MENADZMENT
OVLASCENJA I DELEGIRANJE U ORGANIZACIJI
1 OVLAŠĆENJA I MOĆ
1
2 POJMOVI LINIJSKOGA I ŠTABNOGA
1
2.1 Priroda linijskih i štabnih odnosa
2
2.2 Linijsko i štabno kao odnosi ili kao organizaciona podela?
3
3 FUNKCIONISANJE OVLAŠĆENJA
3
3.1 Delegiranje funkcionalnog ovlašćenja
4
4 DECENTRALIZACIJA OVLAŠĆENJA
5
4.1 Priroda decentralizacije
5
4.2 Različite vrste centralizacij
6
5 DELEGIRANJE OVLAŠĆENJA
6
5.1 Kako se delegiraju ovlašćenja
6
5.2 Podeljenost ovlašćenja
7
5.3 Vraćanje delegiranog ovlašćenja
7
6 VEŠTINA DELEGIRANJA
7
6.1 Lični stavovi prema delegiranju
8
7 Smernice za prevazilaženje slabog delegiranja
9
8
ČINIOCI KOJI ODREĐUJU STEPEN DECENTRALIZACIJE OVLAŠĆENJA
10
8.1 Troškovi odluke
10
8.2 Želja za ujednačenom primenom poslovne politike
11
8.3 Veličina i vrsta organizacije
11
8.4 Istorija i kultura preduzeća
12
8.5 Filozofija vrhovnih rukovodilaca
12
8.6 Želja za nezavisnošću
13
8.7 Potreban broj menadžera
13
8.8 Tehničke kontrole
14
8.9 Decentralizovano poslovanje
14
8.10 Dinamika preduzeća: brzina primene
15
8.11 Uticaji okruženja
15
1 OVLAŠĆENJA I MOĆ
Bitno je ustanoviti pre ovlašćenja u organizaciji, razliku između ovlašćenja i moći. “Moć, pojam
mnogo širi od ovlašćenja, je sposobnost pojedinaca ili grupa da podstaknu ili utiču na verovanja ili
delovanja drugih pojedinaca ili grupa.”
2
“Ovlašćenje u organizaciji je pravo koje pripada nekom
položaju da po nahođenju donosi odluke koje imaju uticaja na druge. Naravno, to jeste jedna vrsta
moći, ali moći u organizacionom okviru.”
3
Legitimna moć
se normalno javlja s položajem i proizlazi iz našeg kulturnog sistema prava,
obaveza i dužnosti, na osnovu kojeg ljudi prihvataju "položaj" kao "legitiman". U privatnom
preduzeću, ovlašćenje položaja nastaje prvenstveno iz društvene institucije ("grupe prava”)
privatnog vlasništva. U delovanju države, ta se ovlašćenja zasnivaju na instituciji predstavničke
vlasti. Saobraćajni policajac koji vam uruči prijavu za prekršaj ima moć da to učini jer imamo
sistem predstavničke vlasti u kojem smo izabrali zastupnike da stvaraju zakone i osiguraju njihovo
sprovođenje.
Moć može takođe da proizlazi iz stručnosti osobe ili grupe. To je moć znanja. Lekari, pravnici i
univerzitetski profesori mogu da imatju znatan uticaj na druge jer su cenjeni zbog svojih posebnih
znanja. Moć takođe može da počiva na ugledu, to jest, na uticaju koji ljudi ili grupe mogu da
ostvare zbog toga što drugi veruju u njih i njihove ideje. Tako je Martin Luter King imao vrlo malo
legitimne moći ali je snagom svoje ličnosti, svojim idejama i svojom sposobnošću javnog govora,
snažno uticao na ponašanje mnogih ljudi. Slična bi mogla da bude moć filmske zvezde ili ratnog
junaka.
Pored toga, moć proizilazi iz okolnosti da neki ljudi mogu da nagrađuju. Kupoprodajni zastupnici,
s malom moći položaja, mogu da imaju veliki uticaj zbog mogućnosti da ubrzaju ili uspore
isporuku neophodnog rezervnog dela. Isto tako, univerzitetski profesori imaju veliku moć
nagrađivanja; oni mogu da daju ili ne daju visoku ocenu.
