МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ
ТЕМА:
УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ
банкарство
Републике
Српске и
други
субјекти
који
обављају
послове
платног
промета
за
овлашћене
организације. Централна
банка
Босне
и
Херцеговине
обавља
послове
унутрашњег
платног
промета
у
складу
са
Законом о Централној банци Босне и
Херцеговине
.
1. ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ВРСТЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА
Платни промет представља сва плаћања која се врше у новцу између домаћих, као
и између домаћих и страних лица. У обављању платног промета неопходне су двије стране
-
једна која врши плаћање (платиоц) и друга страна која прима новац (примаоц). Између
платиоца и примаоца обично се налази посредник, а то је носилац платног промета. Сврха
плаћања је ликвидација привредног или другог материјалног правног односа. Учесници у
платном промету су сва физичка или правна лица која врше плаћања или наплате
новчаних средстава. Посредници, тј. носиоци платног промета су првенствено банке, а
такође и поште, поштанске штедионице и друге финансијске организације.
Ако дужник врши плаћање повјериоцу без посредовања носиоца платног промета
онда је то непосредни платни промет. Такво плаћање се може обавити искључиво готовим
новцем, тј. новчаницама или кованим новцем, тако да га називамо и готовинским
плаћањем. Кад се плаћање врши уз посредовање банке или друге финансијске
организације онда је то посредни платни промет. Ако се узму у обзир сва плаћања у једној
земљи, без обзира да ли се врше преко одређених институција или не, онда је то платни
промет у вишем смислу. Платни промет у ужем смислу обухвата само плаћања преко
носилаца платног промета. Може се закључити да је непосредни
платни промет
готовински, а посредни платни промет безготовински
-
умањење или увећање уписаног
износа на рачуну код носиоца платног промета. Постоје и случајеви када одређено лице
врши готовинску уплату на рачун свог повјериоца или када са рачуна врши готовинску
наплату. Можемо рећи да се у том случају ради о полуготовинском платном промету. Као
примјер полуготовинског плаћања можемо навести уплату обавезе за утрошену
електричну енергију коју врши физичко лице, готовим новцем, на рачун предузећа
електро
-
дистрибуције. Платни промет у ужем смислу назива се контролисани платни
промет јер се обавља преко рачуна који се могу контролисати.
Потребно је истаћи да, што је платни промет у једној земљи развијенији,
готовинска плаћања су заступљена у све мањем проценту у укупним плаћањима. Наиме,
све већи број физичких лица има отворене текуће рачуне преко којих врше плаћања и
наплате. Правна лица
имају законску обавезу отварања текућег рачуна код пословне
банке, за чије отварање се поред захтјева подноси и одговарајућа документација. Код
безготовинског, као далеко обимнијег и значајнијег, платног промета разликујемо његове
три групе и то с обзиром
на то којим се платним налазима врши безготовински пренос. То
су
жиро промет, чековни промет и клириншки промет
.
3
