Tuberkuloza kao javnozdravstveni problem u severozapadnoj Hrvatskoj: borba, prevencija i rezultati (1902–1960)

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU 

HRVATSKI STUDIJI 

Ivana Štimac 

TUBERKULOZA KAO 

JAVNOZDRAVSTVENI PROBLEM U 

SJEVEROZAPADNOJ HRVATSKOJ: 

BORBA, PREVENCIJA I REZULTATI  

(1902. – 1960.) 

DIPLOMSKI RAD

Zagreb, 2018.

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU 

HRVATSKI STUDIJI 

ODSJEK ZA POVIJEST 

Ivana Štimac 

TUBERKULOZA KAO 

JAVNOZDRAVSTVENI PROBLEM U 

SJEVEROZAPADNOJ HRVATSKOJ: 

BORBA, PREVENCIJA I REZULTATI  

(1902. – 1960.)

DIPLOMSKI RAD 

Mentor: doc. dr. sc. Mladen Tomorad 

Sumentor: doc. dr. sc. Mislav Čavka, dr. med. 

Zagreb, 2018.

1 

Sažetak 

U  ovom  radu  autorica  će  se  baviti  problemom  tuberkuloze  kao  socijalne  bolesti  u 

prvoj  polovici  20.  stoljeća  s  posebnim  osvrtom  na  grad  Zagreb  i  okolno  područje. 

Tuberkuloza  kao  socijalna  bolest  je  posebno  prisutna  u  velikim  urbanim  centrima  poput 

Zagreba  zbog  intenzivnije  industrijalizacije  i  porastom  broja  radništva  koje  dolazi  iz  svojih 

seoskih sredina u potragu za poslom. Loši stambeni i radni uvjeti, niske plaće i općenito loši 

životni  standard  pospješili  su  raširenost  bolesti  i  visoku  smrtnost  od  tuberkuloze.  Dodatni 

problem  bila  je  velika  nepismenost  i  neznanje  o  pravilnom  higijensko-zdravstvenom 

ponašanju. Porazne statistike o uzrocima smrti bile su okidač pojedincima, liječnicima poput 

dr.  Milivoja  Dežmana,  dr.  Vladimira  Ćepulića  i  dr.  Andrije  Štampara  koji  su  bili  glavni 

inicijatori borbe  protiv  tuberkuloze i  poboljšanja ne samo  narodnog zdravlja već i  standarda 

života.  U  radu  će  biti  obrađene  najzastupljenije  metode  borbe  protiv  tuberkuloze  u  dva 

razdoblja od 1902. do 1948. kada borba počiva uglavnom na zdravstvenom prosvjećivanju i 

preventivnoj  medicini,  a  nakon  1948.  godine  na  uvođenju  zaštitnog  BCG  cijepljenja  i 

antibiotika. Bit će prikazan tijek njihove primjene i rezultati u hrvatsko, odnosno zagrebačko 

društvo u prvoj polovici 20. stoljeća. 

Ključne  riječi:

tuberkuloza,  povijest  javnog  zdravstva,  zdravstveno  prosvjećivanje,  Zagreb, 

socijalna medicina. 

2 

Sadržaj 

1. Uvod ....................................................................................................................................... 4

1.1. Metodologija ................................................................................................................... 5

1.2. Izvori i historiografska obrađenost teme ......................................................................... 6

2. Tuberkuloza 

ab ovo

 ................................................................................................................ 8

2.1. Etiologija i patologija tuberkuloze .................................................................................. 8

2.2. Tuberkuloza od prapovijesti do Kocha ........................................................................... 9

2.3. Javno zdravstvo i tuberkuloza ....................................................................................... 12

2.3.1. Dijagnostika, liječenje i prevencija ........................................................................ 13

3. PROBLEM: Hrvatska i tuberkuloza .................................................................................... 17

3.1. Životne prilike ............................................................................................................... 17

3.2. Zagreb i tuberkuloza ...................................................................................................... 20

4. BORBA I RJEŠENJE ........................................................................................................... 24

4. 1. (Nova) zdravstvena politika ......................................................................................... 24

4.2. Zakonodavstvo i zarazne bolesti – tuberkuloza ............................................................ 25

4.3. Prosvjećivanje protiv tuberkuloze ................................................................................. 30

4.3.1. Pisana riječ ............................................................................................................. 31

4.3.1.1. Knjige .............................................................................................................. 32

4.3.1.2. Letci, brošure, pamtilice, parole ...................................................................... 36

4.3.2. Izgovorena riječ– javna predavanja i manifestacije ............................................... 38

4.3.2.1. 

