Državni Univerzitet u Novom Pazaru
Psihologija
Seminarski rad
Kognitivna psihologija
Vizuelno-spacijalna matrica
(Visuo-spatial sketchpad)
Profesor- Jasmina Vuksanović
Student Andrija Savić
Asistent Anida Fazlagić
Ključne reči :
Radna memorija,mentalne slike ,mentalne skice
.
Uvod
Tema seminarskog rada kojim se bavim je memorija odnosno slikovito izlaganje i
vizuelno prostorne skice.Uz pomoć literature kojom se služimo u redovnoj
nastavi,i teksta koji sam preveo ,predstaviću vam svoja zapažanja i činjenice.
1. Memorija-tipovi memorije
Tipovi memorije-Ikonička,radna i operativna.
Ikonička-Odnosi se na vizuelni aspekt čulne memorije.Radna memorija se odnosi
na privremeno skladište informacija čiji je kapacitet ograničen.U sklop radne
memorije spada centralni izvršilac,fonološka petlja i viuelno spacijalna matrica.
Operativna memorija odnosi na informacije koje su privremeno skladištene i koje
su u datom trenutku predmet naših interesovanja.
Radna memorija
Slikovito izlaganje i vizuelno prostorne skice
Pretpostavimo da se od vas traži da opišete čuvenu građevinu kao što je
Tadž Mahal. Kako biste to uradili?
Verovatno bi vaš opis bio baziran na nekom obliku vizuelno prostornog
predstavljanja, možda vizuelnog prikaza? Posmatrač vas je takođe možda video da
koristite ruke kao prostorni dodatak vašem verbalnom iskazu. Ljudi se u velikoj
meri razlikuju po tome kako predstavljaju vizuelni prikaz. U kasnom 19. veku, ser
Frensis Galton, je kontaktirao svoje prijatelje i tražio od njih da zapamte kako je
izgledao njihov sto sa doručkom tog jutra, i onda da to opišu. Neki su predstavili
sliku koja je bila živopisna gotovo kao vizija, dok su drugi tvrdili da nisu imali
Odgovor je kišobran. Pearson, Logie i Gilhooly (1999) su pokušali da
detaljnije analiziraju uključene procese. Dali su učesnicima četiri, šest ili osam
simbola (npr. kvadrat, trougao, krug, itd), tražeći od njih da ih koriste kako bi
stvorili predmet kome bi onda trebalo da daju ime, a potom da ga nacrtaju. Ako ne
bi uspeli da naprave predmet nakon 2 minuta, od učesnika bi se tražilo da se
jednostavno prisete zapamćenih simbola. Uloga vizuelno-prostorne skice i
fonološke petlje u zadatku je izučavana metodom podudarnih zadataka, koristeći
bilo artikulaciono suzbijanje da bi se prekinulo redosled, ili pomoću kuckanja niza
prostornih lokacija da bi se poremetila skica. Pearson i njegovi saradnici su otkrili
da je prostorno kuckanje omelo njihovu sposobnost da stvore nove predmete, što
ukazuje na to da ovaj aspekt zavisi od skice, ali nema uticaja na sposobnost da
zapamte kojih oblika su bili. Međutim, drugi su prekinuti artikulacionim
suzbijanjem, ukazujući na to da su imena oblika kojima su rukovali išla fonološkim
redosledom.
Istraživanje Pirsona i njegovih saradnika je dobar primer načina na koji
vizuelno-prostorna skica i fonološki redosled funkcionišu zajedno kako bi
poboljšali predstavu. Veoma upečatljiv primer ovoga dolazi iz istraživanja grupe
japanskih stručnjaka u mentalnom proračunu koji su veoma vešti u korišćenju
tradicionalne računaljke, abakusa, što uključuje rukovanje kuglicama unutar rama.
Hatano i Osawa (1983a, 1983b) su proučavali ljude koji su mogli da dele sa pravim
abakusom, a umesto toga se oslanjali na zamišljanje abakusa. Stručnjaci mogu
mentalno da dodaju ili oduzimaju do 15 brojeva, od kojih se svaki sastoji od 5 do 9
cifara. Oni takođe imaju veoma širok raspon cifara, oko 16 za dalje i 14 za zadnje
prisećanje. Međutim, taj raspon je ograničen na brojeve. Njihov raspon za drugi
verbalni materijal, kao što su suglasnici, za koje zamišljeni abakus ne može da se
koristi, nije bio bolji od raspona kontrolne grupe. Kao što bi se i očekivalo ako bi
se stručnjaci oslanjali na vizuelno-prostornu sliku, njihov raspon cifara bi bio
znatno ometen istovremenim prostornim zadatkom, za razliku od kontrolnih
učesnika, čija je predstava bila ometena artikulacionim suzbijanjem.
Baš kao što prostorna aktivnost može da utiče na zamišljanje, tako i
zamišljanje ima uticaja na prostornu obradu. Upečatljiv primer ovoga se dogodio
kad sam bio u poseti SAD-u. Slušao sam prenos fudbalske utakmice između
UCLA i Stenforda i u glavi stvorio jasnu sliku utakmice dok sam se vozio San
Dijego autoputem. Odjednom sam shvatio da je auto išao iz trake u traku. Pustio
sam muziku i preživeo i na putu za Britaniju odlučio sam da proučim posledice
pod nešto manje riskantnim uslovima. Jedan od tih zadataka je prikazan na slici
3.7. Redosled rečenica se čuo i mora biti ponovljen. Kada rečenica može biti
ucrtana na vizuelnu matricu, ljudi mogu da zapamte oko osam instrukcija, i šest
kada prostorno ucrtavanje nije izvodljivo.
