UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD:
Zdravstevno osiguranje
Predmet: Radno pravo
Profesor: Student:
Prof. Dr Milutin Đuričić Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16
SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………3
2. Pojam socijalnog i zdravstvenog osiguranja.……………...……………………………...3
3. Razvoj zdravstvenog osiguranja..…………………………………………………………6
4. Zdravstveno osiguranje....…………………………………………………………………7
5. Zaključak……………..…………………………………………………………………..15
6. Literatura…………………………………………………………………………………16
2
Pojam socijalnog osiguranja
Socijalno osiguranje predstavlja vid socijalne sigurnosti koji osiguranicima odnosno
članovima njihovih porodica obezbeđuje socijalnu zaštitu za slučaj bolesti, invalidnosti, starosti,
nesreće na poslu i nezaposlenosti.
1
Svrha socijalnog osiguranja, kao dela socijalne politike jedne
zemlje jeste da osiguranim osobama delimično ili u potpunosti nadoknadi gubitke dohotka.
Osiguranik pod određenim uslovima stiče određena prava iz socijalnog osiguranja kada nastupi
osigurani slučaj. Grane socijalnog osiguranja predstavljaju njegove uže celine koje se razlikuju
prema prirodi rizika koje pokrivaju i prema vrsti prava koja se obezbeđuju osiguranim licima.
Sistem socijalnog osiguranja može se podeliti na:
1.zdravstveno osiguranje
2.penzijsko i invalidsko osiguranje i
3.osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Socijalno osiguranje moguće je definisati na različite načine imajući u vidu njegove
konstitutivne elemente, ali u svakom slučaju, radi se o sistemu mera i aktivnosti kojima se
obezbeđuje socijalna i materijalna sigurnost čoveka u slučaju ugroženosti njegovog zdravlja
(zdravstveno osiguranje), smanjenja radne sposobnosti (invalidsko osiguranje), starosti
(penzijsko osiguranje) i nezaposlenosti (osiguranje za slučaj nezaposlenosti).
2
Ustav Republike
Srbije utvrđuje da svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja, pravo na
socijalnu zaštitu, pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i pravo na
penzijsko osiguranje.
3
Na međunarodnom planu socijalno osiguranje uređeno mnogim aktima Akti koji se
odnose na socijalno osiguranje karakteriše: brojnost, univerzalnost, multilateralnost, uzajamnost i
solidarnost. Od ukupnog broja konvecija i preporuka koja je Međunarodna konvencija usvojila u
periodu od osam decenija rada najveći broj posvećen je obezbeđenju socijalne sigurnosti radnika
i članova njihovih porodica. Međunarodna organizacija rada je 1952. godine usvojila konvenciju
nazvanu Konvencija br. 102 o socijalnom obezbeđenju, koja spada u jednu od najvažnijih i
najobimnijih konvencija. Reč je o opštoj konvenciji kojom su utvrđene međunarodne norme u
svim granama socijalnog osiguranja. Jugoslavija je prva zemlja koja je ratifikovala ovu
konvenciju 20.12.1954. godine.
Razvoj zdravstvenog osiguranja u svetu
1
Jelena Kočović, Predrag Šulejić- „Osiguranje“, Beograd
2
Draško Bosanac -„ Radno pravo“- Beograd
3
Živko Kulić - „ Radno pravo“, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad
4
Prvi začeci zdravstvenog osiguranja javljaju se u 18. veku i oni su vezani za stvaranje
radničkih organizacija koje su se borile za sigurnost radnika u slučaju bolesti. U 19. veku se u
evropskim zemljama stvaraju „bolesnički“ fondovi. Organizovani vidovi „samopomoći“ poznati
kao Guilds odigrali su veoma značajnu ulogu u razvoju sisema zdravstvenog osigiranja.
4
Takve
organizacije su dodeljivale novčanu pomoć svojim članovima. Zbog korišćenja jednostavne
tehnologije medicina nije bila skupa, tek sa razvojem savremenih bolnica gde se u tretman
uključuje i dijagnostika i bolničko lečenje, ona postaje skuplja.
Prvi politički korak učinjen je u Nemačkoj 1883. godine u okviru Bizmarkovog plana
osiguranja i tada je donet Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju određenih kategorija
radnika. Donošenje ovog zakona predstavlja početak osiguranja kao obaveznog društvenog
mehanizma u ostvarivanju socijalnog društva kao celine.
5
Ovaj zakon je imao uticaj i na druge
evropske zemlje da donesu slične pa je Austrija donela Zakon o obaveznom zdravstvenom
osiguranju 1887. godine, Velika Britanija 1910. Norveška 1902. godine.
U Južnoj Evropi obavezno zdravstveno osiguranje se razvijalo kao institucija sa širokom
finansijskom i administrativnom samostalnošću. Ovde je pored radnika zdravstvenim
osiguranjem bili obuhvaćeni i članovi njihovi porodica.
Međunarodna organizacija rada (MOR) je osnovana 1919. godine i jedna od njenih
funkcija je usvajanje međunarodnih Konvencija kojima se regulišu pitanja iz oblastiu rada i
socijalnog osiguranja. Međunarodna organizacija rada je 1944. godine usvojila Preporuke o
zdravstvenoj zaštiti gde se članice pozivaju da svojim građanima obezbede zdravstvenu zaštitu i
to u smislu obnavljanja narušenog zdravlja i prevencije daljeg razvoja bolesti.Svaka zemlja je u
praksi razvijala sistem zdravstvenog osiguranja koji je odgovarao njenoj tradiciji i uslovima, pa
zato i postoje razlike u pogledu organizacije i finansiranja zdravstvenog osiguranja. Zajednički
pristup za sve zemlje ja da bude obuhvaćeno što više stanovništva osiguranjem.
Jedino SAD nije pratio razvoj u oblasti zdravstvene zaštite, pa i danas preovladava
privatno zdravstveno osiguranje i oko 40 miliona stanovnika nema nikakvo zdravstveno
osiguranje. Kanada je do 1966. godine imala sličnu situaciju kao SAD ali je uveden
sveobuhvatni nacionalni sistem zdravstvenog osiguranja.
Podstrek za razvoj zdravstvenog sistema u zemljama u razvoju dala je Međunarodna
konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gde uz pomoć Međunarodne zdravstvene
4
Milivoje Stamatović, Đorđe Jakovljević, Branka Legetić, Mirjana Martinov-Cvejin - „ Zdravstvena zaštita i
osiguranje“ , Beograd
5
Milivoje Stamatović, Đorđe Jakovljević, Branka Legetić, Mirjana Martinov-Cvejin- „Zdravstvena zaštita i
osiguranje“, Beograd
5
