Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
SEMINARSKI RAD
NEGATIVNI UTICAJ ENERGETSKIH PROCESA NA ŽIVOTNU
SREDINU U VETROELEKTRANAMA
Predmet: Energetska efikasnost i zaštita životne sredine
Profesor : Student:
mr Boban Cvetanović Raško Ivanov rzpp 18/13
Asistent:
dr Mladen Tomić
Niš, januar 2016
Gustina zemljine atmosfere, a time i pritisak kao i temperatura, opadaju sa povećanjem
visine. Vetar nastaje kao posledica razlika u temperaturi vazduha i pritiska u različitim delovima
atmosfere. Vetar predstavlja horizontalno strujanje vazduha koje nastaje zbog razlika u
temperaturi ili pritisku, sa ciljem da se ove izjednače. Za vetar se može reći da predstavlja
vazduh koji se pokreće pa zbog toga poseduje kinetičku energiju koja zavisi od brzine. Za vetar
se takođe kaže da je posledica sunčeve energije s obzirom na to da razlike u temperaturi potuiču
najvećim delom od sunčeve energije. Tako da je na neki način vetar transformisani, ali i
obnovljivi izvor, i oblik sunčeve energije.
Prvi podaci koji se odnose na korišćenje energije vetra odnose se na Persiju. U njoj su pre
oko 6000 godina pre nove ere korišćene vetrenjače sa vertikalnom osovinom, koje su služile
mlevenju žitarica. Vetrenjače u Evropi grade se tek oko 1200 god. na prostorima gde su bili
pogodni geografski uslovi, uglavnom na severu Evrope. Iako su prve vetrenjače građene sa
severu Evrope (Holandija, Danska), one su zatim građene i u SAD i u drugim delovima Evrope,
kao npr u Mađarskoj. Vetrenjače su korišćene i na našim prostorima, najviše u Vojvodini, do
pronalaska parne mašine i električnih motora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Od ovih
pronalazaka vetrenjače su skoro istisnute iz upotrebe, pre oko 200 godina, te danas uglavnom
služe za potrebe turizma.
Upotreba vetrenjača za proizvodnju električne energije počela je krajem 19. veka i one se sve
više upotrebljavaju zbog ograničenosti i ekološke neprihvatljivosti fosilnih goriva. S druge
strane, energija vetra je obnovljiva i ekološki prihvatljiva, što ide u prilog njenom sve većem
korišćenju.
2. Prednosti i nedostaci energije vetra
2
2
OBNOVLJIVI ENERGETSKI RESURSI- Reneable energy resurses-158989-2009.pdf
Elektrana na vetar - vetroelektrana je jedna ili više proizvodnih jedinica za proizvodnju
električne energije na vetar koje su međusobno povezane i opremljene na način da se mogu
priključiti na elektroenergetsku mrežu.
3
Prednosti:
• nudi čistu, pouzdanu i ekološki prihvatljivu struju po povoljnoj ceni (oko 0,06 E/kWh) jer
nema zagađenja okoline niti troškova sirovina t.j. goriva,
• otvaraju nova radna mesta u regionima (nova radna mesta za proizvodnju turbina, tornjeva,
održavanja i sl., porezi i renta za korišćenje zemljišta idu lokalnoj zajednici)
• vetroelektrane imaju širok spektar snage od nekoliko kW (za potrebe malih potrošača, selo,
farme i sl) do nekoliko MW (5) u industrijskim regionima gde mogu biti spojene više jedinica na
farmama vetrova, ili ekoloških farmi, i preko transformatora se priključuju na električnu mrežu),
• idealna su baza za rad sa drugim obnovljivim izvorima energije u većim ili manjim
regionima, (hibridni sistemi),
Nedostaci:
• visoki troškovi izgradnje
• nedostatak pogodnih lokacija i meteorološki uslovi, t.j. promenljivost brzine vetra kada
nema garancije za isporuku (rotor se ne može okretati bez vetra, ali isto tako niti ako je brzina
vetra veća od 15 m/s)
• zbog okretanja rotora stvara se buka, koja može da smeta stanovništvu ako ga ima u blizini,
ali može doći i do povređivanja živih bića, pre svega ptica, koja bi došla u kontakt sa rotorom.
Lopatice elise treba da su iz bezbednosnih razloga najmanje 10 m iznad bilo čega u krugu od
najmanje 150 m. Nivo buke zavisi u velikoj meri od meterooloških prilika, jedna savremena
vetrenjača generiše buku od oko 45 db, što je niše od, recimo, kancelarijske ili t.z. kućne buke i
oko 3 puta manje od one mlaznog aviona.
3
http://www.rrasrem.rs/doc/vetar.pdf
