REZIME
„Uloga revizije u otkrivanju prevara, obmana i nepravilnosti’’ je tema ovog eseja u kom će biti
reči o razvoju revizije kao profesije i poslovanja, njene uloge i značaja za celokupan ekonomski
sistem, a takođe i za kontrolu finansijskih izveštaja i njihovu analizu. Osim ovoga, obrađena tema
ovog eseja će se odnositi i na ulogu revizije u zadovoljavanju potreba poreskih obveznika, odnosno
najšire javnosti, kao i na ulogu revizije u otkrivanju prevarnih radnji kao što su prevare, obmane i
nepravilnosti u finansijskim izveštajima preduzeća. Učiniti pouzdanijim finansijske informacije za
potrebe svetskih tržišta kapitala suštinska je uloga revizije. Takođe, uloga revizora u izveštavanju
tela i organa iz javnog sektora širom sveta sa ciljem sve većeg poverenja najšire javnosti i u rad tih
organa i tela, podjednako je značajna.
Zahtevi za revizijom potiču od zahteva berze, regulative Komisije za trgovinu hartijama od
vrednosti (Securities Exchange Commission - SEC), i generalnog prihvatanja korisnosti mišljenja
nezavisnog revizora u pogledu finansijskog predstavljanja. Odsustvo zakonskih zahteva za
revizijom rezultirala je revizijama u XIX veku koje su bile različite od revizije računa bilansa do
potpunog detaljnog ispitivanja svih računa korporacije. Razvoj računovodstvenog informacionog
sistema je bio pod uticajem razvoja privrede. Naime, računovodstvena teorija i praksa su trebale da
nađu odgovarajuća rešenja za određena pitanja i probleme, koja su nametale promene u privrednom
životu. Isto je bilo i sa revizijom koja se ubraja u širi domen računovodstva. Potreba za ispitivanjem
i proverom računovodstvenih iskaza nije se osećala sve dok su preduzeća bila mala, kao i dok su ih
posedovali i njima upravljali inokosni vlasnici ili ortaci.
KLJUČNE REČI
Nezavisna revizija
Objektivni finansijski izveštaji
Bonitetni sistemi
Istinite informacije
Pouzdane finansijske informacije
Donošenje ekonomskih odluka bez straha
Otkrivanje prevara
Verifikovanje tačnosti finansijskih izveštaja
UVOD
U eseju na temu „Uloga revizije u otkrivanju obmana, prevara i nepravilnosti“ zadatak nam je
da utvrdimo koja je uloga revizije u borbi protiv rastućeg broja računovodstvenih prevara, obmana i
nepravilnosti sa kojima se susreće današnje finansijsko i poslovno okruženje, kako one utiču na
privredni razvoj i socijalno stanje.
U prvom poglavlju govorićemo o genezi uloge i značaja revizije. Naime, u savremenim
uslovima poslovanja u svakom društveno-ekonomskom sistemu, bez obzira na vladajuće svojinske
oblike prisutna je potreba za nezavisnom revizijom računovodstvenih iskaza. Uloga i značaj revizije
se menjao kroz razvoj privrede, a korak sa savremenim uslovima privređivanja je moguće uhvatiti
samo ako društvo pokaže realnu volju i želju za istinskim i poštenim računovodstvenim
informisanjem zainteresovanih korisnika. Ova potreba za revizijom finansijskih izveštaja, odnosno
potreba za ispitivanjem i proverom računovodstvenih iskaza nije se osećala sve dok su preduzeća
bila mala, kao i dok su ih posedovali i njima upravljali inokosni vlasnici ili ortaci. Osim potrebe za
revizijom, u ovom poglavlju govorićemo i o ekspanziji finansijske revizije, njenom razvoju od
potpunog nerazumevanja revizorske profesije 1900-tih godine, preko uvođenja pravilnika
poslovanja 1917. godine, pa sve do današnjeg poimanja, zadatka i uloge revizorske profesije.
