Висока економска школа струковних
студија Пећ у Краљеву
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: РУСКИ ЈЕЗИК 3
РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА И ОДНОСИ СА
ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ
Ментор: Студент:
Проф. Др Слава Ивановић Миленовић Нада Симоновић
Број индекса:73007/18
Краљево, март, 2019.године
1
САДРЖАЈ
Увод ........................................................................................................................................3
1. Руска Федерација – Суперсила на два континта....................................................4
1.1 Настанак Руске Федерације..................................................................................5
1.2 Спољнотрговинска размена са светом.................................................................6
1.3 Спољна политика Русије.......................................................................................6
2. Однос Руске Федерације и Европске уније...............................................................7
2.1 Економски аспект...................................................................................................8
2.2 Политички аспект...................................................................................................9
2.3 Удаљавање Русије од ЕУ – Украјинска криза.....................................................9
2.3.1 Ефекти санкција на Русију......................................................................10
2.3.2 Ефекти санкција на ЕУ ...........................................................................11
2.4 Перспектива односа Русије и Европске уније...................................................11
Закључак ................................................................................................................................13
Литература.............................................................................................................................14
2
1. РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА – СУПЕРСИЛА НА ДВА КОНТИНЕНТА
Руска Федерација је позната као стара држава којој године само помажу у
утврђивању своје позиције на светској економској и политичкој мапи. С обзиром да и
време и простор, као два најважнија фактора, раде за њу, Русија је давно постала
светска суперсила која своје ресурсе и компаративне предности зна како да у
потпуности искористи у своју корист.
Слика бр.1: Географски положај Русије Слика бр.2: Раст руског БДП-a у процентима
Поседујући територијалну величину са једне стране и дугогодишњу традицију
на свим пољима са друге, Русија данас доводи у питање будућност економија великог
броја земаља, а у другом делу рада видећемо како.
Русија је највећа држава на свету, простире се на 11,5% укупног копна којим
располаже наша планета. Њена територија је двоструко већа од територије САД, Кине
и Канаде. То је земља у којој сунце никада не залази, кад на западу почне да смркава,
на истоку свиће. Простире се на два континента, обухватајући Источну Европу и
Северну Азију. Претежно је континентална земља иако излази на 12 мора. Русија
такође, има најдужу границу на свету. Главни град Русије је Москва, државно уређење
–Република, број становника 143,7 милиона, а валута Руска рубља.
Русија је пета највећа економија света и лидер у извозу нафте и природног гаса.
Највећи и најважнији сектор привреде у овој земљи је сектор услуга и износи 58%
БДП-а. У оквиру услуга најважнији сектори су: велепродаја и малопродаја, поправка
4
моторних возила, мотоцикла као и личних и добара домаћинстава (17%), јавна
администрација, здравље и образовање (12%), некретнине (9%), транспорт и
комуникације (7%). Индустрија доприноси са 40% укупног аутпута. Рударство (11%),
производња (13%) и изградња (4%) су најважнији сегменти индустрије. Преосталих 2%
чини пољопривреда.
1.1. НАСТАНАК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Рушење Берлинског зида 1989.г., као симбола краја европског државног
социјализма, те нестанак главног средишта европског социјализма (Варшавски пакт),
резултирало је престанком постојања самог социјалистичког система, као и све три
социјалистичке федерације, совјетске, југословенске и чехословачке. Прве републике
које су затражиле независност и самосталност изван граница СССР-а биле су Балтичке
земље Литванија и Латвија, док је у осталим совјетским републикама пут према
независности текао спорије. Године 1991. Борис Јељцин изабран је за председника
Русије. Тиме је започео процес преузимања власти совјетских државних тела. Самим
тим на унутрашњем и међународном плану било је потврђено како је сам распад
Совјетског Савеза дефинитиван.
Године 1991.у Минску састали су се представници Русије, Белорусије и
Украјине како би промовисали Заједницу независних држава (ЗНД). Овој заједници,
касније су се прикључиле и остале бивше републике СССР-а, чиме је и формално
СССР распуштен. Интерес Русије за оснивање и очување ове Заједнице се огледа у
‘Монороевој доктрини''
која полази од тога да читаво подручје бившег СССР-а и након
распада Савеза представља ексклузиван руски интерес, те ако Русија осети да у овом
подручју
постоје опасне претње, она има права да предузме све потребне мере. Али
пре свега, ЗНД је требало да служи:
очувању стабилности и спречавању сукоба на различитим кризним жариштима на
простору бившег Савеза,
очувању руске привредне моћи,
одржања статуса Русије као велике силе у Еуропи и свету,
стицању службеног међународног признања и статуса ЗНД-а као међународне
организације.
Након распада Совјетског Савеза, с обзиром на привредну ситуацију, јавља се
потреба за реформама привредном, социјалном и политичком смислу. Долази до
утопијских реформи које су требале означити оздрављење, па и на неки начин
оживљавања велике државе.
Међутим реформе су резултирале неуспехом, што је довело до тога да се преко
ноћи већина становништва нашла на граници сиромаштва. Социјална структура нове
Русије почела је показивати све веће раслојавање у друштву. Интензивно се богатио
уски слој трговаца и банкара и део с њима повезаног корумпираног државног апарата,
док се средња класа није успела конституисати. Осим тога, дошло је до слабљења
средишта политичке моћи које је у великој мери довело до територијалног осипавања.
Ескалација хаотичног стања у целом друштву релативно брзо се пренела и у
делове државног апарата који је одговоран за националну сигурност, оружане снаге,
полицију и тајне службе, с далекосежним последицама
.
Некадашњи понос СССР-а,
5
