ГИМНАЗИЈА И ССШ „ПЕТАР КОЧИЋ“

ЗВОРНИК

МАТУРСКИ РАД

Тема: 

Кредити, појам и подела

Из предмета:

Монетарна економија и банкарство

                                                                                                                     УЧЕНИК:

  

  

ЗВОРНИК, 2017.

1

ГИМНАЗИЈА И ССШ „ПЕТАР КОЧИЋ“

ЗВОРНИК

КРЕДИТИ, ПОЈАМ И ПОДЕЛА

- МАТУРСКИ РАД -

          

ПРОФЕСОР:

                                                                                                   

УЧЕНИК:

  

  

ЗВОРНИК, 2017.

background image

3

1. УВОД

Кредит је једна од најзначајнијих банкарских послова, како данас тако и у прошлости. У 
условима   када   банке   нису   ни   постојале,   кредитним   пословима,   односно   пословима 
позајмљивања   новца   уз   наплату   камате,   бавиле   су   се   разне   институције   које   су   биле 
претече савремених банака. Процедура одобравања кредита, њихова структура, намена, 
начин отплате, рокови враћања, заштита од ризика итд. Временом су мењали своје облике 
уз постепено усавршавање. Многе државе су позајмљивале новац спремајући се за ратове, 
обнављајући   своје   ратом   разорене   привреде,   градећи   капиталне   инвестиционе   и 
инфраструктурне пројекте. С друге стране, појединци су позајмљивали новац са жељом да 
развијају своје привредне подухвате и да обезбеде разна потрошна добра.

У   историјским   епохама   које   су   претходиле   тржишној   производњи   кредит   је   имао 
натурални карактер, јер се давао и враћао углавном у роби. Са појавом робно-новчаних 
односа  кредит   добија   економски   карактер.   У   робовласништву   и   феудализму   кредит   се 
јављао у виду зеленашких зајмова који су се користили за куповину потрошне робе и 
плаћање   разних   дажбина.   У   капиталистичким   условима   производње   новац   који   се 
позајмљује у облику кредита више не функционише самостално и ван производње, јер 
кредит   у   земљама   тржишне   економије   нема   искључиво   потрошачки   карактер,   већ   се 
првенствено   употребљава   за   проширење   производње,   мада   се   делимично   даје   и   у 
потрошачке сврхе, и то пре свега да се роба лакше реализује и смање залихе непродатих 
производа.   “У   савременим   условима   кредит   се   најчешће   изражава,   настаје   и   гаси   у 
новцу.”

1

Данас кредит представља робу која има своју цену и тржиште. Кредит представља један од 
основних   облика   финансијских   улагања   и   омогућава   задовољавање   најширих   потреба 
грађана, привреде и друштва. Такође има снажан утицај на све економске трансакције и 
представља један од најзначајнијих регулатора процеса репродукције. Употребом кредита 
као облика финансијског улагања отварају се тржишта за неким производима и слично. Без 
кредита процес репродукције у знатној мери би био успорен, односно смањен.

Поред   свих   ових   позитивних   ефеката,   кредит   има   и   неке   негативне   ефекте.   Наиме, 
прекомерна експанзија кредитног финансирања привредних субјеката, исте доводи у стање 
презадужености што знатно слаби њихову репродуктивну способност.

1

 

Др Ненад Вуњак, Финансијски менаџмент – пословне финансије; Економски факултет, Суботица, 1999. 

године

4

2. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КРЕДИТА

Кредит представља дужничко-поверилачки однос у коме поверилац уступа дужнику право 
располагања одређеном количином новца, или неким другим правом на одређено време и 
под одређеним условима (рок, камата, начин враћања). Представља облик финансијских 
улагања, које се везују за поверење као најважније у заснивању кредитних односа.

Појам   кредита   се   везује   за   порекло   од   латинске   речи   цредо,   односно   цредаре,   што   у 
преводу значи веровање. Тај израз у својој даљој трансформацији везује се, такође, за 
латинску реч цредитум, што значи кредит или зајам. 

Са теоријског гледишта, кредит представља имовинско-правни однос између два лица, 
односно између повериоца и дужника, где је поверилац оно лице које даје (уступа) своју 
имовину (новац) другом лицу (дужнику) на одређено време и под одређеним условима .

Кредит се по правилу даје уз одређену камату која представља накнаду за коришћење 
средстава, која су дужнику уступљена на привремену употребу и располагање. Он уствари 
представља   привремену   услугу   коју   чини   поверилац   дужнику   тако   што   му   уступа   на 
располагање одређену суму новца или неки предмет, што указује да кредит одваја на неки 
начин   право   располагања   од   сопствености.   Битно   је   да   код   кредита   постоји   начело 
повратности, што значи да дужник има обавезу да врати повериоцу узети кредит када 
истекне рок трајања кредитног уговора. Ово начело разликује кредит од поклона, дотација, 
регреса, субвенција и неких других облика давања.

Зајам, са теоријског становишта представља погодбу по којој је један уговарач спреман да 
уступи   другом   уговарачу   у   власништво   одредјени   износ   новчаних   средстава,   као   и 
замењивих   ствари.   Корисник   зајма   се   обавезује   да   ће   у   уговореном   року   вратити 
повериоцу   одређени   износ   средстава,   уз   одређену   камату.   Из   такве   дефиниције   зајма 
произилази да је зајам облик кредита.

Финансијски   и   економски   гледано   и   у   земљама   транзиције   (бившим   социјалистичким 
земљама) кредит има исти значај. Такодје, у условима домицилне привреде и банкарске 
праксе   кредит   има   кључну   улогу,   јер   постаје   један   од   значајнијих   регулатора   процеса 
репродукције.

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti