružnim tokom. Norveška je sa
primenom savremenih raskrsnica sa kružnim tokom po
č
ela 1985. godine [2].
1.3. Proces planiranja raskrsnica sa kružnim tokom
Voza
č
i moraju na raskrsnici da obrate pažnju na više faktora za razliku od slobodnih deonica. Istovremeno
preduzimaju radnje prestrojavanja, smanjenja brzine, ko
č
enja pri skretanju, ko
č
enja zbog propuštanja
ukrštaju
ć
eg saobra
ć
aja i sl. Stoga izboru tipa raskrsnica treba prethoditi detaljna analiza i pore
đ
enje
mogu
ć
ih alternativ
а
[5]. Proces planiranja raskrsnica sa kružnim tokom treba da pokaže opravdanost odluke
da se odre
đ
eni oblik raskrsnice primeni na specifi
č
noj lokaciji. Tek nakon faze planiranja može se pristupiti
detaljnoj analizi i projektovanju. Proces planiranja po
č
inje sa odre
đ
ivanjem preliminarnog oblika i
funkcionalnih karakteristika raskrsnice. Odre
đ
uje se minimalni potrebni broj saobra
ć
ajnih traka na prilazima
i na osnovu toga kategorija raskrsnice koja
ć
e u najve
ć
oj meri zadovoljiti programske zahteve: mini ili
normalna, sa jednom ili više saobra
ć
ajnih traka u kružnom toku, gradska ili vangradska itd. [2]. Da bi se
donela pravilna odluka potrebno je u studiji opravdanosti izgradnje rasksnice proveriti osnovne kriterijume
za izbor tipa raskrsnice. Osnovni kriterijumi i podkriterijumi koji se vrednuju pri izboru tipa raskrsnice su:
kriterijum bezdednosti saobra
ć
aja (sa podkriterijumima uslovi lokacije i konfliktne ta
č
ke); kriterijum
protoka saobra
ć
aja (sa podkriterijumima kvalitet protoka i geometrijske karakteristike); kriterijum
prostornog uklapanja (sa podkriterijumima površinsko uklapanje i estetsko uklapanje) i kriterijum
ekonomi
č
nosti (sa podkriterijumima troškovi gra
đ
enja i troškovi održavanja ) [5].
Vrednovanje projektnog rešenja obi
č
no se vrši metodom dobit-troškovi (benefit-cost method). Dobit se
razmatra sa stanovišta bezbednosti (smanjenja broja saobra
ć
ajnih nezgoda: smrtnih, sa povredama,
materijalna šteta), funkcionalnosti (izraženo kroz vremenske gubitke vozila-sati) i zaštite životne sredine
(potrošnja goriva, emisija štetnih gasova, buka). Troškovi se izražavaju kroz troškove gra
đ
enja, eksploatacije
i održavanja (osvetljenje, horizontalna i vertikalna signalizacija, ure
đ
enje prostora...). Upore
đ
uju
ć
i na ovaj
na
č
in projektno rešenje raskrsnice sa kružnim tokom sa alternativnim tipom raskrsnice, odnosno
postoje
ć
om raskrsnicom koju treba rekonstruisati, dobijamo osnovu za ocenu opravdanosti njene izgradnje
[2]. Ukoliko postoji dovoljno informacija poželjno je cost-benefit metodom odrediti ekonomi
č
nosti nekog
rešenja. Ukoliko ne postoje pouzdani statisti
č
ki podaci i metodologija za njihovu primenu da bi se procenilo
smanjenje navedenih društvenih troškova, onda se vrednovanje može pojednostaviti i svesti na vrednovanje
troškova gra
đ
enja i održavanja.
1.4. Bezbednost
saobra
ć
aja na kružnim raskrsnicama
Sprovedena su mnogobrojna istraživanja kako bi se pokazao uticaj primene raskrsnica sa kružnim tokom na
smanjanje broja saobra
ć
ajnih nezgoda [6]. Pored ovih istraživanja, tako
đ
e su veoma interesantna i ona koja
se bave zavisnoš
ć
u geometrijskog oblikovanja raskrsnice sa kružnim tokom i mogu
ć
eg broja saobra
ć
ajnih
nezgoda [7]. Ova istraživanja pokazuju da se najve
ć
i broj nezgoda javlja izme
đ
u vozila u kružnom toku i
vozila koje ulazi u kružni tok. Da bi se ovaj broj sveo na minimum potrebno je geometrijskim oblikovanjem
uticati na smanjenje relativne razlike brzina vozila u kružnom toku i vozila na ulasku u kružni tok.
Maksimalna razlika brzina ne bi trebalo da prelazi 35 km/h [8].
