SADRŽAJ
1.
UVOD – pojam MMF-a .............................................................3
2. CILJEVI MMF-a .........................................................................4
3. ORGANIZACIJA ........................................................................5
4. SREDSTVA MMF-a ...................................................................6
4.1. Vrednost SDR ......................................................................7
4.2. Alokacija SDR članicama MMF ...........................................8
5. ULOGA ZLATA U MMF-u ........................................................8
5.1. Zlato i međunarodni monetarni sistem .................................8
5.2. Upotreba zlata u MMF-u .....................................................9
6. KORIŠĆENJE SREDSTAVA MMF-a .......................................9
7. SRBIJA I MMF .........................................................................12
8. KRITIKA MMF ........................................................................13
9. ZAKLJUČAK ...........................................................................15
10. LITERATURA ........................................................................16
1
1. UVOD – pojam MMF-a
Sredinom 1944. godine, vlade najrazvijenijih zemalja organizovale su konferenciju
u Breton Vudsu (
Breton Woods, SAD
) sa ciljem da definišu međunarodne finansijske
institucije neophodne za postizanje privrednog rasta i ekonomske stabilnosti na
globalnom nivou, posle drugog svetskog rata. Smatralo se je postavljanje okvira za
međunarodnu ekonomsku saradnju neophodno kako bi se izbeglo ponavljanje
katastrofalne ekonomske politike koja je doprinela Velikoj depresiji. Pri tom je
postignuta saglasnost o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda (IMF –
International Monetary Fund
) i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD –
International Bank for reconstruction and development
). Sporazum o osnivanju i
funkcionisanju MMF-a je stupio na snagu 27. decembra 1945. godine, nakon što je
sporazum ratifikovalo 30 zemalja učesnica. MMF je počeo sa radom 1. marta 1947.
Godine, a kasnije te godine Francuska je postala prva zemlja koja je uzela zajam od
MMF-a. Članstvo u MMF-u počinje da se širi krajem 1950-tih i tokom 1960-tih kada su
mnoge afričke zemlje stekle nezavisnost i podnele zahtev za članstvo.
Fond je osnovan sa zadatkom opšteg organizovanja svetske privrede, prvonestveno
kroz međunarodnu monetarnu aktivnost, a takođe mu je namenjena uloga staraoca o
međunarodnoj likvidnosti. Glavna područja aktivnosti Fonda su: nadzor, finansijska i
tehnička pomoć. Nadzor se sastoji od redovnog praćenja ekonomske politike koje
sprovode zemlje članice i godišnjeg izveštaja o uspešnosti te politike, naročito u oblasti
deviznog kursa. Finansijska pomoć uključuje kredite i zajmove članicama MMF-a koje
su suočene sa ozbiljnim platnobilansnim teškoćama. Sredstvima Fonda, kao
zajedničkom rezervom, imaju prava da se služe zemlje članice kad im sopstvene,
monetarne rezerve nisu dovoljne za obezbeđenje likvidnosti u međunarodnim
plaćanjima. Što se tiče tehničke pomoći, MMF pruža stručnu pomoć svojim članicama
pri kreiranju finansijske monetarne politike i osnivanju institucija. Ova aktivnost je bila
najizraženija u bivšim socijalističkim zemljama koje su morale da pređu sa centralne
planske privrede na tržišnu privredu.
MMF trenutno broji 188 zemalja članica. Da bi postala član, zemlja mora da
podnese zahtev koji treba da bude prihvaćen od strane većine postojećih članova. U
aprilu 2012. Republika Južni Sudan je pristupila MMF-u i tako postala 188. član te
institucije.
2
5. Konsultacije između članica u pogledu postojećih međunarodnih sporazuma;
6. Obavezna saradnja u oblasti politike obaveznih rezervi.
3. ORGANIZACIJA
Međunarodni monetarni fond trenutno ima 188 članova i zapošljava 2.400 radnika,
od kojih su većina ekonomisti, a ostalo su administrativni radnici. MMF ima oko 80
predstavnika-rezidenata u zemljama članicama, koji savetuju vlade tih zemalja u
pogledu ekonomskih politika. Centrala Fonda je u Vašingtonu, s tim što postoje
kancelarije u Parizu i Tokiju za vezu sa drugim međunarodnim organizacijama i
civilnim društvom, kao i kancelarije u Njujorku i Ženevi, prvenstveno za vezu sa
Ujedinjenim nacijama. Fond je podeljen na devet funkcionalnih odeljenja koja sprovode
svoju politiku, analitičke i tehničke poslove i vode svoje finansijske resurse:
1. Odeljenje za spoljne odnose: radi na promovisanju i povećanju razumevanja i
podrške javnosti prema MMF-u i njegovoj politici;
2. Odeljenje za finansije: mobiliše, upravlja i štiti finansijska sredstva Fonda;
3. Odeljenje za fiskalne poslove: pruža političke i tehničke savete o pitanjima
javnih finansija u zemljama članicama;
4. Institut za razvoj kapaciteta: pruža obuku u oblasti makroekonomske analize i
politike zvaničnicima zemalja članica MMF-a;
5. Pravno odeljenje: savetuje menadžment, Izvršni odbor o primeni važećih
zakonskih propisa, priprema odluke i druge pravne instrumente i pruža tehniču pomoć
zemljama članicama.
