СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР–MJEСТО

Подручје рада

Здравство и социјална заштита

Образовни профил

: Медицинска сестра - техничар

МАТУРСКИ РАД

ТЕМА:

Обољење панкреаса и лечење

Ученик:

Ментор:

Срећко Шојић проф.др. Професор Доктор

МЈЕСТО, мај 2007. год.

ОБОЉЕЊА ПАНКРЕАСА И ЛЕЧЕЊЕ

Панкреас (гуштерача) је помоћна жлезда система за варење. Он је мек

лобуларан орган, тежак 65 – 160  g, дужине 15 – 25  cm, дебљине 1,5 –
3,5cm.   Панкреас   лежи   у   предњем   парареиалном   и   горњем
ретроперитонеалном   простору   где   се   простире   од   унутрашње   стране
десцедентног дуоденума до хилуса слезине, а прекривен је танким слојем
везивног   ткива.   Околину   панкреаса   чине   променљиве   количине
ретроперитонеалног масног ткива. Панкреас се састоји од четири главна
дела – главе (caput pancreatis), кукастог наставка (procesus uncinatus), тела
(corpus)   и   репа   (cauda   pancreatis).   Панкреасни   канал   (  ductus   wirshung)
почиње у репу и иде према глави панкреаса.  У њега се улица 25 – 30
мањих каналића. Овим каналом панкреасни сок прелази у дуоденум. Ово је
егзокрина функција панкреаса. Под ендокрином функцијом се подразумева
стварање хормона (најважнији је инсулин) који се луче директно у крв.
Дневно   се   излучи   1-4  l  базног   панкреасног   сока   чија   је   функција   да
разблажи и неутралише кисели садржај који долази из желуца и омогући
варење   хране   под   дејством   ензима.   Ензими   се   из   панкреаса   луче   као
проензими, а њихова активација настаје тек у дуоденуму. Лучење ензима је
под   дејством   хормона   холецистокинина   панкреозимина,   а   воде   и
бикарбоната под дејством хормона секретина, који се ослобађају из ћелија
у   дуоденуму.   Основни   ензими   панкреасног   сока   јесу   трипсин   (за
беланчевине), амилаза (за угљене хидрате) и липаза (за масти).

АКУТНА УПАЛА ГУШТЕРАЧЕ

разарају панкреасно ткиво и његову околину. Разарају и ћелијску
мембрану и изазивају протеолизу, едем, масну некрозу, васкуларна
оштећења и коагулациону некрозу.

Клиничка слика:

Клиничка слика акутног панкреатитиса је врло променљива такођи

иде   од   благог   бола   до   врло   тешког   стања   шока.   Болест   почиње   нагло.
Најчешћи симптом је појава слабијег или јачег бола у епигастријуму и у
периумбиликалном делу (око пупка). Бол може бити јак као убод ножем,
који се појасно шири у леђа, због чега болесник постаје немиран и заузима
колено – лакатни положај. Бол се често шири и у груди и доњи абдомен.
Бол је често интензивнији у лежећем положају и болесницима је лакше
када седе и нагну се напред. Повраћање хране, а касније течног садржаја
врло   је   чест   пратећи   симптом.   Јавља   се   и   мука,   надутост   трбуха   због
хипомотилитета   желуца   и   црева.   Физикалним   прегледом   открива   се
црвенило лица, краткотрајна хипертензија или чешће пад крвног притиска
и колапс циркулације. Приликом прегледа установљено је да су пацијенти
уплашени   и   узнемирени.   Често   имају   температуру,   тахикардију   и
хипотензију. Понекад се код њих јавља жутица због компресије завршног
дела заједничког билијарног канала изазвана едемом главе панкреаса. Код
неких се могу видети еритематозни кожни чворићи због субкутане масне
некрозе.   Осетљивост   трбуха   на   палпацију   и   ригидитет   мускулатуре   су
присутни у различитом степену али у поређењу са болом нису нарочито
изражени.   Перисталтика   црева   је   обично   слаба   или   одсутна.   Постоји
изражен   метеоризам,   а   у   горњем   делу   абдомена   може   се   полпирати
панкреасна псеудоциста. У 10 – 20 % пацијената постоји налаз на плућима
патолошки плућни шушњеви при базама, налаз ателектазе или плеуралног
излива, чешће на левој страни. Једва приметна плава обојеност око пупка
(Cullenov   знак)   може   се   видети   као   резултат   хемоперитонеума,   а
плавкастоцрвене мрље на боковима (Turnerov знак) последица су ткивног
катаболизма   хемоглобина.   Ово   су   знаци   некротичког   панкреатитиса.   У
најтежих   болесника   јавља   се   шок   као   последица:   1)   хиповолемије
(повраћање, ексудација крви или плазме у ретроперитонеалну шупљину и
простор), 2) повећаног формирања и ослобађања кининских пептида који
изазивају   вазодилатацију   и   повећану   пермеабилност   крвних   судова,   3)
системских ефеката протеолитичких и липолитичких ензима ослобођених
у циркулацију.

Лабораторијски подаци:

Дијагноза акутног панкреатитиса се најчешће поставља на основу

вредности серумске амилазе. Вредност серумске амилазе три пута већа од
нормалне   практично   потврђује   дијагнозу.   После   48   –   72   часа   ниво
серумске амилазе има тенденцију повратка на нормалну вредност. Ниво
амилазе у серуму и урину може бити повишен и у другим болестима, осим
у акутном панкреатитису. То се односи на друге болести трбушних органа
(перитонитису, инфаркту црева, хроничним болестима јетре) као и порасту
амилазе у реналној инсуфицијенцији, опекотинама, болестима пљувачних
жлезда. Треба нагласити да болесници са ацидозом (артеријски РН мањи
од   7,32)   могу   имати   лажно   повишену   вредност   серумске   амилазе.
Упадљиво повећан ниво амилазе у перитонеалној или плеуралној течности
(већи   од   1500   mmol/l)   користан   је   као   потврда   дијагнозе   акутног
панкреатитиса.   У   акутном   панкреатитису   често   се   уочава   леукоцитоза
(15000   до   20000   леукоцита),   може   се   наћи   хематокрит   већи   од   50%.
Хипергликемија   је   уобичајена   и   зависи   од   више   фактора:   смањеног
ослобађања   инсулина,   повећаног   ослобађања   гликокортикоида   и
катехоламина.   Хипокалцемија   се   налази   у   око   25%   болесника   и   њена
патогенеза   је   нејасна.   Такође   је   значајно   урадити   нативни   рендгенски
преглед трбуха. Овај преглед може да открије калцификоване калкулусе у
пројекцији жучне кесице, хидроаеричне сенке у пределу танког и дебелог
црева као знак перфорације. Ултразвук може да укаже на каменац у жучној
кесици и открива знаке благог едематозно – серозног панкреатитиса и ране
знаке тешког хеморагијско – некротичног облика. Ова метода се користи и
у праћењу болести због откривања компликација као што су псеудоцисте,
апсцеси и флегмоне панкреаса.

Дијагноза:

Сваки озбиљан акутни абдоминални бол или

бол у леђима може да буде последица акутног
панкреатитиса.   Дијагноза   је   најчешће   сигурна
ако се ради о пацијенту који се јавља на преглед
због   тешког   бола   у   трбуху,   праћеног   муком,
повраћањем,   повишеном   температуром,
тахикардијом   а   посебно   повишена   вредност
амилазе   или   липазе   у   серуму,   потврђују
дијагнозу.

У диференцијалној дијагнози треба размотрити следеће болести:

1) перфорације органа, посебно пептичког улкуса

Акутни панкреатитис