Dalja vrsta moći je moć prisile. Iako je usko povezana s moći nagrađivanja i obično proizlazi iz
legitimne moći, to je moć kažnjavanja, bilo otpuštanjem podređenog, bilo odbijanjem zaslužene
povišice.
Iako organizaciona ovlašćenja jesu moć odlučivanja po nahođenju, ona gotovo uvek proizilaze iz
moći položaja, legitimne moći. Kad ljudi govore o ovlašćenjima u menedžerskim okvirima, oni
obično imaju u vidu moć položaja. Drugi su pak činioci na primer ukupnost ličnih svojstava i stil
ophođenja s ljudima, elementi vodstva.
2 POJMOVI LINIJSKOGA I ŠTABNOGA
2
Majkl Kord: “
Moć”
, dosije Salijeri Beograd 1992.
3
Zvonko Sajfert
:
Menadžment proizvodnje i poslovanja
, Tehnički Fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1999.
Velika su razilaženja nastala, i u literaturi i među menedžerima, oko značenja pojmova "linijskoga"
i "štabnoga”. Zbog toga verojatno nema područja u menedžmentu koje bi stvaralo više poteškoća,
trvenja i gubitka na vremenu i efikasnosti. Međutim, linijski i štabni odnosi su važni kao način
života u organizaciji, a odnosi ovlašćenja pripadnika organizacije utiču na poslovanje preduzeća.
Po jednom široko prihvaćenom shvatanju linijskog i štabnog smatra se da su linijske one funkcije
koje imaju direktan uticaj na postizanje ciljeva preduzeća. S druge strane, štabne funkcije su one
koje pomažu linijskom osoblju da što efinasnije radi na postizanju tih ciljeva. Ljudi koji prihvataju
to shvatanje gotovo uvek svrstavaju proizvodnju i prodaju (i ponekad finansije) u linijske funkcije,
a nabavku, računovodstvo, kadrovske poslove, održavanje pogona i kontrolu kvaliteta u štabne
funkcije.
Nesporazumi koji nastaju iz takvog shvatanja odmah su vidljivi. Tvrdi se na primer da nabavka
samo pomaže pri postizanju glavnih ciljeva preduzeća jer, za razliku od proizvodnih delova kao što
su bojenje ili sastavljanje delova, ona nije direktno neophodna. Da li je za postizanje ciljeva
preduzeća nabavka zaista malo manje neophodna nego proizvodni delovi? Zar kompanija ne bi
mogla da nagomila obojene ili sastavljene delove i da bude neko vreme obezbeđenih sa tim
delovima, baš kao što bi neko vreme mogla i bez nabavke? Zar se ne bi moglo postaviti isto pitanje
i za druge takozvana štabna odelenja i odelenja usluga kao što su računovodstvo, kadrovsko
odelenje i održavanje pogona? Verovatno nema ničega što bi moglo potpunije da zaustavi
zadovoljavajuću proizvodnju i prodaju većine proizvedenih dobara od nedostatka kontrole
kvaliteta.
2.1 Priroda linijskih i štabnih odnosa
Preciznije i logički ispravno je shvatanje linijskog i štabnog da se u oba slučaja radi naprosto o
odnosima. “Linijska ovlašćenja daju nadređenome područje ovlašćenja nad podređenim.”-
(Smatra
se da smanjivanjem formalnog ovlašćenja, ono mora da bude povećano uticajem.) – “Ona postoje
u svim organizacijama kao neprekidna lestvica ili niz stepenica.”
4
Prema tome, postoji skalarno
načelo u organizaciji: što je jasnija linija ovlašćenja od najvišeg položaja u upravi preduzeća do
svakog podređenog položaja, to će jasnija biti odgovornost za donošenje odluka i to efikasnija
komunikacija u okviru organizacije. U mnogim velikim preduzećima ta lestvica je duga i složena
ali, čak i u najmanjima, sama činjenica organizacije uvodi skalarno načelo.
Prema tome, iz skalarnog načela postaje očigledno da su linijska ovlašćenja odnos u kojem
nadređeni direktno nadgleda podređenog - odnos ovlašćenja u direktnoj liniji ili lestvici.
4
Jerome Wilkenfeld:
“
Managing Staff Functions In A Large Company”
, Management Review (Jun), 1996. str. 41-
44
