континуирани пад вредности новца. Ради се о једној макроекономској појави која јако брзо
разори куповну моћ становништва и често се карактерише као негативна појава у друштву.
Треба напоменути да је сам појам инфлације различито схватан кроз своју историјско – развојну
компоненту, као и да постоји више стручњака који формирају сопствену дефиницију инфлације
те да из тог разлога постоји више дефиниција.

Основна карактеристика данашње инфлације је њена

1. универзалност,

2. трајност и

3. моћ брзог преношења и ширења.

Насупрот појму инфлације , постоји дефлација која се карактерише као феномен општег

пада цена добара и услуга, који се манифестује кроз раст куповне моћи националне валуте.
Наравно, ова појава је доста ређа од инфлације и карактеристична је за време јаке рецесије

Стагфлација је други појам и феномен којим се објашњава специфичан однос између

инфлације и незапослености. Стагфлација је дуготрајна фаза привредног циклуса у којој се
инфлација јавља упоредно са веома ниским стопама реалног раста производње у условима
недовољне запослености производних чинилаца.

Европска централна банка сматра да је инфлација нешто испод 2% подношљива, а

Народна банка Србије сваке године обећавада ће инфлација бити једноцифрена, што се ретко
догоди. Међутим, последњих деценија, према мерилима централних банака, инфлација од 2% се
сматра не само подношљивом, него и нормалном. Када мало боље размислимо, то и није баш
нормално, с обзиром на чињеницу да ценовна стабилност постоји само ако се општи ниво цена
креће око 0%.

С друге стране, званичници често инфлацију тумаче као вишу силу, као да они и нису

заслужни за њено постојање.

3 ВРСТЕ ИНФЛАЦИЈЕ

Рецесија подразумева вишемесечни период пада производње и раста незапослености радне снаге и производних

капацитета – Исто, стр. 177.

Исто, стр. 192.

Постоје три врсте инфлације:

умерена инфлација

- подразумева лагани раст цена. углавном су то

једноцифрене годишње стопе инфлације које нису од великог
значаја па их становништво готово да и не примећује. Обично
настаје услед блаже експанзије кредита, мањих буџетских дефицита
или значајнијег прилива стране валуте. Манифестује се у општем
порасту цена, приближно 2-5 одсто годишње.

Кад су цене релативно стабилне, људи имају поверење у новац и
чувају га. Људи резонују: новац је једнако вредан данас и готово
исто вредан за годину дана, па се исплати чувати новац.

галопирајућа инфлација

- представља двоцифрену или троцифрену

инфлацију, у распону од 10 или до 120% на годину дана.

Галопирајућа инфлација  може уништити целу привреду и оборити
Владу.  Већина   влада   и   институција   програмирају   циљану   стопу
инфлације од  1-3%, а у Србији, 2008. године, програмирана је стопа
инфлације   испод   9%,   уместо   нулте   стопе   инфлације   као   ознаке
висине   стабилности   цена.  Инфлација   у   јануару   2016.   године   је
износила   2,4%,   док   је   циљана   инфлација   била   4,0

1,5 према

статистикама Народне банке Србије. Данас, према информацијама
Народне банке Србије, међугодишњи раст инфлације у процентима
износи 0,6% за март месец, доксе циљана инфлација кретала у
распону

4,0±1,5 одсто.

Уколико се овај облик инфлације појави у току рецесије, назива се
рецесиона инфлација.

хиперинфлација

– данас не постоји општеприхваћена дефиниција за

ову појаву, међутим, можемо је објаснити као инфлацију која је
потпуно ван сваке контроле, односно као стање када цене веома брзо
расту док валута губи своју вредност.

Људи новац одбацују попут врућег кромпира, пре него што их опече
губитак његове вредности.

У земљама попут Немачке и Аустрије, за време хиперинфлације,
индекс раста цена био је идентичан индексу раста количине новца у
оптицају.

Милан Р. Милановић,

Основи економије,

Мегатренд Универзитет, Београд 2007, стр. 192.