Blan{ Vuls
Visoka {kola za biobliotekarstvo i informacione nauke
Dr`avni univerzitet San Hoze, Kalifornija
UDK 37.018.43
UDK 374.71
PLANIRAWE DO@IVOTNOG KONTINUIRANOG
STRU^NOG OBRAZOVAWA: KROZ PROSTOR I VREME
a
Apstrakt
Niko ne dovodi u pitawe potrebu za unapre|ewem individualnih sposobnosti u svim
oblastima rada, a to je ~ak mnogo zna~ajnije u oblastima gde poslovi zavise od brze promene
tehnologija. Ovo je posebno ta~no kada se radi o profesijama vezanim za informacije i za one koji rade
na pru`awu usluga i zadovoqavawu potreba klijenata, koji moraju posedovati savremene kvalifikacije.
U ovom tekstu prikazano je pet modela za razvoj programa obrazovawa na daqinu koji treba da odgovore
na postoje}e potrebe za kontinuiranim stru~nim obrazovawem, kao {to je data i kratka sinteza o
istra`ivawima sprovedenim u najboqim prakti~nim primerima. U tekstu se raspravqa i o izazovima
ponude razli~itih oblika obuke, kao i o razmeni iskustava o onome {to su nau~ili polaznici kurseva
na daqinu u programima kontinuiranog stru~nog obrazovawa, i o iskustvima predava~a koji dr`e nove
kurseve koriste}i se
Web
podr{kom. Donet je i predlog kako treba pripremati kurseve da bi se
iskoristili najefektivniji metodi, i najboqi, dizajn kurseva. Na kraju su date i sugestije o
razli~itim na~inima koji bi trebalo da podstaknu ponu|a~e programa kontinuiranog stru~nog
obrazovawa {irom sveta na stvarawe zajedni~ke ekspertize, na {irewe obrazaca obrazovawa na daqinu
na svim lokacijama na kojim bibliote~ki i informacioni stru~waci imaju potrebu za sticawem novih
ve{tina. Okrugli sto o kontinuiranom stru~nom obrazovawu po~iwe rad na procesu razmene.
Bruk [eldon (
Brooke Sheldon
), kao glavni izlaga~ na prvoj svetskoj Konferenciji
odr`anoj 1985. godine, u svom uvodu je novu tehnologiju i elektronsko u~ewe opisala kao
„
mnogo fleksibilnije i podsticajnije za uzimawe u~e{}a, zato {to korisniku pru`aju mnogo
vi{e mo}i i vi{e mogu}nosti izbora, {to pokazuje da se stalno pomeramo napred u odnosu na
tradicionalne metode obrazovawa.Œ
1)
Sasvim je izvesno je da su izlaga~i na ovom skupu i
opisali te mnogo fleksibilnije i podsticajnije ponude obrazovawa. Ono {to bismo mi
`eleli da pru`imo u budu}nosti jeste mnogo vi{e mogu}nosti i vi{e razli~itih sredstava
obuke za mnogo ve}i broj korisnika {irom sveta. Rade}i zajedno mo`emo do}i i do najboqih
prakti~nih primera uspe{ne primene tih metoda, te tako mo`emo da planiramo i budu}i
pravac razvoja. Svi znamo da kvalitetno kontinuirano stru~no obrazovawe na radnom mestu
treba i daqe da ostane na{ ciq.
Izlagawa predstavqena u okviru radionice o u~ewu baziranom na radu na kompjuteru
i wegovoj primeni, potvr|uju potrebu za kontinuiranim stru~nim obrazovawem, kako za
zaposlene tako i za same institucije. Jedan autor je izjavio: „
Po svim prora~unima zna~aj
qudskog kapitala za na{e individualno i kolektivno blagostawe nastavi}e da raste u
najbli`oj budu}nosti. Trostruko pove}awe procenta radnika, u periodu izme|u izme|u 1981.
i 1995. godine, koji su potvrdili da su poha|ali kurseve koje je za wih organizovao sam
poslodavac, govori u prilog rastu}eg zna~aja qudskog kapitala u okviru svetskog rada.Œ
2)
Obrazovawe na daqinu mo`e da se defini{e kao
„
metoda podu~avawa i obuke koja je
osmi{qena tako da prevazilazi vremenske i prostorne barijere, na na~in {to studentima
omogu}ava da studiraju u svojim domovima ili lokalnim ustanovama, ~esto upravo na na~in
koji wima najvi{e odgovara, i to putem kori{}ewa materijala, koji su dostupni elektronski
ili preko elektronske po{te.Œ
3)
Ovakav oblik u~ewa, koji studentima omogu}ava da ostanu
blizu svojih radnih mesta i porodica, predstavqa zanimqivu priliku za stru~wake
bibliotekarstva i informacionih nauka za re{avawe wihovih potreba za kontinuiranim
stru~nim obrazovawem. Priznavawem svih tih prednosti, kroz u~ewe i prevazila`ewe
izazova koje postavqa obrazovawe na daqinu, do}i }e se i do unapre|ewa svetskog protoka
informacija i do umawewa jaza izme|u onih koji raspola`u bogatstvom informacija i onih
koji `ele da se ukqu~e u taj segment sveta.
