1) dr Miodrag Lazi , Univerzitet u Kragujevcu, Mašinski fakultet Kragujevac, mail: [email protected]
*) Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu 035033 - Održivi razvoj tehnologija i opreme za
reciklažu motornih vozila koga finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije
ŠEST SIGMA - METODOLOGIJA UNAPRE ENJA KVALITETA *
SIX SIGMA – METODOLOGY FOR QUALITY IMPROVEMENT
dr Miodrag Lazi
1)
Rezime: Od devedesetih godina XX veka sve šire se primenjuje popularni metod sa skromnim
nazivom „šest sigma“. Kao modni hit metod se koristi za unapre enje kvaliteta proizvoda i
poslovanja kompanija. Metod nosi razli ite atribute poput: magija i filozofija kvaliteta, put ka
hramu biznisa, vizija koja stremi savršenstvu itd.
U radu je prikazana suština, filozofija i metodologija koncepta „šest sigma“. Kroz prikaz
metodologije stvara se odgovor na pitanje: zašto je koncepcija „šest sigma“ metodologija
unapre enja kvaliteta? Rad ukazuje i na mogu nosti primene programskog paketa Statistica -
modul Industrijska statistika i šest sigma opcija Šest sigma (DMAIC). Modul sadrži osnovne faze
primene metodologije šest sigma (ciklus DMAIC). Na prakti nom primeru obrade rukavca vratila
su ilustrovane neke mogu nosti paketa i izlazni rezultati.
Klju ne re i: Šest sigma, Metodologija unapre enja kvaliteta, DMAIC ciklus, Industrijska
statistika i šest sigma
Abstract: Since 90’s of the last century, the popular method with humble name ”six sigma” has
been more and more in the use. As the trend this method has been used for improvement of quality
of products and business in enterprises. Method is accompanied with different attributes such as
magic and philosophy of the quality, road to the temple of the business, vision for perfection etc.
This paper presents essence, philosophy and method of ”six sigma” concept. Through
presentation of the methodology we came to the answer: why the concept of ”six sigma” is
methodology for quality improvement. Paper also points, on possible implementation of software
Statistic - module Industrial statistic and six sigma option six sigma (DMAIC). Module contains
the basic phases of implementation of six sigma methodology (cycle DMAIC). On practical
example some of the features of the software are demonstrated.
Key words: Six sigma, Methodology for quality improvement, DMAIC cycle, Industrial statistics
and six sigma
1. UVOD
Od sredine XX veka u procesu proizvodnje se
primenjuju dostignu a menadžmenta, nove
moderne nauke ozna ene kao modni hit. Ta veoma
mlada nauka ukazuje na ogroman broj razli itih
pravaca unapre enja poslovanja kompanija i
kvaliteta proizvoda, gde svaki od pravaca obe ava
procvat i uspeh u biznisu. Me u modernim i
modnim pravcima, nastalim poslednjih deset
godina XX veka, isti e se i popularni metod sa
skromnim nazivom „
šest sigma“.
Šest sigma je unapre enje biznisa zasnovano
na pronalaženju i eliminisanju grešaka i uzroka
pojave grešaka ili defekata u biznisu (procesima),
usredsre ivanjem pažnje na izlazne parametre,
kriti no važne za kupca ili korisnika. Šest sigma je
strategijski prilaz za sve procese, proizvode i
kompanije. Prilaz je prva razvila kompanija
Motorola,
iji su proizvodi poznati kao tržna
marka (brend). Trend sve ve e primene metoda 6
sigma izazvan je ekonomskim dostignu ima
Motorole.
Kompanija
Allied Signal
je ukazala na efekat
od 800 miliona dolara, ostvaren od 1995. - 1997.
na ra un usavršavanja po principima šest sigma.