U drugom poglavlju ćemo govoriti o ulozi revizije u zadovoljavanju potreba poreskih obveznika
odnosno najšire javnosti. Početkom XXI veka, glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da
zadovolje jeste upravo najšira javnost. Naime, u dosadašnjem periodu skoro isključivo je bilo
potencirano zadovoljavanje potreba menadžmenta i akcionara u reviziji privatnog sektora. Potrebe
ostalih, ne manje brojnih, interesnih grupa u društvu su veoma malo bile naglašavane. Korisnici koji
čitaju finansijske izveštaje primarno očekuju da te informacije budu tačne, iako je poznata činjenica
da finansijski izveštaji ne mogu da budu apsolutno tačni zato što su velikim delom zasnovani na
proceni. Ono što najšira javnost očekuje od finansijskih i drugih informacija koje su objavljene u
finansijskim izveštajima, jeste da ne budu obmanjive, odnosno da prioritetna dužnost revizora bude
u obaveštavanju korisnika finansijskih izveštaja da li je to zaista tako ili nije. Dakle, u ovom
poglavlju ćemo analizirati koliko je zapravo važna revizorska profesija pre i danas, kao i njen uticaj
na sačinjavanje neobmanjivih i istinitih finansijskih izveštaja, kao smernice za ekonomske odluke
poreskih obveznika, odnosno najšire javnosti.
U poslednjem, trećem, poglavlju ćemo detaljno analizirati ulogu revizije u otkrivanju prevarnih
radnji, odnosno prevara, obmana i nepravilnosti. Kao što je već rečeno današnje finansijsko i
poslovno okruženje se suočava sa brojnim opasnostima koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku
stabilnost svetske privrede. Vrednost poslova kao što su pranje novca, korupcije, poreske utaje, crni
fondovi i ostale prevarne aktivnosti procenjuju se danas na 1.000 milijardi američkih dolara, što čini
3 do 5% svetskog društvenog proizvoda. U raznim oblicima prevare se manje-više, javljaju kod
većine preduzeća ili banaka, a sedam uzroka za najučestalijih prevara na koje revizija mora da
obrati pažnju su: ekonomski ciklusi, neadekvatni kontrolni sistemi, korporativne reorganizacije,
trend zaposlenosti, korporativni pritisci, tehnološki napredak i industrijske relacije. Upravo zato,
uloga i značaj revizije u suzbijanju prevarnih radnji je od velikog značaja.
2
počeli da primaju revizorske izveštaje. Međutim, u to vreme vladalo je verovanje da revizorski
izveštaj predstavlja garanciju ažurnosti finansijskih izveštaja, odnosno nerazumevanje značaja rada
revizora postojalo je kod većine novih akcionara, kao i među poslovnim ljudima i bankarima.
Premda se brzo nakon Prvog svetskog rata američka računovodstvena profesija razvila, Odbor
federalnih rezervi je 1917. godine objavio uputstva o načinu vršenja revizije bilansa, u svom
časopisu Federal Reserve Bulletin. Ovo tehničko uputstvo bilo je prvo od mnogih koje će ta struka
izdati tokom XX veka.
Ovlašćene javne računovođe su
tokom XX veka s svoje izveštaje sastavljale uz malo formalnog
vođenja. Revizorska profesija je ipak tokom poslednjih 50 godina brzo razvila zajednički jezik za
izveštaje kroz AICPA, koji je danas tako dobro razvijen da revizorsko izveštavanje nije više vežba
iz pisanja, već je to proces odlučivanja.
Institutu ovlašćenih revizora Škotske dato je (1854. godine), prvo kraljevsko ovlašćenje, jednoj
profesionalnoj organizaciji ovlašćenih revizora. Sledi Institut ovlašćenih računovođa u Engleskoj i
Velsu (1887. godine), kao i Institut ovlašćenih računovođa u Irskoj (1888. godine).
Kolevka računovodstvene revizije je Velika Britanija, zemlja koja je prva u svetu krenula
putem industrijskog razvoja. Za Ujedinjeno Kraljevstvo vezuje se nastanak jednog novog
društveno-ekonomskog sistema u svetskim razmerama, pa samim tim i jednog novog finansijskog
sistema. Ostale zemlje su sledile primer Velike Britanije u svim domenima novog sistema, pa tako i
u pogledu institucije finansijske revizije.
Sa svojom aktivnošću finansijska revizija, posmatrano hronološki, u ostalim zemljama
započinje, i to: 1881. godine u Francuskoj; 1885. godine u Australiji; 1895. godine u Holandiji;
1896. godine u Nemačkoj; 1899. u Švedskoj; 1903. godine u Belgiji; 1904. godine u Austriji; 1909.
godine u Danskoj; 1911. godine u Finskoj; 1916. godine u Švajcarskoj i 1917. godine u Japanu.
Na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih
godišnjih finansijskih izveštaja uticalo je nekoliko okolnosti. U prvom redu, u Ujedinjenom
Kraljevstvu, ekonomskoj velesili XIX i početkom XX veka, u vlasništvu pojedinaca, kao i privatno-
pravnih lica, nalazilo se obilje kapitala, što je iniciralo razvitak različitih oblika akcionarskih
društava, kao i drugih oblika društva sa ograničenom odgovornošću.