Dani borbe protiv tuberkuloze

 ........................................................................ 41

4.3.3. Slika i riječ – film ................................................................................................... 43

4.4. Institucionalizacija – dispanzeri, društva i sanatoriji .................................................... 45

4.4.1. Odjel za tuberkulozu i Institut za tuberkulozu ....................................................... 46

4.4.2. Antituberkulozni dispanzer u Zagrebu ................................................................... 47

4.4.2. Sanatorij 

Brestovac

 ................................................................................................ 49

4 

1. Uvod 

Povijest  ponekad pati od kompleksa veličine, barem  u kolektivnom sjećanju.Svi  će 

znati  odgovoriti  koji  je  rimski  car  ili  srednjovjekovni  monarh  prednjačio  u  dekadenciji  i 

okrutnosti,  koji  je  rat  odnio  najviše  žrtava,  tko  je  osvojio  najviše  teritorija,  tko  je  bio 

pobjednik.  Međutim,  na  pozornici  povijesti  uglavnom  se  zaboravljaju  tihi  i  mali  imperatori 

koji su  ponekad  i  doslovno iskrojili novu sliku svijeta. Jedan od takvih  kojima je to  uspjelo 

jest  organizam  veličine  0,3-0,6  x  1-4  μm,  odnosno  bakterija 

Mycobacterium  tuberculosis

  – 

uzročnik tuberkuloze, ubojice koja je odnijela više života nego bilo koji ludi car ili rat.

1

Bolest tuberkuloze je stara više tisuća godina i jednako toliko ljudski rod je bolovao  i 

kapitulirao pred njom sve do sredine 20. stoljeća i otkrića antituberkulotika. Tijekom stoljeća 

u povijesti su se izmjenjivale razne medicinske teorije o postanku bolesti i načinima njezinog 

(iz)liječenja. Tuberkuloza jest možda bolest potekla doslovno iz prapovijesti, međutim njezina 

aktualnost tijekom stoljeća nije jenjavala. Čak niti danas. Međutim, današnje moderno društvo 

zaboravlja  koliko  je  ona  opasna,  čini  nam  se  da  je  ona  relikt  prošlosti.  Po  izvještajima 

Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) za 2016. godinunavedeno je kako čak 10,4 milijuna 

ljudi  oboljelo  od  tuberkuloze

2

,  dok  je  u  Hrvatskoj  u  istoj  godini  dijagnosticirano  460 

novooboljelih od kojih je bilo 29 smrtnih slučajeva.

3

Koliko je tuberkuloza smrtonosna i zastrašujuća svjedoče i nazivi iz popularne kulture 

koji  su  se  ustalili  u  društvu  –  poput  bijele  smrti  (kuge),  sušica,  kapetana  smrti

4

. 

Industrijalizacija,  stvaranje  velikih  urbanih  jezgri,  dolazak  velikog  broja  ljudi  u  gradove  te 

njihov  neprimjeren  način  stanovanja,  posebice  siromaštvo  i  loši  higijenski  uvjeti  te  opće 

neznanje  pogodovali  su  širenju  tuberkuloze.  Sve  do  konca  19.  stoljeća  kada  je  znanost, 

ohrabrena  novim  znanstvenim  spoznajama  objavila  rat  tuberkulozi  nije  bilo  organizirane 

borbe  protiv  ove  bolesti.  Učvršćenjem  germinativne  teorije  o  bolesti

5

  i  znanstvenim 

shvaćanjima  bolesti  krajem  19.  stoljeća,  a  posebno  nakon  Kochovog  otkrića  uzročnika 

1

R

OPAC

 - P

UNTARIĆ 

et al. 2010: 10. 

2

 WHO 2017: 1. 

3

  Tuberculosis  surveillance  and  monitoring  in  Europe 2018  –  2016 data  –  Croatia. 

Najnoviji  podaci  za  2017. 

godinu još uvijek nisu izdani tijekom izrade ovog rada.  

4

 „Yet the Captain of all these men of death that came against him to take him away, was the Consumption (…)“ 

citirano po Bunyan, John (1680.) 

The Life and Death of Mr. Badman, 

157a.

5

Teorija  o 

specifičnoj  etiologiji

  ili  tzv. 

germinativna  teorija

  prema  kojoj  svaka  bolest  ima  svog  specifičnog 

uzročnika, mikroorganizma. Cilj medicine bio je pronaći uzročnika za svaku pojedinu bolest, a tada i lijek protiv 
svakog  od  tih  uzročnika.  Tijekom  1880-ih  godina  postaje  dominantna  medicinska  teorija.  C

OCKERHAM

  – 

R

ITCHEY

 1997: 49.