Kompanija
General Electrik (GE)
je, u tre em
kvartalu 1997., ostvarila efekat od oko 600 miliona
dolara (pove anje sa 13,8 % na 14,5 %), isklju ivo
zahvaljuju i inicijativi šest sigma. Kratka
informacija pokazuje da je metod šest sigma,
kompaniji
GE
, u 1999. obezbedio efekat više od 2
milijarde dolara. Zato kompanija
GE
kaže da je
šest sigma vizija kvaliteta
izražena kroz svega 3,4
defekta na milion mogu nosti za svaku
proizvodnju ili uslugu. Primena metodologije i
koncepta 6
pokazala je tesnu povezanost i sa
finansijskim rezultatima rada kompanija. Prema
tim rezultatima kompanije se, u svetskim
razmerama, i razvrstavaju na
svetsku klasu, srednju
klasu
i
nekonkurentne (tabela 1).
A-214
Tabela 1: Uticaj sposobnosti procesa na konkurentnu sposobnost kompanija
Granice odstupanja
Broj defekata na milion
Cena niskog kvaliteta
Nivo konkurentnosti
6
3,4
< 10 % P
Svetska klasa
5
233
10 - 15% P
4
6.210
15 - 20% P
Srednja klasa
3
66.680
20 - 30% P
2
308.700
30 - 40% P
Nekonkurentna
1
697.700
Napomena:
P - obim prodaje
Slika 1. Rasipanje procesa i pomeranje centra rasipanja
2. SUŠTINA KONCEPTA ŠEST SIGMA
Osnovu sistema kvaliteta 6 sigma ini ocena
odstupanja stvarnih pokazatelja procesa od krive
normalne raspodele odstupanja. Kada se ovi ili oni
pokazatelji procesa nalaze u odre enim granicama
odstupanja, kvalitet procesa je visok. Jedinica
odstupanja, u statisti kom smislu, je „
sigma“.
Uo ljivi efekat se postiže pri odstupanju ne ve em
od 4,5 sigma. U tom slu aju broj defekata na
milion jedinica je 3,4, ako su procesi stabilni. Zato
je cilj svih kompanija ostvariti sve procese tako da
svi parametri svakog procesa imaju vrednost
indeksa preciznosti (potencijala) C
p
= 2 ili ve i. Na
slici 1
tom uslovu odgovara centralna kriva.
Pri ispunjanju tog uslova u procesima
proizvodnje se javlja manje od 3,4 defekta na
milion proizvoda
(dpm - tabela 2 i slika 2).
Strogo
re eno, ove dve cifre ne odgovaraju jedna drugoj,
jer C
p
= 2 ukazuje na nivo defektnosti od 2 promila
(2 defekta na milijardu proizvoda). Nesklad se
objašnjava injenicom da, u granicama 6
dolazi
do pomeranje centra raspodele za ± 1,5
(slika 1)
u jednu ili drugu stranu. Veli ina 1,5
je rezultat
prirodne nestabilnosti procesa. Znaju i to
Motorola
je na samom po etku postavila cilj da
nivo rasipanja procesa, i pri nekontrolisanom
položaju centra rasipanja, obezbedi vrednost
indeksa C
pk
minimalno 1,5. Prema stru njacima
kompanije
GE (General Electric)
osnovna ideja
prilaza je sadržana u injenici da su „
... korisnici
proizvoda osetljivi na rasipanje, a ne na srednju
vrednost (centar ili metu)“
.
Tabela 2: Nivo defektnosti centriranih i pomerenih procesa
Granice
odstupanja
Centriran proces
Pomeren proces za ± 1,5
Cp
verovatno a
dpm
verovatno a
dpm
Cpk
±
68,27
317.300
30,23
697.700
0,33
± 2
95,45
45.500
69,13
308.700
0,17
0,67
± 3
99,73
2.700
93,32
66.680
0,50
1
± 4
99,9937
63
99,379
6.210
0,83
1,33
± 5
99,999943
0,57
99,9767
233
1,17
1,67
± 6
99,9999998
0,002
99,99966
3,4
1,5
2