Uspe{no uklawawe prepreka mora po~eti malim koracima koji mogu biti ostvareni
sa minimalnim finansijskim izdacima, jer ~ekawe zna~ajnih finansijskih izvora
predstavqa veliki problem koji svakako treba da bude prevazi|en. Mnogo je prakti~nije, i
mnogo verovatnije izvodqivo, ukoliko se planira raspore|ivawe tih malih sredstava koja
ve} imamo na licu mesta. Ono {to svakako znamo bez postavqawa ikakvih pitawa jeste
~iwenica da ne{to moramo da u~inimo. Jedan autor nedavno objavqenog ~lanka izjavquje:
„Studenti i fakulteti vi{e nisu vezani za odre|en radni prostor ili kompjuterske u~io-
nice, svi po~iwu da uvi|aju neverovatne mogu}nosti komunikacije i saradwe u kori{}ewu
be`i~ne mre`e i ure|aja. [ta nam sve budu}nost mo`e doneti? ... Brzina kojom se
Web
pro{irio svetom i broj onih koji su ga prihvatili ne prestaju da nas sve iznena|uju. Nekada
je Internet bio na~in komunikacije koga je koristio samo mali procenat populacije, kao {to
su tehni~ari ili in`eweri. Prepreke su bile vrlo slo`ene, kori{}ewe vremena, skupo}a. ...
Samo tri godine su bile potrebne (sa pojavqivawem korisni~kih aplikacija) da
Web
dostigne svojih prvih 50 miliona korisnika, {to je daleko br`e ako se uporedi sa 15 godina
koliko je bilo potrebno televiziji ili skoro 37 godina radiju.”
4)
Sa razvojem i kori{}ewem Interneta i
Weba
{irom sveta, kontinuirano stru~no
obrazovawe koje se koristi tehnologijom obrazovawa na daqinu ne predstavqa vi{e prednost
koju mo`e sebi da priu{ti samo mali broj qudi. U~esnici obrazovawa na daqinu mogu da
u~estvuju u predavawima iako `ive u najrazli~itijim geografski udaqenim krajevima sveta.
Ako je program kontinuiranog stru~nog obrazovawa dobro osmi{qen, on tako|e mora biti
redovno a`uriran kako bi zadr`ao svoj kvalitet. ^este promene u sam kurs unose nove
kadrovske i materijalne resurse, na primer kvalifikovano osobqe locirano na razli~itim
lokacijama mo`e svoja znawa da prenosi mnogima, {to ne bi bilo mogu}e ukoliko bi
u~esnici bili samo na jednoj lokaciji. Virtuelne kolekcije razli~itih izvora informacija
mogu se stalno razvijati i na taj na~in postati dostupne svim u~esnicima, ~ime se umnogome
pro{iruju mogu}nosti wihovog pristupa informacijama. Kako se umno`avaju na{i napori, i
kako mawe ili vi{e skupi oblici prenosa na daqinu postaju sve dostupniji, mogu}nosti
kontinuiranog stru~nog obrazovawa tako|e postaju sve dostupnije i za mnogo {iru publiku.
Da bi se planirao takav program neko mora da odlu~i kako }e da primeni ili promeni
postoje}i model, ili pak da zapo~ne rad sa potpuno novim programom. Ipak, ponu|a~i takvih
modela obrazovawa uvek }e imati neke savete kako bi trebalo da po~nete.
Razlike u tehnologijama pru`awa obuke dosta variraju, te pojedinci koji `ele da
koriste bilo koji od metoda instrukcija ovde izlo`enih, moraju da razumeju sve wihove
prednosti i zamke. U raspravi koja sledi upore|eno je pet modela, sa svim argumentima za i
protiv. Tek kada vidimo ko {ta ima, i kakve oblike dostupne obuke, tek onda mo`emo da
raspravqamo i o mogu}nostima razmene.
Analiza modela obrazovawa na daqinu
Dana{wi modeli obrazovawa na daqinu izme{taju se delimi~no, ako ne i potpuno,
iz tradicionalnih u~ionica u virtuelni prostor. Postoji mogu}nost izbora izme|u
neumre`enih i umre`nih kompjutera. Prvi na~in jeste kori{}ewe neumre`enih kompjutera,
gde ne postoji mogu}nost povezivawa sa podacima na nekom drugom kompjuteru. U tom slu~aju
studenti informacije dobijaju preko
CD-ROM-
a. Drugi na~in jeste onaj kada su informacije
sme{tene na jednom serveru i kada je mogu}a razmena podataka izme|u studenata i predava~a
preko Interneta. Za zemqu koja ima lo{iji komunikacioni sistem kori{}ewe
CD-ROM
-a bi
mo`da bilo boqe re{ewe. Kursevi se korisnicima daju na disku. Iako je ovo najjeftiniji
pristup, jer je korisniku potreban samo jedan kompjuter da bi pregledao sadr`inu diska, on