6. Monetarno odeljenje: nadgleda finansijski sektor i tržišta kapitala, monetarne i
devizne sisteme, aranžmane i operacije, priprema izveštaj o globalnoj inansijskoj
stabilnosti.
7. Odeljenje za istraživanje: prati globalnu ekonomiju, i ekonomiju i politiku
zemalja članica i preduzima istraživanja o pitanjima od značaja za MMF.
8. Odeljenje za statistiku: razvija međunarodno prihvaćene metodologije i
standarde, pruža tehničku pomoć i obuku za promociju najbolje prakse u širenju
ekonomske i finansijske statistike.
9. Odeljenje za strategiju, politiku i nadzor: kreira, sprovodi i ocenjuje pravila
Fonda o nadzoru i korišćenju finansijskih sredstava.
Prema članu 12, stav 1, statuta MMF njegova upravna struktura se sastoji od:
1. Odbora guvernera (
The Board of Governors
);
2. Odbora izvršnih direktora (
The Board of Executive Directors
);
3. Generalnog direktora (
The Managing Director
);
4. Ostalog osoblja.
4
Najviši organ Fonda je Odbor guvernera, u kome svaka zemlja ima po jednog
predstavnika. Sastaje se jednom godišnje i to zajedno sa Odborom guvernera Svetske
banke.u njegovoj nadležnosti su najvažnije odluke, kao što su: odluka o prijemu novih
članova, odluka o određivanju kvota, odluka o dodeljivanju specijalnih prava vučenja i
sl. Najveći broj odluka se donosi prostom većinom glasova. Za važnije odluke se
zahteva 70-procentna većina od ukupnog broja glasova Fonda, kao što je, na primer,
određivanje kamate na sredstva koja koriste zemlje članice. Za najvažnije odluke, kao
što su odluke o organizacionoj strukturi Fonda, veličini kvota, dodeljivanju Specijalnih
prava vučenja, prijem novih članova i sl., zahteva se najmanje 85% glasova od ukupnog
broja glasova u Fondu.
Odbor izvršnih direktora, ili Izvršni odbor je odgovoran za vođenje tekućih poslova
i svakodnevno upravljanje Fondom. Čine ga 24 izvršna direktora. Osmoricu imenuju
zemlje sa najvišim kvotama (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Japan,
Saudijska Arabija, Rusija i Kina), a preostalih šesnaest biraju druge zemlje
organizovane po izbornim telima. Ovo telo se sastaje tri puta nedeljno. Glasačka snaga
Izvršnih direktora je određena veličinom kvota zemalja koje predstavljaju. Najčešće
odluke donose konsenzusom, iako je to mesto sa najviše sukoba interesa. Izvršni odbor
imenuje izvršnog direktora, koji je i predsednik Odbora.
Generalni direktor Fonda se bira na mandat od pet godina, koji se može obnoviti i
po pravilu je Evropljanin. On predsedava i rukovodi radom Izvršnog odbora Fonda i šef
je svih zaposlenih u Fondu. Odgovoran je organizaciju, imenovanja, otpuštanja, itd.
4. SREDSTVA MMF-a
Najvažniji izvor sredstava MMF-a su kvote zemalja članica. Četvrtina kvote se
uplaćuje u Specijalnim pravima vučenja ili u vodećim konvertibilnim valutama (dolar,
evro, funta ili jen)
1
, a 75% u nacionalnoj valuti. Iznos kvote se utvrđuje prema
ekonomskoj snazi zemlje (bruto domaći proizvod), vrednosti tekućih transakcija i
obimu njenih monetarnih rezervi. Za svaku članicu važi da od uplaćene kvote zavisi
mogućnost dobijanja kredita, broj glasova pri odlučivanju i udeo pri raspodeli
novokreiranih Specijalnih prava vučenja. Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica
deponuje određenu sumu novca, zvanu “
quota
subscription
”. Kvote imaju različite
uloge i služe za:
1. utvrđivanje broja glasova;
2. utvrđivanje maksimalnog iznosa sredstava na korišćenje;
3. bazu za dodelu Specijalnih prava vučenja (SDR).
Broj glasova kojima raspolaže jedna zemlja zavisi od veličine kvote, odnosno
učešća u kapitalu Međunarodnog monetarnog fonda. Svaka zemlja ima po 250 osnovnih
glasova i još po jedan glas na svakih 100.000 uplaćenih Specijalnih prava vučenja.
1
Do stupanja na snagu
II Amandmana na Statut MMF, aprila 1978. godine, 25% sredstava se uplaćivalo
u zlatu ili dolarima.
5