Porast veličine preduzeća, kao i potiskivanje preduzeća sa neograničenom odgovornošću,
preduzećima sa ograničenom odgovornošću, vodilo je sve češćem odvajanju vlasništva od
operativne kontrole nad poslovanjem.
Inicijativu firmi za implementacijom nezavisne profesionalne revizije u privrednu praksu,
snažno su podržale i berze efekata, s ciljem obezbeđivanja adekvatnog kvaliteta hartija od
vrednosti, kojima dopuštaju kotiranje. U takvim okolnostima, državno uplitanje je bilo regulativnog
karaktera, odnosno svodilo se na obavezivanje pojedinih najznačajnijih kategorija subjekta
privređivanja da, pre podnošenja njihovih godišnjih finansijskih iskaza na usvajanje skupštini
akcionara, moraju izvršiti njihovu reviziju.
4
Cilj je bio obezbediti vrhunski stručnu i potpuno nezavisnu verifikaciju računovodstvenih
iskaza, odnosno dati odgovor na pitanje, da li i u kojoj meri godišnji računi zadovoljavaju zahteve
istinitog i poštenog računovodstvenog informisanja svih potencijalnih interesenata.
U kontinentalnoj Evropi, naročito u Nemačkoj bio je drugačiji pristup reviziji, koji je poticao
uglavnom iz različitog finansiranja dugoročnih imobilizacija preduzeća i u ulozi banaka.
Mobilisanje neophodnih novčanih sredstava, namenjenih finansiranju velikih dugoročnih
imobilizacija izazvanih brzim razvojem tehnike, tehnologije i nauke, odvijao se uglavnom
posredstvom banaka i uz pomoć države. To je imalo za posledicu neophodnost zaštite interesa
raznih kategorija deponenata banaka, a potom i samih banaka u odnosu na one koje su finansirali.
Ostali interesi koji su tipični za razvijenu privredu mogli su doći do izražaja tek posle toga.
Tokom razvoja privrede menja se i uloga revizije. U vreme nastanka revizije, prema navodima u
engleskoj literaturi, prevashodna uloga revizije primamo se odnosila se na otkrivanje prevara i
grešaka. Pored pomenute primame uloge, početkom XX veka, javlja se i uloga vezana za
verifikaciju tačnosti računovodstvenih evidencija (sekundarni cilj revizije).
Nakon 1940. godine došlo je do vrlo krupnih promena u shvatanju ciljeva revizije. U
pomenutom periodu primarna svrha i uloga revizije postaje i ostaje, sve do današnjih dana,
atestiranje kredi
biliteta (pouzdanosti) finansijskih izveštaja
. Saglasno navedenom, ističe se u
Međunarodnim standardima revizije da je cilj revizije računovodstvenih iskaza da omogući
nezavisnom revizoru da izrazi svoje mišljenje o tome, da li su, po svim suštinskim pitanjima,
računovodstveni izveštaji sastavljeni u skladu sa utvrđenim okvirom za finansijsko izveštavanje.
Ipak u poslednje vreme, pomenuti tradicionalni pristup (koji bazira na atestiranju podataka
sadržanih u računovodstvenim izveštajima), postaje manje relevantan, jer nije u stanju obezbediti
podatke koji anticipiraju poslovne događaje i promene i koji se mogu koristiti kao osnova za
efikasno odlučivanje. Otuda da bi se, u tržišnim uslovima poslovanja, udovoljio zahtevima
savremenih klijenata, kao i raznih drugih interesenata računovodstvenih informacija (za mnogo više
od onoga što nude istorijski podaci u pomenutim izveštajima), preostaje potreba da se revizija
redefiniše, revitalizuje i prilagodi promenama do kojih dolazi u kompleksnom I poslovnom
okruženju.
Neki od mogućih pravaca za dalji razvoj revizije će biti baziran na proširenju postojeće
verifikacione uloge revizije.
2. ULOGA REVIZIJE U ZADOVOLJAVANJU POTREBA PORESKIH
OBVEZNIKA ODNOSNO NAJŠRE JAVNOSTI
Na početku XXI veka, glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje jeste najšira
javnost. Naime, u dosadašnjem periodu skoro isključivo je bilo potencirano zadovoljavanje potreba
menadžmenta i akcionara u reviziji privatnog sektora. Potrebe ostalih, ne manje brojnih, interesnih
grupa u društvu su veoma malo bile naglašavane.
Učiniti pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala suštinska je uloga
revizije. Takođe, uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta sa ciljem
sve većeg poverenja najšire javnosti i u rad tih organa i tela, podjednako je značajna.
5
