Универзитет у Приштини

Економски факултет

Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:

МОНЕТАРНЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Тема:

Квантитативни и квалитативни инструменти

монетарно-кредитне политике

Ментор:

Студент:

Доц. др Данијела Раденковић

Сара Симовић

Косовска Митровица, 2015. год

Садржај:

1. Инструменти монетарне политике................................................................3

1.1 Квантитативни и квалитативни инструменти монетарно кредитне

политике.................................................................................................................5

2. Есконтна стопа као инструмент монетарне политике.................................6

3. Основне поставке теорије дисконтне стопе централне банке.....................8

3.1 Први део теорије дисконтне стопе...........................................................9

3.2 Други део теорије дисконтне стопе........................................................10

4. Фактори ефикасности есконтне стопе и политике........................................11

5. Политика есконтне стопе.................................................................................13

Закључак................................................................................................................17

Литература.............................................................................................................18

Основно питање које се овде поставља јесте: да ли централна банка код нас

треба да уз квантитативну монетарну политику треба да спроводи и квалитативну
монетарну политику? У нашем кредитном систему централна банка спроводи како
квалитативну тако и квантитативну монетарно-кредитну политику, али зу све већу
самосталност, пословних банака у томе. У даљим излагањима поћи ћемо од
претпоставке институционлалних услова који постоје у нашем банкарском и
кредитном систему.

Инструменти монетарно-кредитне политике, који се примењују код нас,

могу се поделити у четири групе:



Регулисање кредитног потенцијала пословних банака од стране централне
банке (регулисање стопе обавезне резерве, регулисање стопе резерве
ликвидности, регулисање кредита Народне банке пословним банкама),



регулисање високе каматне стопе, посебно повећање или смањење есконтне
стопе централне банке,



регулисање услова кредитирања или селективна монетарна политика,



међубанкарски споразуми,



политика „отвореног тржишта“.

1. ЕСКОНТНА СТОПА КАО ИНСТРУМЕНТ

МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Есконтна стопа је један од најзначајнијих инструмената преко кога

централна банка врши монетарну контролу и монетарно управљање у складу са
постављеним циљевима монетарне политике. Есконтна политика (или дисконтна
политика) се састоји у подизању или спуштању каматне стопе по којој централна
банка даје кредите пословним банкама ради деловања на тражњу новца и кредита,
трошкове кредита и кредитни потенцијал банака.

Есконтна политика се не састоји само у оперисању есконтном стопом (по

којој   централна   банка   прима   у   реесконт   од   пословних   банака   менице   и   друге
вредносне папире), већ и цели низ других активности, као: услов реесконта, врсте
пословне активности која се реесконтује, рокови реесконта, проценат реесконта и
др. Есконтном политиком централна банка у ствари одређује цену кредита које
одобрава   пословним   банкама,   било   преко   реесконтних   кредита,   било   других
облика   кредита.   То   је   „званична"   цена   новца   у   привреди   од   које   даље   зависи
висина камата по којој ће посовне банке одобравати кредите својим комитентима.
Регулисањем   каматне   стопе   по   којој   централна   банка   даје   кредите   пословним
банкама   и   преко   тога   каматне   стопе   по   којој   пословне   банке   дају   кредите
комитентима, непосредно се делује на висину тражње кредита и новчани оптицај.
Пратећи   материјално-финансијске   токове   монетарна   власт   сматра   да   је   висина
новца и кредита у привреди достигла ниво који угрожава привредну стабилност, да
прате инфлационе промене, централна банка приступа подизању есконтне стопе,

то значи да долази до поскупљења кредита, због чега настаје опште повећање
каматне стопе у земљи. Последица тога би требала бити да се новац и кредит мање
траже, да се већ узети кредити враћају, ,,да се инвестициони планови одлажу" и
сл.

.Променама у висини есконтне, централна банка настоји деловати на понуду и

тражњу новца на новчаном тржишту и услове који владају на подручју каматне
политике у целом кредитном систему.

Повећање есконтне стопе требало би да аутоматски доведе до смањења

тражње кредита. Супротно наведеном, снижење есконтне стопе треба да доведе до
пораста тражње банкарских кредита. Према томе, када зајмовна цена постане виша
и кредит скупљи треба да дође до контракције кредита, и обрнуто, када зајмовна
цена постане нижа И кредит јефтинији, треба да доде до експанзије кредита.

Повећањем есконтне стопе стварају се неповољни услови за реесконтне

кредите,   тиме   се   делује   на   општу   каматну   стопу   и   тражњу   кредита.   Повећање
каматне   стопе  примењује  се  када  се  на  тржишту   осећа  већа   количина   новца  и
инфлациони   поремећаји.   Супротно   томе,   смањење   ове   каматне   стопе,   треба   да
доведе до повећања новчане тражње и подизање привредне активности   када је
њен пад последица дефлације, односно недостатка новца у привреди. Есконтна
политика,   уз   регулисање   каматне   стопе,   обухвата   и   друге   услове   по   којима
централна   банка   одобрава   реесконтне   кредите   пословним   банкама   (услови
реесконта, рокови, вредносни папин који се узимају у реесконт, плафон реесконта
и др.). То је, дакле, једно комплексно подручје монетарног регулисања које улази и
у подручје деловања других инструмената, а не само оперисање есконтном стопом
у смислу њеног дизања или спуштања.

2. ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ТЕОРИЈЕ ДИСКОНТНЕ

СТОПЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

Теорија дисконтне стопе централне банке може се поделити у два дела.

Први део се односи на деловање дисконтне стопе као инструмента за регулисање
количине новца у оптицају. Други део размарта питање како промене диксонтне
стопе утичу на токове привредне активности и посебно, платни биланс земље. Ти
утицаји остварују се преко промена нивоа  структуре каматних стопа на домаћем
новчаном тржишту. Основна теза теорије дисконтне стопе јесте да ће пораст ове
стопе   (уколико   остали   фактори   остану   непромењени)   дестимулисати   банке   да
позајмљују новчана средства од централне банке, што ће имати за последицу не
само   мањи   обим   креирања   примарног   новца  и  новчане   масе   него  и  повећање
тржишних   каматних   стопа   (и  то   много   више   краткорочних   него   дугорочних).
Повећање тржишних каматних стопа требало би да доведе до смањивања притиска
на агрегатну тражњу и до одговарајућег померања капитала у земљи, с тим да би
унапређење   олатног   биланса   земље   уследило   као   резултанта   ова   два   наведена

Наши привредни субјекти нису осетљиви на промене каматне стопе и далеко веће од 1-2%, колико

се обично мења есконтна стопа.