Akceleracija rasta i razvoja

AKCELERACIJA RASTA I RAZVOJA
Rastenje I razvoj je veoma složen process, definisan neprekidnim promenama telesne mase, oblika I proporcija kao I fizioloških funkcija u toku ontogeneze, pa stoga dolazimo do pojma akcelaracije rasta I razvoja.
Termin akceleracija uveo je u literaturu 60tih godina našeg veka nemački naučnik Koh E.N., koji je prve podatke o ubrzanju somatskog razvoja publikovao krajem prošlog veka. Ivanović, ( 1996)
Međutim, po navodima Ivanića (1983) verovatno je Mehnert 1898.godine prvi primenio ovaj termin, pod kojim je podrazumevao flogenetsko ubrzanje razvitka od mikrobiološkog, celularnog sve do makrosomatskog u smislu bržeg završetka rasta. Vremenom pojam akceleracije je proširen. On danas označava pored ubrzanog rasta i oformljenja psiho-somatskih kvaliteta jedinke i njihovu intenzifkaciju ” veći terminalni rast, veću terminalnu inteligenciju čoveka kroz decenije.
Klasifkovanje po biološkom i morfološkom uzrastu omogućava dobijanje pouzdanijih i preciznijih rezultata, nego po hronološkoj starosti ispitanika. Razlike u biološkom uzrastu između akceleranata i retardanata, iste hronološke starosti, mogu biti i do 4 godine. Biološka starost se može utvrditi na osnovu stepena razvijenosti primarnih i sekundarnih polnih odlika kao I pojedinih osifkacionih tačaka rame, lakat, šaka i doručje, kuk, koleno, članak I stopalo. Kostna zrelost se procenjuje po broju prisutnih centara osifkacije,najčešće na radiografji leve šake i doručja i upoređuje se svaki detalj centa rosifkacije sa standardima, odvojeno prema polovima.
Istraživanja međuzavisnosti kostne zrelosti, polne zrelosti i somatskograsta pokazala su generalno da povezanost pojave puberteta sa kostnom zrelošću nema vezu međuzavisnost nego povezanost sa hronološkom starošću uzrastom. Međutim kostna zrelost daje dobar uvid u “pređeni put rasta”, kao I u “preostali deo puta”.Paranosić i Savić ( 1977) ističu da utvrđivanjem biološke dobi premaodređenim karakterističnim obeležjima i upoređenjem dostignutog stepena telesnog razvoja sa prosečnim vrednostima pokazatelja razvoja uzrasne grupe kojoj posmatrano dete hronološki pripada, moguće je realno prognozirati dalji prirast fzičkih sposobnosti. Ekstremna odstupanja od tipičnih, standardnih vrednosti svrstavaju dečake i devojčice u dve grupe:
1. Akcelerante mlade osobe koje pokazuju izuzetno brz razvoj moršološko – funkcionalnih sposobnosti u odnosu na svoj uzrast i”
2. Retardante osobe koje po stepenu razvoja tih sposobnosti vidno zaostaju za normama, tipičnim za svoj uzrast.
Prema istim autorima akceleracija i retardacija su ekstremi u divergenciji hronološkog i biološkog uzrasta. Poslednjih 3 – 6 godina , naročito u prvoj polovini našeg veka, zapažena jeopšta tendencija ubrzanja somatskog razvoja i fziološkog sazrevanja dece I omladine nazvana akceleracijom. 0vu pojavu mnogi smatraju “velikom zagonetkom xx veka “, a utvrđena je ne samo u fzičkoj antropologiji, nego i u pedagogiji, sportskoj i sudskoj medicini, pedijatriji, psihologiji, flozofji i drugim naukama. Ivanović, ( 1996) .U fzičkoj antropologiji akceleracija se najčešće prati na deci i omladini školskog uzrasta. Dužina dece na rođenju uvećana je u proseku za 0,5 do 1 cm, a težina za 100 – 300 gr. Dužina tela deteta pri rođenju udvostručuje se sada za oko 4 meseca ( umesto ranije 6 ). Povećana je i masa placente majki. Povećava se obim grudi i glave novorođenčadi. Ranije niču mlečni zubi. Deca ranije počinju držati glavu i pri upoređenju sa krajem prošlog veka ranije kod njih zarastaju temeni otvori. Savremena jednogodišnja deca postala su 5 cm viša i 1,5 do 2 kg teža.
Deca predškolskog uzrasta za poslednjih sto godina viša su za 10 – 12 cm. Porasla je takođe i masa tela i druge razmere. Ranije izbijaju stalni zubi. Školski uzrast pruža najviše podataka o akceleraciji. U poslednjih sto godina u tom dobu došlo je do znatnog povećanja visine tela (od 10 do 15 cm) I razmera tela uopšte. U pubertetnom periodu, srednje povećanje, od 1880 Do 1950 je 2,5 cm i 7 kg u (Britaniji). Kod dece i omladine dominira ubrzanje vremena rasta, dok je povećanje razmera tela odraslih manje izraženo. To neki tumače kao rezultat skraćivanja perioda rasta i intenzivnijih procesa koji protiču osobito u predškolskom i pubertetnom periodu.
Akceleracija je zahvatila i našu predškolsku i školsku omladinu.Početak polnog sazrevanja omladine za poslednjih sto godina približno se ubrzao za dve godine, o čemu svedoče promene krivih brzine rasta razmera tela, smanjenja uzrasta na kojem dolazi do preseka krivih rasta devojčica I dečaka. Ubrzanje vremena pojavljivanja sekundarnih polnih karakteristika.Najveća veličina epohalne promene zapaža se kod menstruacije.
Početkom prošlog veka u razvijenim evropskim zemljama, pojava menstruacije kod devojaka bila je između 16,5 I 17, 5 godina, a sada u velikim gradovima vremenski do te pojave dolazi znatno ranije, u proseku između 12,5 – 13 godina.. Ubrzane su i funkcije kretanja. Savremena omladina u poređenju sa vršnjacima iz pre nekoliko