Zemljište – resurs budu
ć
nosti
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
341
ZEMLJIŠTE – RESURS BUDU
Ć
NOSTI *
,,Naša divna, plava planeta Zemlja jedini je dom za koji znamo...
Zemlja je baš takva kakva treba da bude... Mi remetimo našu
sirotu planetu na na
č
ine koji su ozbiljni i me
đ
usobno protivre
č
ni
u tom'' mi ljudi predstavljamo sada jedan nov, a možda i
odlu
č
uju
ć
i
č
inilac. Naša inteligencija i naša tehnologija podarile
su nam mo
ć
da uti
č
emo na klimu i zemljište. Kako
ć
emo
upotrebiti tu mo
ć
? Da li
ć
emo biti popustljivi prema neznanju i
samozadovoljstvu u stvarima koje se ti
č
u cele
č
ovekove
porodice? Cenimo li kratkoro
č
ne pogodnosti više od dobrobiti
Zemlje? Ili
ć
emo, možda, po
č
eti da razmišljamo i o onome što
dolazi sutra, vode
ć
i ra
č
una i o našoj deci i unucima, nastoje
ć
i da
doku
č
imo i zaštitimo složene sisteme za održavanje života na
našoj planeti? Zemlja je si
ć
ušan i krhki svet. Valja je gajiti i
negovati''.
Karl Segan
,
Kosmos
Uvodne napomene
Planetu zemlju 60 odsto
č
ini voda (okeani, mora jezera, reke) i
40 odsto kopno (poljoprivredno i nepoljoprivredno zemljište). Ovaj
odnos je prakti
č
no od nastanka planete do danas ostao nepromenjen.
Na njega
č
ovek ne može da uti
č
e. Jednostavno to je proizvod prirode.
Me
đ
utim, kopneni deo planete je podložan promenama. Te promene
mogu biti izazvane delovanjem prirodnih
č
inilaca - na koje vrlo malo
možemo da uti
č
emo, ali i delovanjem
č
oveka. Zemljište je prirodni re-
surs, neobnovljiv, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na
ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak se nastavlja i u XXI veku.
Globalni problemi
Broj stanovnika je u stalnom porastu sa pet milijardi 1985. go-
dine na 6,4 milijardi 2004., do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. go-
Pogledi i mišljenja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
342
dine o
č
ekuje se oko 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemljišna površi-
na planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,0 hektara per capita. Ukoli-
ko se nastavi ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine, u svetu
ukupno zemljište per capita
ć
e se smanjiti sa 2,0 na 1,2 hektara per ca-
pita, odnosno na 0,13 hektara per capita obradivog zemljišta.
Širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i
infrastrukturne mreže s jedne strane i stalnim rastom broja stanovnika,
s druge strane, obradive i orani
č
ne površine per capita se stalno sma-
njuju. Kr
č
enjem šuma, zatim prevo
đ
enjem neplodnog zemljišta (liva-
de, pašnjaci) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemljište, ovaj prob-
lem se delimi
č
no ublažava, ali se pogoršava ekološka ravnoteža. Isto-
vremeno, sa dinami
č
nim rastom broja stanovnika na planeti, zatim
rastom tražnje za hranom i kupovne mo
ć
i stanovništva, problem racio-
nalnog koriš
ć
enja zemljišta se stalno zaoštrava.
Na primer, u svetu su se obradive površine pove
ć
ale za 28,5
miliona hektara u 2002. godini u pore
đ
enju sa 1992. godinom. To je
posledica kr
č
enja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretva-
ranja u plodno zemljište. Izuzetno je važno, pre svega, u zemljama Azi-
je, Afrike, Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog
toga obradive površine per capita se smanjuju sa 0,28 hektara (1992.
godine) na 0,25 hektara (2002. godina) što zna
č
i da je u svetu priraštaj
stanovništva dinami
č
niji od proširenja obradivih površina (tabela 1).
Tabela 1: Obradivo i neobradivo zemljište (u 000 hektara)
1992.godina
Svet
Evropa
Srbija i Crna Gora
obradivo zemljiste
1.512.302
318.791
4.076
neobradivo zemljiste
11.547.557
1.941.103
6.124
Ukupno: 13.059.859 2.259.894
10.200
2002.godina
Svet
Evropa
Srbija i Crna Gora
obradivo zemljiste
1.540.708
303.993
3.724
neobradivo zemljiste
11.526.172
1.956.106
6.476
Ukupno: 13.066.880 2.260.099
10.200
Izvor: FAO za navedene godine
Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori
za 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili
