Visoka škola strukovnih sudija za vaspitače “Mihailo Palov” Vršac
Učenje i razvoj dece predškolskog uzrasta
Seminarski rad
Student: Profesor:
Dr. Tanja Nedimović
Vršac, 2015
S A D R Ž A J
1. Šta je učenje ?....................................................................................3.
2. Šta je razvoj ?....................................................................................5.
3. Učenje u ranom uzrastu.....................................................................7.
3.1 Učenje na mlađem uzrastu od 3 do 4 g.............................................7.
3.2 Uzrast od 4 do 5 g.............................................................................7.
3.3 Uzrast od 5 do 6 g.............................................................................8.
3.4 Pripremno predškolski uzrast............................................................9.
4. Vaspitni stavovi i njihov uticaj na učenje i razvoj dece .....................9.
5. Literatura..........................................................................................12.
2
Učenje po modelu
ili učenje posmatranjem:“Učenje na tuđoj koži“ podrazumeva
usvajanje ponašanja na osnovu posmatranja i oponašanja nekog uzor, koje nepoželjne u
odeđenoj situaciji ( npr. dete vidi da neko dobija nagradu za neko ponašanje, pa i samo
počinje da se tako ponaša). Identifikaciju i imitaciju kada osoba usvaja određena
ponašanja zbog toga što ceni ili voli osobu koja ga ispoljava( npr. deca se identifikuju sa
roditeljima ili imitiraju popularne ličnosti). Učenje koje u sebi sadrži više kognitine
procese,poput rešavanja problema, nazivano učenje uviđajem. Nemački psiholog Keler je
vršio istraživanje na šimpanzi. Kavez u kome se ona nalazila stavio je jedan štap a ispred
kaveza je stavio bananu, dovoljno daleko da je majmun nije mogao dohvatiti. Posle
izvesnog vremena, šimpanza je uvidela da uspomoć štapa može dohvatiti bananu što je i
učinila (Radonjić S. 1985; Biro, Nedimović 2014).
Učenje uviđanjem
predstavlja vezu između određenih reakcija(ponašanja) i situacija se
uspostavlja na osnovu mišljenja (inteligencije), odnosno zbog toga što onaj ko uči shvata
da je to odgovarajuća reakcija (ponašanje) u toj situaciji da dovodi do rešenja (Radonjić
S. 1985 ).
Kao što vidimo sposobnost u učenja nije samo ljudskog roda. Mnoge životinjske vrste
imaju sposobnost učenja. Ono po čemu je ljudska vrsta specifična jeste sposobnost
usvajanja (učenja) jezika.
Jezik nam omogućava komunikaciju, mišljenje, rezonovanje, čuvanje velike količine
informacija i pristup do njih, pamćenje prošlosti i planiranje budućnosti.
Pojam učenja ne vezujemo samo za školu i školsko učenje već ga posmatramo u mnogo
većem kontekstu u odnosu na „učenje za školu“ npr. dete jaslenog uzrasta uči da hoda,uči
da govori,uči da koristiu nošu,uči šta sme a šta ne, dok dete predškolskog uzrasta npr.uči
da vezuje pertle i zakopčava dugmad, uči da bude samostalno u obavljanju kulturno-
higjenskih navika, uči boje i oblike, usvaja pesmice za priredbu, uči brojeve i pojam o
relaciji u prostoru (gore-dole; levo –desno; napred- nazad), uči da vozi biciklu ,rolere,
trotinet...
Iz ovog zaključujemo da rano detinstvo je perijod najitezivnijeg rasta i razvoja i period sa
mnogo učenja, čak možda više nego u bilo kom perijodu života. Učenje, dakle ne počinje
sa polaskom u školu. Već u predskolskoj ustanovi dete postaje „ stručnjak za učenje“.
Karakteristike učenja su da je ono svesan, namerna, cilju usmerena aktivnost; da je cilj te
4
